Kako da razgovarate sa detetom kad se dogodi tragedija?
🕑 3 min čitanja
Tragičan događaj koji se dogodio u OŠ ,,Vladislav Ribnikar” u Beogradu zaprepastio je celu Srbiju. Posledice mogu biti izuzetno ozbiljne na učenike te ustanove, kao i drugu decu. Nije lako objasniti tinejdžerima zbog čega se desila tragedija. Njihove emocije i osećanja su znatno drugačija nego kod odraslih.
Vreme u kome živimo je potpuno drugačije i način komunikacije se mnogo razlikuje. Ipak, postoje način kako da razgovarate sa decom ako dođe do stravičnih događaja, jer sve to direktno i indirektno utiče na njih.
Jezik primeren uzrastu
Kada objašnjavate detetu šta se dogodilo, važno je da vaš ton i jezik bude u skladu s njihovim godinama. Nije isto razgovarati s decom koja su tek pošla u školu i đacima koji pohađaju više razrede. Kod mlađe dece često se može javiti strah i pomisao da je čitava porodica ugrožena.
S druge strane, kod starije dece je drugačije. Oni su mnogo više izloženi raznim informacijama sa svih strana. Pitajte ih šta znaju i neka imaju slobodu da postave sva moguća pitanja. Suština je da dete ima osećaj sigurnosti, bez obzira na uzrast. Takođe, vaša osećanja i nezadovoljstvo nemojte pokazivati pred detetom, već ih podelite sa prijateljima ili partnerom.
Saznanja o događaju, društvene mreže i mediji
Na samom početku razgovora, važno je da znate šta dete zna i šta je čulo od informacija. To će vam pomoći kako biste započeli razgovor, a ujedno i da objasnite detetu sve dezinformacije. Svesni ste kakvu snagu i moć imaju mediji i društvene mreže. Poplava različitih informacija i video-materijala mogu i te kako da zbune dete i izazovu konfuziju.
Sklonite se od društvenih mreža i distancirajte od medija. Poznato je da deca tokom odrastanja upijaju bez problema sve stvari, a to vam je sada najmanje potrebno. Uznemirujući snimci i fotografije mogu dodatno da opterete decu, pogotovu ako su se našli na mestu događaja.
Bezbednost, sigurnost i osećanja
Tragični događaji izazivaju razne emocije, poput straha, besa, tuge i zbunjenost. Ključno je da saznate kako se dete oseća i date im mogućnost da ih pokažu. Moraju da se osećaju sigurno i da vide da imaju podršku. Deca se posle ovakih događaja osećaju nesigurno ili ugroženo, posebno ako se tragičan događaj desio u njihovom okruženju. Objasnite im da određene institucije preduzimaju različite mere da više ne bude sličnih događaja.
Ponašanje dece
Ovakvi događaju mogu da ostave ozbiljne posledice na odrasle, a kamoli na decu. Pošto razgovarate sa njima, obratite pažnju na njihovo ponašanje. Posledice ne moraju odmah da se jave, ali to ne znači da do njih neće možda doći.
Jedna od čestih reakcija je da se deca imitiraju pucanje, što je jasan signal o čemu se radi. Pored toga, noćne more i poteškoće sa spavanjem su isto naznaka i signal da treba da reagujete. Ako je vaše dete kojim slučajem uživalo u igri, a sada je tiho, razgovarajte s njim što pre. Deca su različita i svako će reagovati na drugačiji način.
Trudite se da deca budu otvorena prema vama. Njihove strahove ne možete da znate, ali ako obraćate pažnju na signale, možete pravovremeno ragovati. Odrastanje je lep period, ali za mnogu decu možete biti stresan. Razne situacije tokom školskih dana mogu izazvati negativna osećanja i osećaj odbačenosti, te ispoljavanje frustracije može biti ozbiljno.
Ako kojim slučajem primetite promene u navikama, odbijanje da se ode u školu nakon što pređe događaj, nepoverenje, poteškoće pri spavanju, strah i slične signale, to može da ukazuje na PTSP – posttraumatski stresni poremećaj. On se može javiti nedugo posle tragičnog događaja, ali i znatno kasnije.
Tragični događaji su situacije s kojima se deca teško nose. Važno je da budete uz njih, razgovarate o svemu i pružite im osećaj sigurnosti. Jedino na taj način će se pokazati svoja osećanja i kazati šta ih muči. Time ćete steći njihovo poverenje i pomoći im da prebrode ovakve nemile događaje.
Ako kojim slučajem tražite da sa nekim razgovarate, možete se javiti na sledeće brojeve telefona:
- Institut za mentalno zdravlje – 063 8681757 i 063 8682217.
- Klinika za psihijatriju Kliničkog centra Srbije – kontakt telefon: 011 2685050, 011 3662124 i 063 310723.
Foto: Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0