Bitka kod Vaterloa: Napolenov kraj i rađanje nove Evrope
🕑 2 min čitanja
Bitka kod Vaterloa se smatra jednim od najvažnijih i najznačajnijih događaja u evropskoj istoriji. Održana 18. juna 1815. godine, nedaleko od grada Vaterloa u današnjoj Belgiji, ova monumentalna bitka označila je kraj Napoleonovih ratova i okončala njegovu vladavinu.
Značaj bitke odjeknuo je Evropom, oblikujući političku sliku kontinenta i uvodeći novo doba. U ovom članku istražićemo sve što trebate znati o bici kod Vaterloa i njenom istorijskom značaju.
Povod
Da bismo zaista razumeli Bitku kod Vaterloa, moramo razumeti kontekst koji je doveo do ovog istorijskog sukoba. Napoleon Bonaparta došao je na vlast tokom Francuske revolucije. Nakon što je postao Prvi konzul 1799. godine, a zatim i car 1804. godine, Napoleon je otpočeo niz vojnih kampanja koje su preoblikovale Evropu, uspostavljajući Francusko carstvo.
Vojna snaga
Do 1814. godine, koalicija evropskih sila, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Prusku, Rusiju i Austriju, uspešno je porazila Napoleona i proterala ga u izgnanstvo na ostrvo Elba. Međutim, Napoleonovo bekstvo 1815. godine dovelo je do njegovog triumfalnog povratka u Francusku, gde je brzo ponovo preuzeo kontrolu. Ova situacija je uzbunila koaliciju, koja je brzo mobilisala svoje snage da se suoče sa Napoleonovom vladavinom i okončaju je jednom zauvek.
Bitka kod Vaterloa
Bitka kod Vaterloa sukobila je Napoleonove francuske snage protiv udruženih vojski Sedme koalicije, koje su predvodili vojvoda od Velingtona i Gebhard Leberecht von Blücher, pruski feldmaršal. Bitka se odvijala na relativno malom prostoru, neravnom terenu, selima i putevima. Napoleon je želeo da porazi protivnika pre nego što one uspeju da u potpunosti koncentrišu svoju snagu.
Tok bitke kod Vaterloa
Bitka je počela kasno ujutru 18. juna 1815. godine, kada je Napoleon izveo niz napada. Uprkos početnom uspehu, dolazak pruskog pojačanja preokrenuo je tok bitke u korist koalicije. Snage Velingtona su uporno odolevale napadima francuskih trupa, izdržavajući višestruke udare.
Uloga Pruske
Pravovremeni dolazak Pruske vojske imao je presudan uticaj na pobedu. Njihovi kontranapadi na desnom krilu francuskih snaga izazvali su značajnu konfuziju i primorali Napoleona da preusmeri svoju pažnju, što je omogućilo snagama Velingtona da zadrže svoje pozicije.
Poslednja odbrana carske garde
Kako je bitka dostigla vrhunac, Napoleonova elitna carska garda poznata po svojoj nepokolebljivoj lojalnosti i vojnoj veštini, izvela je očajnički poslednji napad. Međutim, snage koalicije su odolele, a garda je odbijena. Ovaj trenutak je označio početak kraja Napoleonovih ambicija.
Poraz i abdikacija
Sa svojim snagama u rasulu, Napoleon je prepoznao besmislenost daljeg otpora. 22. juna 1815. godine abdicirao je po drugi put, otvarajući put za svoje izgnanstvo na ostrvo gde će provesti ostatak života.
Istoriski značaj bitke
Bitka kod Vaterloa konačno je okončala vladavinu Napoleona i Francuskog carstva. Osigurala je obnovu burbonske monarhije u Francuskoj i otvorila put ka periodu relativnog mira u Evropi poznatom kao doba Bečkog kongresa. Osim toga, bitka je obeležila promenu vojne taktike, jer se pokazalo da je pešadija veoma efikasna protiv konjice.
Bitka kod Vaterloa predstavlja prekretnicu u evropskoj istoriji, kraj ere koju je obeležila Francuska revolucija i uspon Napoleona. Ona je označila prelazak ka konzervativnijoj i stabilnijoj Evropi, gde su glavne sile težile uspostavljanju ravnoteže moći i očuvanju statusa quo.
Foto:Wikipedia
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0