Pesma Evrovizije 2023 – ko su favoriti i šta možemo da očekujemo?
🕑 4 min čitanjaNarednih dana sve oči muzičke evropske zajednice biće uprte u jednu tačku na planeti – Liverpul. Grad koji su u muzičkom svetu proslavili čuveni Bitlsi i pesma sa tribina Enfilda „You’ll never walk alone“, ovih dana biće pozornica najnovijeg evrovizijskog spektakla.
Voleli je ili mrzeli, teško je ne biti fasciniran samim obimom i složenošću takmičenja za Pesmu Evrovizije. Od otkačenih, ekstravagantnih nastupa i blistavih kostima, do uzbudljivog procesa glasanja zbog kojeg smo u groznici do samog kraja, Pesma Evrovizije je pravi spektakl koji zaokuplja strasti miliona ljudi širom sveta.
Ove 2023. godine, Evrovizija se održava u Velikoj Britaniji prvi put od 1998. godine nakon što su Katrina i talasi doneli željenu nagradu kući 1997. Prošlogodišnji pobednik, Ukrajina, nije mogla da organizuje takmičenje na domaćem terenu, pa je ulogu domaćina preuzeo Liverpul.
Ima li nekog da ne zna šta je takmičenje za pesmu Evrovizije?
Pesma Evrovizije je međunarodno takmičenje pesama koje okuplja učesnike iz različitih zemalja širom Evrope i šire.
Takmičenje je prvi put održano 1956. godine i od tada je postalo jedan od najgledanijih televizijskih događaja na svetu, sa procenjenom publikom od preko 180 miliona gledalaca. Poznato po vrhunskim nastupima, razrađenim kostimima i privlačnim melodijama koje vam se često danima vrte po glavi. Bit-bit-bit- biti zdrava nam je još na pameti.
Gde se održava Pesma Evrovizije 2023?
Obično pobednička nacija bude domaćin događaja sledeće godine. Međutim, prošlogodišnji pobednici, Ukrajina, ne mogu da budu domaćini zbog sukoba sa Rusijom koji je u toku.
Dakle, čast da bude domaćin pripala je drugoplasiranim: UK. U početku je sedam gradova bilo u razmatranju da bi mogli da budu domaćini takmičenja: Birmingem, Glazgov, Lids, Liverpul, Mančester, Njukasl i Šefild.
Nakon detaljnog procesa procene, ovo je svedeno na dva: Liverpul i Glazgov — i nakon konačne odluke o gradu domaćinu Pesme Evrovizije 2023. od strane BBC-a u saradnji sa Evropskom radiodifuznom unijom, Liverpul je izabran za domaćina takmičenja 2023.
Značaj Evrovizije 2023
Slogan takmičenja 2023. je „Ujedinjeni muzikom“, koji odražava jedinstveno partnerstvo između Ujedinjenog Kraljevstva, Ukrajine i Liverpula domaćina kako bi se Pesma Evrovizije približila publici širom sveta i neverovatnu moć muzike koja okuplja zajednice.
Kada se održava finalno veče Evrovizije 2023?
Veliko finale Pesme Evrovizije 2023. održaće se u Liverpul areni pored reke Mersi u subotu 13. maja. Prvo polufinale je u utorak 9. maja, kada nastupa i srpski predstavnik Luk Blek (Luke Black), a drugo polufinale u četvrtak 11. maja.
Istorija Pesme Evrovizije
Takmičenje za pesmu Evrovizije osnovala je Evropska radiodifuzna unija (EBU) 1956. godine kao način promovisanja jedinstva i kulturne razmene među evropskim zemljama posle Drugog svetskog rata.
Prvo takmičenje održano je u Luganu, u Švajcarskoj, i na njemu je učestvovalo samo sedam zemalja. Od tada, takmičenje je naraslo i uključivalo je preko 40 zemalja, uključujući neke izvan Evrope, kao što su Izrael i Australija.
Takmičenje za Pesmu Evrovizije proizvelo je mnoge kultne trenutke u istoriji muzike, od pobede grupe ABBA 1974. sa „Vaterloo” do zadivljujuće pobede Končite Vurst 2014. sa „Rise Like a Phoenix”.
Takmičenje se takođe suočilo sa velikim brojem kontroverzi, kao što su navodi o političkom glasanju i optužbe za lažne rezultate.
Pobednici Pesme Evrovizije i njihove priče o uspehu
Pobeda na Pesmi Evrovizije može da promeni igru za svakog umetnika ili grupu. Ne samo da mogu da odnesu kući željeni trofej, već takođe stiču trenutnu slavu i prepoznatljivost širom Evrope i šire.
