Bulimija – simptomi i lečenje
🕑 3 min čitanja
U svetu gde nam izazovi savremenog društva često postavljaju visoke standarde lepote, težina reči postaje sve važnija. U tom traganju za savršenstvom, mnogi se suočavaju sa nevidljivim, ali snažnim neprijateljem – bulimijom.
Ova tajanstvena i ozbiljna poremećaj ishrane ne poznaje granice, pogađa ljude širom sveta i ostavlja duboke tragove na mentalnom i fizičkom zdravlju pojedinca. Svaki zalogaj hrane postaje bitka, a svaki pogled u ogledalo izazov.
U nastavku teksta ne pružamo samo informacije o bulimiji, već gradimo most empatije, sa ciljem stvaranja razumevanja i podrške za one koji se suočavaju s ovim izazovom.
Hajde da zajedno razvijemo saosećanje i podstaknemo dijalog o bulimiji, jer reči imaju moć da preoblikuju stvarnost.
Šta je bulimija?
Bulimija nervosa predstavlja ozbiljan poremećaj ishrane karakterisan ciklusima prekomernog unosa hrane, često praćenog kompenzacijskim ponašanjem, poput prisilnog povraćanja.
Obično se bulimija javlja u adolescenciji i ranom odraslom dobu, iako se može pojaviti i u drugim životnim fazama. S obzirom na pritisak na izgled i težinu koji se često doživljava tokom adolescencije, ovaj poremećaj može biti posebno izražen u tom periodu.
Iako su žene statistički sklonije razvoju bulimije, važno je napomenuti da se ovaj poremećaj može javiti kod oba pola. Često se muškarci suočavaju s izazovom stigmatizacije ili nerazumevanja, što može otežati priznavanje problema i traženje pomoći.
Često se bulimija meša s anoreksijom, još jednim ozbiljnim poremećajem ishrane. Dakle, anoreksija i bulimija su ozbiljni poremaćaji ishrane, ali nimalo slični. Dok se anoreksija karakteriše ograničavanjem unosa hrane, bulimija se ističe ciklusima prejedanja i konstantnom težnjom za kasnijim izbacivanjem hrane iz organizma.
Vrste bulimije – koji sve tipovi postoje?
Bulimija nervoza se obično deli na dva glavna podtipa:
- Purgativna bulimija – Osobe koje pate od ovog podtipa bulimije koriste neke vrste kompenzatornih ponašanja kako bi se izborile s unosom kalorija. To obično uključuje prisilno povraćanje nakon prejedanja, ali može uključivati i upotrebu laksativa, diuretika ili prekomerno vežbanje.
- Ne-purgativna bulimija – Osobe s ovim podtipom koriste manje očigledne metode kompenzacije nakon prejedanja, poput prekomernog vežbanja, ali izbegavaju prisilno povraćanje ili upotrebu laksativa. Ovaj podtip bulimije može biti teže prepoznat, jer kompenzatorno ponašanje može biti manje vidljivo.
Pored pomenutih podtipova, važno je naglasiti da bulimija nervosa, kao i drugi poremećaji ishrane, često ima mnogo nijansi i varijacija u simptomima i ponašanjima. Svaki pojedinac može doživeti bulimiju na jedinstven način, pa je individualizovan pristup dijagnozi i lečenju ključan za uspeh terapije.
Uzroci bulimije – glavni uzročici za nastanak
Ovakav poremećaj ishrane sa sobom nosi brojne kompleksne uzroke nastanka. Genetska predispozicija, odnosno nasleđeni faktori, mogu povećati osetljivost na poremećaje ishrane.
Vrlo važnu ulogu igraju i psihološki faktori poput niskog samopouzdanja, nezadovoljstva sopstvenim telom, depresije ili anksioznosti – sve ovo zajedno doprinosi složenosti ovog poremećaja.
Bulimija nervoza često ima duboke korene u emocionalnim i traumatskim iskustvima, posebno ako su osobe bile izložene zlostavljanju.
Traumatski događaji, kao što su fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje, mogu značajno doprineti razvoju ovog poremećaja ishrane. Osobe koje su prošle kroz traumatična iskustva mogu razviti bulimiju kao način suočavanja s bolnim emocijama i stresom.
Razumevanje veze između traume i bulimije ključno je za pristup lečenju, jer se tretman često fokusira ne samo na ponašanje vezano za ishranu, već i na emocionalne i psihološke aspekte.
Bulimija – simptomi i kako ih prepoznati
Prepoznavanje bulimije nervoze može biti izazovno, jer mnogi ljudi sa ovim poremećajem uspevaju skrivati svoje ponašanje. Ipak, postoje određeni znaci i simptomi koji ukazuju na mogućnost prisustva bulimije. Evo nekoliko ključnih znakova kako prepoznati bulimiju:
- česte epizode prejedanja
- povraćanje
- preokupacija telesnom težinom i izgledom
- osećaj krivice i stida
- promene u društvenim navikama – izolacija, povlačenje iz društva
- problemi sa zubima i grlom
- zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci..
Ako primetite ove simptome kod sebe ili kod nekoga koga poznajete, važno je potražiti stručnu pomoć.
Bulimija lečenje – Opcije lečenja bulimije
Lečenje bulimije nervoze uključuje integrativni pristup koji često obuhvata različite aspekte kako bi se uspešno suočilo s fizičkim, emocionalnim i psihološkim izazovima. Evo nekoliko ključnih opcija lečenja:
- Psihoterapija: Psihoterapija, posebno kognitivno-bihevioralna terapija (KBT), pokazala se kao efikasna u lečenju bulimije. Cilj je identifikovati i promeniti negativne obrazce razmišljanja i ponašanja vezane za ishranu i telo.
- Lekovi: Određeni lekovi, poput antidepresiva, mogu pomoći u kontrolisanju simptoma bulimije, posebno ako je prisutan komorbidni problem poput depresije.
- Porodična terapija: Porodična terapija može biti korisna, posebno kod adolescenata. Uključuje porodicu u proces lečenja i pomoću podrške u promeni ponašanja.
- Grupna podrška: Grupne terapeutske sesije omogućavaju pacijentima da dele svoja iskustva, razmenjuju podršku i uče jedni od drugih. Ovo može biti posebno korisno u smanjenju osećaja izolacije.
Individualni pristup lečenju često kombinuje ove opcije, prilagođavajući se potrebama pojedinca. Važno je tražiti pomoć stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja kako bi se postavila adekvatna dijagnoza i razvio personalizovan plan lečenja.
Da li je moguće sam se rešiti bulimije?
Vrlo je teško samostalno se rešiti bulimije nervoze, s obzirom na kompleksnost ovog poremećaja. Lečenje bulimije zahteva stručan tim koji uključuje terapeute, psihijatre, nutricioniste i druge stručnjake u oblasti mentalnog zdravlja.
Medicinski nadzor je važan za praćenje fizičkog zdravlja, a individualizovan plan lečenja prilagođen specifičnim potrebama pojedinca ključan je za postizanje potpunog izlečenja.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0