Barutna zavera 1605. godine: Jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Velike Britanije
🕑 2 min čitanja
Barutna zavera iz 1605. godine jedan je od najpoznatijih događaja u britanskoj istoriji, koji se svake godine 5. novembra obeležava vatrometom. Ovaj smeo plan imao je za cilj uništenje celokupne engleske vlade uništavanjem Doma lordova tokom otvaranja parlamenta. Iako nije uspeo, njegovo nasleđe i dalje utiče na kulturni i politički pejzaž Britanije.
Šta je bila Barutna zavera?
Barutna zavera bila je pažljivo planiran čin terorizma protiv kralja Džejmsa I i protestantske aristokratije od strane grupe nezadovoljnih katolika. U srcu zavere bila je želja da se okonča protestantska vladavina i uspostavi katoličko liderstvo.
Zaverenici, predvođeni Robertom Ketsbijem i uključujući likove poput Gaja Foksa, planirali su da zapale bure baruta smešteno ispod Doma lordova. Eksplozija je trebala ubiti kralja, njegove ministre i većinu protestantske aristokratije u jednom potezu.
Planiranje i priprema
Zaverenici su iznajmili podrum ispod Doma lordova, gde su skladištili 36 buradi baruta – dovoljno da potpuno unište zgradu. Gaj Foks, stručnjak za eksplozive, bio je zadužen za paljenje fitilja. Tokom nekoliko meseci, grupa je tajno radila, pripremajući se za sudbonosni dan koji bi promenio tok engleske istorije.
Svaki član je imao specifičnu ulogu, od nabavke baruta do organizovanja ustanka u Midlandsu kako bi se otela kraljeva ćerka, princeza Elizabeta, kao marionetski monarh pod katoličkim uticajem.
5. novembar 1605: Dan zavere
Na dan 4. novembra, dok su pripreme bile na vrhuncu, lord Monteagle dobio je anonimno pismo koje ga je upozoravalo da sledećeg dana izbegava parlament. Nejasna upozorenja iz pisma dovela su do pretrage zgrada parlamenta u ranim jutarnjim satima 5. novembra. U ponoć, Gaj Foks je pronađen u podrumu, čuvajući eksplozive. Njegovo hapšenje razotkrilo je zaveru i dovelo do brzog okupljanja zaverenika.
Posledice
Neuspeh zavere imao je ozbiljne posledice za zaverenike. Većina ih je ili ubijena prilikom hapšenja ili je pogubljena posle suđenja. Vlada je iskoristila zaveru kao izgovor za sprovođenje strožijih mera protiv katolika, što je dovelo do povećanog progona i strožijih zakona koji bi uticali na engleske katolike generacijama. Zavera je takođe ojačala božansko pravo monarhije, koje je kralj Džejms iskoristio da ojača svoju vladavinu.
Nasleđe Barutne zavere
Tokom vekova, sećanje na Barutnu zaveru evoluiralo je u Noć vatrenih lomača ili Noć Gaja Foksa, gde se lutke Gaja Foksa spaljuju na lomačama, a nebo osvetljava vatromet. Ovaj godišnji događaj služi kao snažan podsetnik na istorijske borbe između katolika i protestanata u Engleskoj.
U moderno doba, Gaj Foks se transformisao iz ozloglašenog izdajnika u simbol pobune i protesta, uglavnom zbog njegovog prikazivanja u grafičkom romanu i filmu “V za vendetu”.
Zaključak
Barutna zavera iz 1605. godine duboko je događaj koji pokazuje do koje mere ljudi mogu ići zbog svojih uverenja i uticaj takvih akcija na istoriju nacije. Iako je sama zavera bila neuspešna, njeno sećanje svake godine 5. novembra naglašava njenu važnost u britanskoj istoriji i njenu stalnu relevantnost za pitanja religijske tolerancije i političkog autoriteta.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0