Najčešće očne bolesti – simptomi i lečenje
🕑 3 min čitanja
Sadržaj
sakrij
Bolesti oka pogađaju milione ljudi širom sveta, uzrokujući različite stepene oštećenja vida, a u nekim slučajevima i slepilo. Razumevanje simptoma, uzroka i preventivnih mera može pomoći u ranom otkrivanju i lečenju.
Koliko su česte bolesti oka?
Bolesti oka su značajan zdravstveni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), najmanje 2,2 milijarde ljudi ima oštećenje vida ili slepilo, od kojih se više od milijardu slučajeva moglo sprečiti ili još uvek nije adekvatno lečeno. S obzirom na starenje globalne populacije, očekuje se da će se učestalost bolesti oka povećati, čineći ranu intervenciju ključnim.
Koje su najčešće bolesti oka?
Postoji nekoliko bolesti oka koje pogađaju veliki deo populacije. Najčešće uključuju kataraktu, refraktivne greške, glaukom, starosnu makularnu degeneraciju (SMD) i dijabetesnu retinopatiju. Svako od ovih stanja ima posebne karakteristike, uzroke i tretmane, koje ćemo detaljnije istražiti.
Katarakta
Katarakta je vodeći uzrok slepila širom sveta. Javlja se kada sočivo oka postane zamućeno, što dovodi do smanjenja vida. Ovo stanje je često povezano sa starenjem, s obzirom na to da više od polovine ljudi starijih od 80 godina ima kataraktu. Iako česta pojava, laserska operacija katarakte može da sanira ovu bolest.
Simptomi katarakte uključuju zamućen vid, poteškoće tokom noći, osetljivost na svetlost i pojavu aureola oko svetlosti. Lečenje obično podrazumeva hirurško uklanjanje zamućenog sočiva i zamenu veštačkim, što je veoma efikasno u obnavljanju vida.
Refraktivne greške
Refraktivne greške su najčešći uzrok oštećenja vida na globalnom nivou. Javljaju se kada oblik oka sprečava svetlost da se direktno fokusira na mrežnjaču.
Najčešće vrste refraktivnih grešaka su miopija (kratkovidost), hipermetropija (dalekovidost), astigmatizam (iskrivljen vid) i prezbiopija (starosno otežano gledanje bliskih objekata).
Simptomi uključuju zamućen vid, glavobolje i naprezanje očiju. Refraktivne greške se mogu korigovati naočarima, kontaktnim sočivima ili refraktivnom hirurgijom.
Glaukom
Glaukom je grupa očnih bolesti koje oštećuju očni živac, često zbog visokog intraokularnog pritiska. To je vodeći uzrok nepovratnog slepila. Glaukom se može kategorizovati na primarni otvoreno-ugao glaukom, koji napreduje sporo i bezbolno, te zatvoreno-ugao glaukom koji se može pojaviti iznenada i predstavlja hitnu intervenciju.
Simptomi mogu uključivati gubitak perifernog vida, pojavu aureola oko svetlosti, a u akutnim slučajevima, jak bol u oku, mučninu i povraćanje. Rano otkrivanje putem redovnih očnih pregleda je ključno, jer se oštećenje uzrokovano glaukomom ne mogu se lečiti. Opcije lečenja uključuju lekove, lasersku terapiju i hirurgiju za snižavanje intraokularnog pritiska.
Starosna makularna degeneracija
Starosna makularna degeneracija (SMD) pogađa makulu, centralni deo mrežnjače odgovoran za oštar vid. SMD je vodeći uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 50 godina. Postoje dve vrste SMD: suva i vlažna.
Suva SMD napreduje polako i uzrokuje postepeni gubitak vida, dok je vlažna SMD ozbiljnija i može dovesti do brzog gubitka vida zbog abnormalnog rasta krvnih sudova ispod mrežnjače.
Simptomi SMD uključuju zamućen centralni vid, teškoće u čitanju ili prepoznavanju lica i videti prave linije kao talasaste. Iako ne postoji lek za SMD, određeni tretmani mogu pomoći da se usporti njegovog napredovanja.
Dijabetička retinopatija
Dijabetička retinopatija je komplikacija koja pogađa krvne sudove u mrežnjači. To je vodeći uzrok slepila kod odraslih. Visoki nivoi šećera u krvi mogu oštetiti krvne sudove mrežnjače, uzrokujući njihovo curenje ili blokadu.
Simptomi uključuju tačke ili tamne niti u vidu (mušice), zamućen vid, oslabljenu percepciju boja i gubitak vida. Kontrola nivoa šećera u krvi, krvnog pritiska i holesterola može pomoći u prevenciji ili usporavanju napredovanja ovog stana. Opcije lečenja uključuju lasersku hirurgiju, vitrektomiju i injekcije kortikosteroida ili anti-VEGF lekova.
Koje su različite vrste bolesti oka?
Bolesti oka se mogu široko kategorizovati na nekoliko tipova prema njihovim uzrocima i pogođenim delovima oka. Zajedničke kategorije uključuju:
- Refraktivne greške: Stanja poput miopije, hipermetropije, astigmatizma i prezbiopije.
- Katarakte: Zamućenje sočiva.
- Glaukom: Oštećenje očnog živca.
- Mrežnjačne bolesti: Stanja poput SMD i dijabetičke retinopatije koja pogađaju mrežnjaču.
- Kornealne bolesti: Stanja koja pogađaju rožnjaču, poput keratitisa i kornealnih distrofija.
- Konjunktivalne bolesti: Infekcije i upale poput konjunktivitisa (pink eye).
- Optičke nerve bolesti: Stanja poput optičkog neuritisa i optičke neuropatije.
Koji su simptomi bolesti oka?
Simptomi bolesti oka variraju u zavisnosti od stanja, ali obično uključuju:
- Zamućen ili iskrivljen vid
- Slab vid u mraku
- Osetljivost na svetlost
- Pojava aureola oko svetlosti
- Gubitak perifernog vida
- Mušice ili tamne tačke u vidu
- Bol u oku ili nelagodnost
- Crvenilo i upala
Redovni očni pregledi su ključni za rano otkrivanje ovih simptoma, čak i pre nego što dođe do primetnih promena u vidu.
Šta uzrokuje bolesti oka?
Uzroci bolesti oka su različiti i mogu uključivati genetske faktore, starenje, sistemske bolesti poput dijabetesa, infekcije, povrede i faktore životnog stila poput pušenja i loše ishrane.
Na primer, katarakte i SMD su često povezane sa starenjem, dok je dijabetička retinopatija direktna posledica dijabetesa. Razumevanje specifičnog uzroka je ključno za efikasno lečenje i upravljanje.
Mogu li se bolesti oka sprečiti?
Iako se ne mogu sve bolesti oka sprečiti, određene mere mogu smanjiti rizik i pomoći u održavanju zdravlja očiju. Ove mere uključuju:
- Redovne očne preglede za rano otkrivanje problema
- Upravljanje hroničnim stanjima poput dijabetesa i hipertenzije
- Nošenje sunčanih naočara za zaštitu očiju od UV zraka
- Zdrava ishrana bogata vitaminima i mineralima
- Korišćenje zaštitnih naočara za sprečavanje povreda
Rano otkrivanje i promene životnog stila igraju značajnu ulogu u prevenciji ili odlaganju pojave mnogih bolesti oka.
Redovni očni pregledi i zdrav način života mogu značajno smanjiti rizik od oštećenja vida i slepila. Ako primetite bilo kakve promene u vidu, važno je da što pre potražite stručni savet.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0