Desanka Maksimović: Životna pustolovina pesnikinje iz Srbije
🕑 3 min čitanja
Desanka Maksimović, jedna od najistaknutijih i najvoljenijih srpskih pesnikinja, ostavila je neizbrisiv pečat na domaćoj književnoj sceni svojim duboko emotivnim stvaralaštvom. Rođena 1898. godine u selu Rabrovica kod Valjeva, Desanka je svojim pesničkim darom uspela da osvoji srca čitalaca širom sveta.
Desanka Maksimović postala je glas koji odjekuje kroz vreme, ostavljajući nasleđe koje nadmašuje granice i generacije.
Nastavite sa čitanjem, jer ćemo u nastavku teksta istažiti život i delo ove velike pesnikinje, i istražiti ključne aspekte njenog stvaralaštva.
Ko je bila Desanka Maksimović?
Desanka Maksimović bila je istaknuta srpska pesnikinja, književnica i profesorka. Rođena je 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica, kod Valjeva.
Njeno stvaralaštvo obuhvata različite teme, ali je najpoznatija po pesmama koje istražuju ljubav, ljudske odnose, prolaznost vremena, kao i duboka životna pitanja.
Desanka Maksimović je studirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je kasnije radila kao profesorka francuskog jezika. Osim poezije, bavila se i pisanjem proze, eseja, kao i dečje književnosti.
Nakon višedecenijskog stvaralačkog rada, Desanka Maksimović je stekla veliku popularnost i priznanje. Njena poezija ostavlja snažan emotivni utisak na čitaoce, a njen doprinos srpskoj književnosti smatra se izuzetno važnim.
Biografija Desanke Maksimović
Desanka Maksimović, jedna od najcenjenijih srpskih pesnikinja, rođena je 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica, kod Valjeva.
Desanka je pokazala rani talenat za književnost, a njen pesnički dar došao je do izražaja već tokom školovanja. Studirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i diplomirala 1920. godine. Desanka Maksimović je radila kao profesorka francuskog jezika u nekoliko gradova, a njen književni opus se širio.
Prva zbirka pesama, “Tražim pomilovanje”, objavljena je 1927. godine.
Nakon Drugog svetskog rata, Desanka se posvetila književnom radu i pedagoškoj karijeri. Napisala je mnogo zbirki pesama, proznih dela i eseja. Bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti, a njeno delo je prepoznato i van granica Srbije.
Desanka Maksimović je preminula 11. februara 1993. godine u Beogradu, ali je njen doprinos srpskoj književnosti i dalje živ i cenjen. Njeno ime nosi biblioteka u Valjevu, a njeni stihovi ostaju večno urezani u srpsku kulturnu baštinu.
Književni rad Desanke Maksimović
Desanka Maksimović, kroz svoj život, istraživala je širok spektar tema s dubokom emotivnošću i senzibilitetom.
Njen rani književni rad obuhvata zbirke poput “Tražim pomilovanje” (1927), gde je već iskazala svoj lirski izraz i sposobnost da dirne u srž ljudskih osećanja. Kroz godine, Desanka se izdvajala i kao pesnikinja ljubavi, izražavajući kompleksnost intimnih odnosa kroz dela kao što su “Mesečev kamen” i “Družina pustolovina“.
Njeno delo često seže i u socijalne teme, osvetljavajući nepravdu i patnju običnih ljudi, posebno tokom teških perioda srpske istorije, uključujući i Drugi svetski rat. Desanka je bila svedok vremena, a ta iskustva prenosi kroz pesnički izraz, kao u pesmama koje odražavaju bol i suze ratnog razaranja.
Posebnu dimenziju njenog stvaralaštva predstavljaju pesme namenjene deci, gde je njena jednostavna, ali duboko emotivna poezija postala neizostavan deo srpske dečje književnosti.
