Hašimotova bolest – bolest štitne žlezde
🕑 3 min čitanja
Hašimotovu bolest, poznatija i kao Hašimoto tireoiditis, opisujemo kao ozbiljno autoimuno oboljenje štitne žlezde koje utiče na mnoge ljude širom sveta.
Ovaj poremećaj je dobio ime po japanskom lekaru Hakaru Hashimotu, koji je je prvi put opisao ovu bolest početkom 20. veka. Hašimotova bolest se karakteriše napadom imunološkog sistema na ćelije štitne žlezde, što dovodi do upale i postepenog oštećenja ovog važnog organa.
U nastavku teksta istražićemo detaljno simptome, uzroke kao i moguće komplikacije ukoliko se bolest ne leči na vreme i dostupne opcije lečenja.
Zašto nastaje Hašimotova bolest?
Hašimoto tireoiditis nastaje kao rezultat autoimunog procesa u organizmu. Autoimune bolesti se javljaju kada imunološki sistem, koji inače služi za borbu protiv infekcija, počne greškom da napada vlastite zdrave ćelije i tkiva. U slučaju Hashimotove bolesti, imunološki sistem napada štitnu žlezdu.
Nažalost tačan uzrok koji dovodi do nastanka bolesti štitne žlezde još uvek nije poznat, ali se smatra da uključuje interakciju genetskih, sredinskih i hormonskih faktora.
Takođe, okidač za nastanak Hašimotove bolesti mogu biti i druge autoimune bolesti – osobe koje već imaju druge autoimune poremećaje, takođe su podložnije razvoju ove bolesti.
Iako je genetika jedan od faktora koji može doprineti razvoju bolesti Hašimoto tireoiditis, važno je istaći da ne mora nužno značiti da će svaka osoba sa genetskom predispozicijom razviti Hašimotovu bolest.
Faktori rizika za nastanak Hašimotove bolesti
Kao i kod generalno svake bolesti, postoje određeni faktori rizika koji mogu doprineti razvoju bolesti. U slučaju Hašimoto tireoiditisa kao faktori rizika izdvajaju se:
- Pol – u poređenju sa muškarcima, žene su daleko više podložnije ovoj bolesti
- Starost – iako se bolest može javiti u bilo kom periodu, ipak se smatra da se često javlja između 30. i 50. godine života
- Jod – visoki unos joda može povećati rizik kod osoba koje već imaju ovu bolest ili predispoziciju za nju
- Druge autoimune bolesti
- Radijacija
Koji su simptomi Hašimoto bolesti?
Simptomi ove bolesti mogu se razvijati godinama. U početnoj fazi bolest je asimptomatska, što znači da se simptomi vrlo retko javljaju. Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo blagi, dok kod drugih pacijenata oni mogu biti izraženiji i progresivniji.
Evo koji su najčešći simptomi Hašimoto bolesti:
- umor
- iscrpljenost
- promene na koži, kosi
- konstantan osećaj hladnoće
- loša koncentracija i pamćenje
- bol u zglobovima i mišićima
- produženi menstrualni ciklus
- povećanje telesne težine
Kada treba posetiti doktora?
Ukoliko primetite neke promene na sebi poput neobjašnjivog umora, povećanja telesne težine, neregularnosti u mensturalnom ciklusu ili neke druge od gore navedenih simtpoma, vrlo je važno da se odmah javite lekaru.
Ukoliko bolest bude dijagnostifikovana na vreme ili ako se ne leči odgovarajućim terapijskim pristupom, mogu se javiti ozbiljne komplikacije i pogoršanje zdravstvenog stanja.
Upravo zbog toga je važno posetiti lekara ukoliko se primete neki od simptoma jer rano otkrivanje i tretman bolesti igraju ključnu ulogu u sprečavanju komplikacija i poboljšanju samog kvaliteta života.
Koje su komplikacije ako se ne reaguje na vreme?
Dakle, ako Hašimotova bolest ne bude adekvatno dijagnostifikovana i tretirana na vreme, mogu se javiti ozbiljnije komplikacije. Evo nekoliko mogućih komplikacija koje se mogu pojaviti ako se ne reaguje na vreme:
- Gušavost – Štitna žlezda može nastaviti da raste, što može izazvati gušu (uvećanje štitnjače) koja može pritisnuti okolne strukture i izazvati nelagodnost i otežano gutanje.
- Mentalni i emocionalni problemi – anksioznost, depresija i druge mentalne i emocionalne promene se mogu pogoršati.
- Miksedem – Iako retko, ovo je i potencijalno smrtonosno stanje koje se može pojaviti u naprednim slučajevima hipotireoze.
- Problemi sa plodnošću i trudnoćom – Hipotireoza može uticati na menstrualni ciklus, plodnost i povećati rizik od komplikacija tokom trudnoće, uključujući pobačaje, prevremeni porođaj i drugo.
- Hipotiroidizam – Nedostatak hormona štitne žlezde (hipotireoza) će se pogoršavati, što će rezultirati sve ozbiljnijim simptomima kao što su ozbiljna iscrpljenost, debljanje, suva koža, niska temperatura tela i drugo.
Da li postoji lek za Hašimotovu bolest? – lečenje Hasimoto tireoiditisa
Osnovni deo terapije Hašimotove bolesti je upotreba levotiroksina, sintetičkog hormona štitne žlezde, koji nadoknađuje nedostatak hormona štitne žlezde u organizmu. Nakon što se terapija otpočne, važno je redovno praćenje, odnosno redovna poseta lekaru kako bi bio upoznat sa nivoom hormona štitne žlezde u krvi.
Pored terapije lekovima, promena ishrane takođe može dati efikasne rezultate. Iako ne postoji specifična dijeta za Hašimotovu bolest, neki ljudi primećuju poboljšanje simptoma promenom ishrane. Ovo može uključivati smanjenje unosa joda, gluten ili mlečnih proizvoda, jer neki pacijenti imaju senzitivnost na ove sastojke.
U retkim slučajevima, ako štitna žlezda postane znatno uvećana ili postoje druge komplikacije, može se razmotriti hirurško uklanjanje određenog dela štitne žlezde.
Važno je napomenuti da lečenje Hašimotove bolesti zahteva individualni pristup, i da svako treba da bude pod pažljivim nadzorom svog lekara. Samo lekar može odrediti odgovarajući tretman na osnovu specifičnih potreba i simptoma svakog pacijenta!
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0