Najpopularnija i najčešće konzumirana hrana u srednjem veku
🕑 4 min čitanja
Srednji vek, koji obuhvata period od 5. do kasnog 15. veka, bio je vreme raznolikih kulinarskih praksi koje su se značajno razlikovale širom Evrope. Ishrana običnih ljudi u velikoj meri je zavisila od njihove lokacije i socioekonomskog statusa. Pogledajte najčešće konzumirane hrane u srednjem veku:
Hleb
Hleb je bio osnova ishrane u srednjem veku, posebno za niže slojeve. Pravio se od različitih vrsta žitarica uključujući raž, ječam i pšenicu. Kvalitet hleba značajno se razlikovao; bogati su uživali u finom, belom hlebu, dok su siromašni često jeli tamniji, grublji hleb sa primesama drugih žitarica. Hleb se koristio i kao poslužavnik za serviranje hrane, posebno na gozbama i većim okupljanjima. Za vreme gladi, hleb je mogao biti razblažen različitim dodacima kako bi se povećala njegova količina.
Meso
Meso je bilo luksuz koji su si mogli priuštiti samo bogati, zbog svoje visoke cene i nedostupnosti za niže slojeve. Najčešće konzumirane vrste mesa bile su govedina, svinjetina i jagnjetina, dok su plemići uživali u divljači kao što su jelen i fazan. Meso je često bilo soljeno ili sušeno kako bi se produžio rok trajanja, a bogati su ga pripremali na razne sofisticirane načine kao što su pečenje na ražnju ili kao sastavni deo složenih jela. Na trpezama plemstva, meso je često bilo začinjeno egzotičnim začinima, što je dodatno isticalo njihov društveni status. U ruralnim područjima, gde je držanje životinja bilo češće, meso je bilo dostupnije, ali i dalje retko na stolu običnog seljaka.
Riba
Riba je igrala važnu ulogu u ishrani zbog crkvenih zapovesti koje su zabranjivale konzumaciju mesa tokom posta i petkom. Slana i dimljena riba bili su popularni, naročito u unutrašnjosti, dok su na obalama bili dostupni sveža riba i školjkaši. Ribe su često bile osnova za pripremu raznih čorbi i gulaša, koje su bile bogate i hranljive. Trgovina ribom bila je razvijena, a ribarska prava strogo regulisana. Ovo je omogućilo da riba bude redovna u ishrani mnogih, čak i kada meso nije bilo dostupno.
Mahunarke
Mahunarke kao što su grašak, pasulj i sočivo bile su izuzetno važne zbog svoje hranljivosti i pristupačnosti. Kuvane su u obliku kaša ili dodavane u jela poput supa i čorbi, koje su bile osnova ishrane siromašnih. Mahunarke su takođe bile popularne jer su mogle lako da se čuvaju tokom zime, što je bilo ključno za preživljavanje u hladnijim mesecima. Uz povrće, mahunarke su često činile veći deo obroka za većinu populacije. Takođe su bile osnova za mnoge postne obroke, kada konzumacija mesa nije bila dozvoljena.
Povrće
Povrće je bilo široko rasprostranjeno u ishrani srednjovekovnog stanovništva. Uzgajano je u baštama manastira i plemićkih dvorova, a često je korišćeno u domaćinstvima nižih slojeva. Uobičajene vrste povrća bile su kupus, luk i šargarepa, koje su se lako uzgajale i skladištile. Povrće je bilo temelj mnogih jela, često kuvano ili dodato u supe i čorbe kao osnovni izvor vitamina. Pored nutritivne vrednosti, povrće je imalo i lekovita svojstva, pa je korišćeno u raznim narodnim lekovima.
Voće
Voće se često konzumiralo sveže tokom sezone, ili sušeno za upotrebu tokom zime. Osim jabuka, krušaka i šljiva, koje su bile široko rasprostranjene, bogatiji slojevi društva imali su pristup egzotičnijim vrstama voća poput citrusa i šipaka, koje su uvožene iz toplijih krajeva. Voće je bilo cenjeno ne samo za svežu konzumaciju, već i kao osnova za pripremu deserata, kompota i pića. Veliki voćnjaci bili su statusni simbol među plemićima, a voće je često služeno kao znak gostoprimstva i bogatstva.
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi, poput sira i putera, bili su ključni u ishrani, posebno u ruralnim oblastima gde su domaćinstva često imala svoje krave i ovce. Sir je proizvođen u raznim varijantama, od mekih svežih sireva do tvrdih, zrelih sireva koji su mogli dugo da se čuvaju. Puter je bio omiljen za kuvanje i kao dodatak hlebu. Mleko je manje često konzumirano kao piće zbog nedostatka adekvatnih uslova za čuvanje, ali je bilo osnova za mnoge recepte. Osim toga, mlečni proizvodi su bili važan izvor proteina i kalcijuma.
Žitarice
Žitarice su bile temelj ishrane, posebno za siromašne. Kaša i griz od ovasa, ječma ili raži često su bili jedini obrok u danu za mnoge. Ovi obroci su bili energetski bogati i relativno jednostavni za pripremu, što ih je činilo idealnim za dugotrajnu energiju potrebnu za fizički rad. Žitarice su takođe često bile osnova za razne vrste pita i peciva, koje su bile popularne na trpezama svih slojeva. U vremenima nestašica, žitarice su često bile razređene manje hranljivim dodacima kako bi se povećala njihova količina.
Začinsko bilje i začini
Začinsko bilje bilo je široko korišćeno u srednjovekovnoj kuhinji, kako za poboljšanje ukusa tako i za njihove lekovite osobine. Peršun, žalfija, ruzmarin i majčina dušica bili su često korišćeni u raznim jelima. Začini kao što su biber, cimet, karanfilić i muškatni oraščić bili su luksuz koji su mogli priuštiti samo bogati. Ovi začini nisu samo dodavali kompleksnost ukusima jela, već su bili i simbol bogatstva i luksuza na trpezama plemstva. Pored toga, verovalo se da začini poseduju razne lekovite osobine i često su korišćeni u tradicionalnoj medicini.
Zaslađivači
Med je bio primarni zaslađivač u srednjem veku, jer je šećer bio retkost i veoma skup. Med je korišćen ne samo za zaslađivanje hrane već i za proizvodnju pića kao što je medovina, popularno alkoholno piće. U bogatijim domaćinstvima, šećer se pojavljivao u kasnijem periodu srednjeg veka, ali je korišćen štedljivo. Zaslađivači su bili prava poslastica i često su korišćeni u pripremi jela za bolesne ili u mešavinama namenjenim za balansiranje telesnih sokova.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0