Njeno pedagoško iskustvo kao profesorke francuskog jezika takođe je uticalo na njen književni rad, dodajući dubinu i raznolikost njenim delima. Desanka Maksimović ostaje trajna figura u srpskoj književnosti, a njen doprinos obuhvata različite žanrove, istražujući srž ljudskog iskustva kroz različite prizme emotivnog i intelektualnog izraza.
Desanka Maksimović pesme
Desanka Maksimović napisala je veliki broj pesama tokom svog života. Evo nekoliko njenih poznatih pesama:
- “Molitva za ljubav”
- “Molitva za decu”
- “Krvava bajka”
- “Pismo majci”
- “Mesečev kamen”
- “Družina pustolovina”
- “Tražim pomilovanje”
- “Otvoren prozor”
- “San o vječnoj vatri”
- “Otvorena vrata”
- “Elegija”
- “Crni dani”
- “Grlim te, Beograd”
- “Put u Carigrad”
- “Rastanak”
- “Tužna pesma”
- “Ljubavna pesma”
- “Dolazak proleća”
- “Pevanje u sumrak”
- “Poslednji kovčeg”
Bajke Desanke Maksimović
- Priča o raku krojaču
- Bajka o labudu
- Medvedova ženidba
- Priča o reci
- Lepo je biti dete
- Kako su pužu ukrali kuću
- Tri patuljka
- Kći vilinog konjica
- Svet pod jezerom
Nagrade Desanke Maksimović
Desanka Maksimović je bila dobitnica brojnih književnih nagrada koje svedoče o njenom izuzetnom doprinosu srpskoj književnosti. Među najznačajnijim priznanjima su Vukova nagrada, Njegoševa nagrada, nagrada AVNOJ-a, Sedmojulska nagrada, Zmajeva nagrada, nagrada „Mlado pokoljenje“, te je 1988. nagrađena „Zlatnim vencem“ makedonskih Večeri poezije u Strugi u saradnji sa Uneskom.
Prvo priznanje stiglo je 1925. za pesmu “Strepnja” na konkursu časopisa “Misao”. Desanka Maksimović je bila počasni građanin Valjeva, a škola u Brankovini, njenom rodnom mestu, nosi naziv “Desankina škola” od 1985. godine.
Otkrivanje spomenika u Valjevu dok je bila živa, 1990. godine, predstavljalo je posebnu čast. Nakon njene smrti, 1993. osnovana je Zadužbina Desanke Maksimović s ciljem čuvanja njenog nasleđa. U znak priznanja za njen doprinos kulturi, proglasili su je ličnošću kulture 1998. godine.
Njeno nasleđe je i dalje živo, a spomenik otkriven u Beogradu 2007. simbolizuje trajni uticaj ove istaknute pesnikinje na srpsku književnost i kulturu.
Nasleđe Desanke Maksimović
Desanka Maksimović, iako fizički nije među nama, ostavlja dubok i trajan pečat svojim delom koje je ostavila u nasleđe.
Nasleđe Desanke Maksimović ogleda se ne samo u pesničkim zbirkama poput “Tražim pomilovanje” i “Mesečev kamen”, već i u njenom doprinosu dečjoj književnosti, eseju, prozi i angažmanu u oblasti obrazovanja.
Zadužbina Desanke Maksimović, osnovana s ciljem čuvanja i negovanja sećanja na ovu veliku pesnikinju, nastavlja da promoviše njen rad i vrednosti koje je zagovarala. Nagrada “Desanka Maksimović”, koju Zadužbina dodeljuje, predstavlja ne samo priznanje književnom stvaralaštvu već i podsticaj novim generacijama da istražuju i cene umetničku baštinu Desanke Maksimović.
Uprkos prolasku vremena, Desankine pesme ostaju žive, dodirujući srca čitalaca i prenoseći im snažne emocionalne poruke. Njeno nasleđe je živuća inspiracija za sve one koji traže dubinu izraza i suštinskih vrednosti u književnosti.
Foto:Wikipedia
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0