Neki od najuspešnijih pobednika Evrovizije su:
ABBA (Švedska), Selin Dion (Švajcarska) i Hulio Iglesijas (Španija), Toto Kotunjo (Italija) svi su nakon svojih pobeda ostvarili svetsku slavu.
Prošle godine, predstavnica Srbije Ana Đurić – Konstrakta bila je 42. predstavnik Srbije, uzimajući i učešća Jugoslavije u obzir, a 15. predstavnica od 2007. godine kada je Srbija počela samostalno da učestvuje. Poslednji pobednik Srbije na ovom takmičenju je bila Marija Šerifović 20027. godine sa pesmom “Molitva”, dok je veoma zapažen rezultat ostvario i Željko Joksimović sa pesmom “Lane moje”.
Zašto je nekim neevropskim zemljama dozvoljeno da učestvuju na Evroviziji?
Nisu sve zemlje učesnice evropske. Vanevropske zemlje mogu da učestvuju ako imaju emitera koji radi u Evropi. Pravila navode da podobnost ne diktira geografska lokacija ili članstvo u EU.
Izrael učestvuje na Evroviziji od 1973. godine, dok se Kipar (koji je na Bliskom istoku, a ne u Evropi) pridružio listi 1981. godine.
Jermenija je azijska zemlja, ali se takmiči od 2006. godine, a Maroko je afrička nacija i pridružila se na samo godinu dana 1980. godine.
Australija je deo Okeanije, ali se takmiči od 2015.
Sistem glasanja na Pesmi Evrovizije
Sistem glasanja na Pesmi Evrovizije je komplikovan i često se kritikuje da je pristrasan ili nepravedan. Svaka zemlja ima žiri koji daje bodove svojim omiljenim pesmama, kao i glasanje publike koje se računa za konačan rezultat.
Poeni se zatim sabiraju i zemlja sa najvećim rezultatom proglašava se pobednikom. Tokom godina, sistem glasanja je prošao kroz nekoliko promena kako bi pokušao da smanji verovatnoću političkog ili blokovskog glasanja.
Međutim, ove promene često rezultiraju mešovitim rezultatima, pri čemu se neke zemlje i dalje optužuju da daju poene svojim susedima ili saveznicima.
Kontroverze o Pesmi Evrovizije
Pesma Evrovizije je imala dosta kontroverzi. Od navoda o lažiranju glasanja do optužbi za političku pristrasnost, takmičenje se suočilo sa brojnim izazovima za njegov kredibilitet i pravičnost.
Jedan od najkontroverznijih trenutaka poslednjih godina dogodio se 2019. kada je Madona nastupila tokom velikog finala. Njen nastup je bio naširoko kritikovan zbog neusklađenosti, a takođe je optužena da je prekršila pravila takmičenja prikazivanjem političkih poruka na sceni.
Jedan od najjedinstvenijih aspekata Pesme Evrovizije je njegova živa kultura navijača. Obožavaoci Evrovizije, koje često nazivaju „evrovizionarima“, poznati su po svojoj ljubavi prema takmičenju i posvećenosti omiljenim pesmama i izvođačima.
Kultura obožavalaca oko Pesme Evrovizije je neverovatno raznolika, sa fanovima iz celog sveta koji se okupljaju da proslave takmičenje i njegovu muziku. Od blogova obožavalaca i podkasta do klubova obožavalaca i okupljanja, fanovi Evrovizije su stvorili živu zajednicu koja pruža podršku za razliku od bilo koje druge u svetu muzike.
Srpski predstavnik Luke Black – Samo mi se spava
Srpski predstavnik Luke Black nastupaće u prvoj polufinalnoj večeri treći po redu, a da bi ušao u veliko finale, treba da bude bolji od pet takmičara budući da će se tokom prve večeri predstaviti 15 pesama, a njih 10 će proći dalje.
Srpski predstavnik Luke Black je prema podacima objavljenim na sajtu Eurovison world trenutno na 17. poziciji, dok se neko mesto iznad njega nalaze hrvatski predstavnici sa pesmom Mama ŠČ.
Pesma Evrovizije je jedinstven događaj koji nastavlja da zauzima posebno mesto u srcima i umovima miliona. Od skromnih početaka 1956. do statusa jednog od najgledanijih televizijskih događaja na svetu, takmičenje ima bogatu i fascinantnu istoriju koju vredi istražiti.
Bez obzira da li ste uporni obožavalac ili običan gledalac, Pesma Evrovizije nudi ponešto za svakoga. Zato sedite, uživajte u muzici i dozvolite da brojke i statistika govore sami za sebe.
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0