Fibroadenom dojke – čvorići u dojkama
🕑 4 min čitanja
Sadržaj
sakrij
Fibroadenom dojke je česta i benigna pojava koja se uglavnom dijagnostikuje kod žena. Ovaj tip benignog tumora predstavlja izazov za mnoge žene koje se suočavaju s njim, kako emocionalno tako i medicinski.
Iako fibroadenomi obično nisu kancerogeni i ne predstavljaju ozbiljnu pretnju životu, njihova prisutnost može izazvati zabrinutost i strah kod žena zbog mogućih komplikacija i potrebe za daljim medicinskim tretmanima.
U ovom članku ćemo istražiti osnovne karakteristike fibroadenoma dojke, uključujući uzroke, simptome, dijagnostiku i opcije lečenja, kako bismo pružili sveobuhvatno razumevanje ove pojave.
Šta je Fibroadenom dojke i zašto nastaje?
Fibroadenom dojke je dakle dobroćudni tumor, odnosno čvrsta kvržica ili čvor koji se javlja na dojci. Smatra se da je ova pojava najčešća kod osoba koje imaju trideset godina ili manje, dok je ova pojava sve ređa nakon četrdesetih godina.
Tačan uzrok fibroadenoma dojke još uvek nije poznat, ali se smatra da su hormonske promene u organizmu jedan od najčešćih faktora koji doprinosu njegovom nastanku.
Pitanje je zašto se baš javlja u tridesetim godinama ili pak ranije?
Razlog zašto se fibroadenomi dojke češće javljaju kod žena u dobu od 25-30 godina može biti povezan sa specifičnim hormonskim promenama koje se dešavaju upravo u toku ovog reproduktivnog perioda.
U tom periodu žene prolaze kroz brojne hormonske promene uključujući menstrualne cikluse, trudnoću i slično. Ove promene mogu dovesti do fluktuacija nivoa estrogena i progesterona u organizmu, a promene u hormonalnom statusu mogu doprineti razvoju fibroadenoma.
Generalno, fibroadenom dojke može nastati usled hormonski promena, genetskih promena, kao posledica hormonske terapije i drugo.
Da li fibroadenom raste tokom života i gde se on najčešće nalazi?
Fibroadenomi dojke se najčešće nalaze u gornjem uglu dojke, odnosno bliže pazuhu. Međutim, nije isključeno da se mogu pojaviti i na drugim delovima dojke.
Kada je reč o rastu fibroadenoma tokom života, obično se javljaju promene u njihovoj veličini tokom menstrualnog ciklusa i tokom reproduktivnog perioda života.
Na primer, fibroadenomi mogu postati veći i osetljiviji tokom menstruacije, kada nivoi estrogena i progesterona u organizmu variraju. Takođe, trudnoća i dojenje mogu uticati na veličinu i karakteristike fibroadenoma.
S druge strane, smatra se da nakon 40ih godina, odnosno nakon menopauze, fibroadenomi prestaju da rastu.S tim u vezi, zaključujemo da se kod mnogih žena fibroadenomi ne povećavaju tokom života, već ostaju relativno stabilni ili se smanjuju nakon menopauze.
Fibroadenom dojke – simptomi
Benigni tumor dojke, fibroadenom, obično ne izaziva simptome i često se otkriva tokom rutinskih pregleda ili samopregleda dojki. Međutim, u nekim slučajevima, žene mogu primetiti određene simptome ili promene u dojkama. Evo koji su to mogući simptomi:
- kvržica ili čvor – mnoge žene često i same otkriju postojanje kvržice na dojkama i ovi čvorići uglavnom ne uzrokuju bol.
- bol – iako većina fibroadenoma nije bolna, ipak neke žene mogu osećati bol u dojci, a posebno se ističe da bolovi mogu biti jači tokom menstrualnog perioda.
- iscedak iz bradavice
- promene u obliku dojke
Iako su fibroadenomi mahom benigni i ne uzrokuju ozbiljnije zdravstvene probleme, ipak važno je obratiti se odmah lekaru ukoliko primetite neke od gore navedenih simptoma kako bi se potvrdila dijagnoza, i eventualno eliminisale neke druge, ozbiljnije probleme sa dojakama.
Vrste fibroadenoma dojke i da li postoji rizik za razvoj karcinoma dojke?
Utvrđeno je da postoji nekoliko vrsta od kojih se izdvajaju: jednostavni, kompleksni, juvenilni, fibroadenom sa sklerozom i drugi, a osnovna razlika ogleda se u njihovoj strukturi kao i karakteristikama tkiva.
Iako se smatra da nijedna vrsta nije maligna, ipak se postavlja pitanje da li postoji rizik za razvoj karcinoma dojke?
Dakle, iako fibroadenomi ne predstavljaju direktu pretnju za razvoj karcinoma, postoji ipak šansa(iako mala) da fibroadenom maskira ili oteža otkrivanje raka dojke.
Ukratko, fibroadenom može “sakriti” maligne promene, jer oba tipa tumora mogu biti čvrsta kvržica. Zato je važno da se lekari i pacijenti pažljivo posvete svakoj promeni na dojci i sprovode dodatne testove ukoliko je potrebno.
Šta je krioablacija?
Krioablacija je jedna vrsta tehnike, odnosno procedure koja se koristi za lečenje određenih stanja ili bolesti koristeći ekstremno niske temperature. U kontekstu dojke, to je terapijska tehnika koja se koristi za tretiranje fibroadenoma dojke ili drugih benignih anomalija dojke.
Osnovna svrha krioablacije je zamrzavanje ili hlađenje tkiva kako bi se uništilo. U postupku krioablacije dojke,obično se koristi igla ili kateter koji je opremljen sondom za hlađenje (često se koristi tečni azot) i usmerava se ka fibroadenomu. Ekstremno niska temperatura koja se postiže tokom ovog procesa uzrokuje zamrzavanje fibroadenoma, a cilj ovakve procedure je da se fibroadenom potpuno uništi, ili smanji tokom vremena.
Krioablacija ima nekoliko potencijalnih prednosti, uključujući minimalno invazivan karakter, brz oporavak i minimalnu nelagodnost.
Fibroadenom dojke – lečenje
Lečenje fibroadenoma dojke zavisi od nekoliko faktora, uključujući veličinu tumora, prisustvo simptoma, dob pacijentkinje i druge medicinske okolnosti. Važno je napomenuti da većina fibroadenoma dojke ostaje benigna i ne zahteva lečenje, već samo praćenje i redovne kontrole.
Pored toga, primenjuje se i terapija lekovima kako bi se ublažili simptomi, ili se može primenjivati i pomenuta krioablacija.
Fibroadenom dojke operacija
U nekim slučajevima može biti potrebno i hirurško intervenisanje – ako je fibroadenom velik, brzo raste, izaziva bol ili nelagodnost, ili ako je dijagnoza sumnjiva, lekar može predložiti hirurško uklanjanje. Ovaj postupak se obično izvodi pod opštom anestezijom i uključuje rez dojke kako bi se tumor potpuno odstranio.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0