Bele poklade – dan pred početak Vaskršnjeg posta
🕑 3 min čitanja
Običaji vezani za ovaj dan uglavnom se odnose na decu i omladinu, a vreme su i veselja, i praštanja
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici poslednjeg dana pred početak Vaskršnjeg posta obeležavaju Bele poklade (Velike ili Proštene poklade). U pitanju je poslednji dan uoči posta kada se jede takozvani beli mrs. Ove godine Bele poklade se proslavljaju 6. marta.
Kako je nastao ovaj praznik
U crkvenom kalendaru postoje poklade uoči tri posta – Božićnog, Velikog i Petrovskog. Božićne se praznuju na dan Svetog apostola Filipa, a Petrovske na dan Svih svetih.
Koreni Belih poklada potiču od starih Slovena i povezani su sa običajima obeležavanja kulta Sunca i proslavljanja promene godišnjih doba, to jest dolaska proleća. Danas se ovim danom završava period mrsa i počinje Veliki iliti Uskršnji post, tokom kojeg se vernici uzdržavaju od hrane, pića, loših misli i dela. Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.
Običaji za Bele poklade
Poklade su vreme kada mlađi ukućani treba da vode glavnu reč, pa oni ceo dan zbijaju šale s ostalima iz svoje porodice.
Nekada (ali i danas u nekim krajevima naše zemlje), na ovaj dan deca i omladina se maskiraju i paradiraju ulicom, te tako teraju zle sile i veštice i prizivaju rodnu godinu. Deca i odrasli organizuju povorke, maskirani u junake ili strašna bića sa zubima od pasulja ili kukuruza, a brkovima od vune. U nekim delovima Srbije mladići stavljaju strašne maske i oblače vunena odela. Tako maskirani obilaze kuće komšija, prijatelja i rodbine i pevajući teraju zle sile. Komšije i rodbina ih daruju slatkišima, voćem, slaninom ili kolačima (šta ko u tom trenutku ima). Veselje traje sve do ponoći, kada otpočinje sedmonedeljni post. U nekim selima na ovaj dan se baca kovčeg u reku i tako “tera zima”.
U nekim srpskim selima na Bele poklade zetovi obavezno moraju da obiđu tasta, taštu i kuma i traže “proćku” tj. oproštaj kako bi mogli da časno započnu post. Kada uđu u kuću, pozdravljaju tasta i kažu: “Oprosti, dedo!”, a tast odgovori: “Neka ti je prosto, sinko!”.
U poslepodnevnim časovima i dan-danas u hramovima se služi oproštajno večernje, kada se obavlja čin praštanja, a po završetku prašta se i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj, ali ga i daju, a sve u cilju kako bi čiste duše otpočeli post i mogli da se pričeste. Poklade su i dan veselja, a ne samo praštanja. U domaćinstvima se tradicionalni priprema bogata mrsna trpeza, a naročito beli mrs, po kojem je praznik i dobio ime. Veruje se i da na taj dan treba da se pozovu siromašne komšije i prijatelji jer svi treba da se omrse tokom zajedničkog obeda te da složno i u veselju otpočnu post.
Na ovaj dan narodno verovanje nalaže da svako od ukućana pojede čen belog luka i jedno bareno jaje. Nekada su bake deci pred spavanje trljale tabane belim lukom i oblačile im pidžame naopačke kako bi ih sačuvale od veštica. Generalno, mnoga narodna verovanja povezana su upravo sa zlim silama i pokladama. Navodno, u ovom period povećana je opasnost od veštica, pa se narod štitio na razne načine – belim lukom, paljenjem obrednih vatri od slame (krleštica), preskakanjem lomače…
Stoga se i dan-danas u nekim delovima Srbije uveče, pred kraj veselja, pali vatra, a narod peva i igra i tako veselo dočekuje Vaskršnji post.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0