Novogodišnja čarolija u kući Ljube Perućice i Katarine Kolozeus sa novim članom porodice – malom bebom Aleksejem
🕑 4 min čitanja
Katarina Kolozeus izdvojila je malo vremena da podeli sa nama kako se snalazi u ulozi majke, s kim je provela praznike i kuda planira da ide na odmor ove zime.
Za tebe je ova 2024. počela sa jednom divnom promenom, vaša porodica je odnedavno bogatija za jednog malog člana, sina Alekseja. Kako je izgledao sam doček Nove godine i novogodišnji praznici u proširenom sastavu?
Za mene je predhodna godina bila savršena i bilo mi je žao sto prolazi, ali sada kada smo ušli u novu godinu shvatam da sam pogrešila što sam mislila da ova 2024. neće biti toliko dobra, shvatila sam da će biti još bolja! Svaki dan koji osvane je lepši od predhodnog, jer imamo razlog za osmeh, nasšg malog Alekseja, koji nas svakoga dana učini najsrećnijim ljudima na svetu. Uživamo u njegovim malim “uspesima”, u njegovom osmehu kada otkrije nešto novo, u svim sitnicama koje su ranije izgledale nebitno, a sada su toliko velike i važne.
Obzirom da znamo da je tata malog Alekseja Ljuba Perućica bio prezauzet tokom novogodišnjih praznika, interesuje nas da li uspevaš sama da se brineš o bebi, ili je potrebna i dodatna pomoć baka i deka?
U našoj porodici Nova godina je radan dan, dan kada Ljuba ne može da bude kući, i pošto smo svesni da će tako biti i u narednim godinama odlučili smo da nas doček Nove godine bude prvog januara i da je tada proslavljamo sve dok Aki ne postane svestan da smo taj dan izmislili samo za nas.
Drugog januara je i Ljubin rodjendan i tog dana se cela porodica svakako okuplja, pa se nadamo da će što duže verovati u našu bajku, jer je to dan kada dobija najviše paketića i poklona.
Do poslednjeg momenta sam mislila da ćemo Aleksej i ja za doček biti zajedno, ali pošto on još uvek ništa ne zna, kao i prethodnih godina dočekala sam je sa Ljubom na njegovom nastupu, a Aki je uživao sa bakom i dekom i njima je ulepšao veče, a mi smo im se pridružili posle nastupa, pa smo prvi januar proveli svi zajedno.
Ono što je ovu Novu godinu učinilo posebnom je praznična euforija koja se napokon vratila u našu porodicu, kuća je bila puna dečijeg smeha, a paketići ispod jelke puni dečijih igračaka su nas vratili u detinjstvo i u neka bezbrižna vremena.
Od početka naše veze uvela sam jedno pravilo koje se u našoj kući poštuje godinama, Nova godina je radan dan, ali su Badnji dan i Božić neradni. Ako mene pitate oni su mnogo važniji i to su dani samo za porodicu. Ove godine smo zahvaljujući bebi mnogo više vremena proveli zajedno, Ljuba je smanjio posao da bi više bio sa nama, tako da pomoć baka i deka nije bila potrebna, jer smo sve radili zajedno, ali moram da kažem da moji roditelji žive blizu nas i da su tu ako nam zatreba bilo kakva pomoć. Uvek možemo da računamo da će ga pričuvati kada mi imamo neke obaveze. Naravno ja imam mnogo više obaveza oko bebe i provodim više vremena sa njim, jer Ljubin posao zahteva odmor i san i bez toga on na svojim nastupima publici ne može da pruži energiju i provod koji zaslužuju.
Aleksej je kod nas retko ime, da li ima neka zanimljiva priča iza odabira imena?
Slažem se da Aleksej nije toliko često ime i to je jedan od razloga što nam se to ime i svidelo, ali to nije razlog što smo se odlučili da tako nazovemo dete. Moj otac se zove Aleksandar i meni je to, verovatno zbog njega, omiljeno muško ime i uvek sam mislila da će se tako zvati i moj sin, ali nas je Ljubin rođeni brat preduhitrio i pošto je on svoje dete tako nazvao bilo je glupo da se dva brata isto zovu. Zbog toga smo se mi našli u problemu i nismo mogli da se odlučimo, pa smo napravili uži izbor imena, stavili ih u jednu činijicu i uz pomoć izvlačenje papirića sa imenima smo dobili pobedničko ime i sada se tako zove nas sin.
Koliko se vaš život promenio od kako imate novog člana porodice, i koji su to neki novi rituali u kojima sada najviše uživate?
Sa jedne strane naš život se promenio u potpunosti, jer sada nismo mi ti koji odlučuju kada se spava, kada se jede, kada možemo da izađemo iz kuće. S druge strane, nije se uopšte promenio, jer se trudimo da posvećujemo vreme jedno drugom, ali i da budemo tim kao i svih ovih godina samo sada u proširenom sastavu. Jedan od rituala kojem se najviše radujemo je Akijevo vreme za kupanje, on je dete koje obožava vodu i tada je stalno nasmejan i veseo, sada je vec “veliki” dečak i posebno uživa u pljuskanju vode, a pošto smo i mi velika deca podstičemo ga da to što više radi pa nam kupatilo svako veče izgleda kao da je bila poplava, a mi budemo potpuno mokri, ali srećni što je njemu osmeh na licu. Posle toga obavezno na red dolazi maženje u kom se svi topimo dok se maleni ne uspava.
Kako nam je pao prvi sneg, da li planirate ove zime da posetite neku planinu, ili radije birate odmor u kući?
Ljuba i ja ne volimo previše zimu, ako nema snega, tako da svaki slobodan trenutak koristimo da odemo na Kopaonik i da skijamo pošto to oboje volimo i već smo isplanirali da ce Aleksej ići u školicu skijanja čim nauči lepo da hoda. Naravno, ni ove godine ne odustajemo od odlaska na planinu tako da je plan da u narednim danima odemo na Zlatibor, a sledećeg meseca na Kopaonik sa bakom i dekom da bi Akija imao ko da čuva dok mama i tata skijaju.
I za sam kraj podeli sa nama koji deo majčinstva ti je najlepši, a šta ti najteže pada?
Ne postoji ništa što mogu da izdvojim kao najlepši deo, uživam u svakom trenutku, ali definitivno znam šta mi najteže pada. Pored Ljube sam potpuno poremetila navike i vreme za spavanje, mi obično idemo u krevet oko 3-4 ujutru, a ustajemo oko 14-15 i sada je to veliki problem. Dete ima svoj ritam koji je suprotan od naših navika i nikako ne možemo da se uskladimo, tako da jako malo spavam. Obično zaspim oko 3, a već u 7-8, Aki je lepo naspavan i spreman za igru, a ja tada ne znam šta me je snašlo. Taj deo mi teško pada, ali njegov osmeh obriše sav umor i svesna sam da nemam prava da se žalim, jer sam dobila jedno zdravo i dobro dete koje je ostvarilo sve moje snove i ulepšalo mi život.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0