Prehlada i grip se leče bez antibiotika
🕑 3 min čitanja
Kašalj, povišena temperatura, bolovi u mišićima i malaksalost, simptomi su koji se javljaju kod većine virusnih oboljenja, pa tako i u slučaju prehlade, sezonskog gripa, čak i kovida-19. O posledicama zaražavanja virusom korona koji izaziva bolest kovid-19 poslednje gotovo dve godine mnogo se govori, pa prehlada i grip kao da su u drugom planu, iako obolelih i te kako ima.
Mnogobrojni su oni koji poistovećuju ova dva oboljenja, a isto toliko ima i onih koji pokušavaju da ih leče antibioticima, što je velika greška, budući da su izazivači i prehlade i gripa virusi, a ne bakterije koje se leče antibioticima. Zato se mnogi pitaju koje su sličnosti a koje razlike između prehlade i gripa.
I jedno i drugo oboljenje svrstava se u grupu kapljičnih infekcija koje se, kako im ime i govori, prenose kapljičnim putem. Dok govore, kijaju ili kašlju, zaraženi ali i oboleli izbacuju u svoju okolinu sitne kapljice koje sadrže i uzročnike oboljenja – viruse. Preko vazduha te kapljice se prenose i dospevaju do zdravih koji ih udisanjem unose u organizam, čime se bolest prenosi i na njih. Osim toga, zdravi se mogu zaraziti i ako dodiruju virusom inficirane površine a potom svoj nos ili usta.
Infektolozi kažu da je prehlada najčešća virusna infekcija. Izaziva je više od 200 vrsta virusa koji napadaju sluzokožu nosa, sinusa, grla i bronhija. Ova bolest se vrlo brzo širi i najčešće traje oko sedam dana, naravno ukoliko se ne iskomplikuje bakterijskom infekcijom. Prehlada obično počinje postepeno, a karakterišu je začepljenje ili curenje nosa, normalna ili blago povišena temperatura i kijanje. Mogu je, takođe, pratiti i glavobolja, bolovi u grlu kao i kašalj, ali su blažeg intenziteta u odnosu na sezonski grip.
Iako za njega znamo odvajkada, sezonski grip često potcenjujemo, nesvesni da, kako epidemiolozi upozoravaju, može da bude vrlo opasan i smrtonosan. Ovu vrstu gripa izaziva virus influence, a poznata su tri njegova tipa: A, B i C. Virusi gripa se svrstavaju u vrlo promenjive, što rezultira uvek novim varijantama koje mogu da izazovu epidemiju, pa čak i pandemiju.
Sezonski grip nastaje naglo (akutno) i uvek ga prate visoka temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, osećaj umora i iscrpljenosti, kao i suv, neprijatan kašalj. Treba, međutim, imati na umu da se za razliku od prehlade, u slučaju zaražavanja virusom influence i obolevanja od sezonskog gripa začepljenost nosa i kijanje ređe javljaju.
Kao zaštitu od ove bolesti lekari preporučuju vakcnu, koja umanjuje mogućnost obolevanja, ali i potencijalne komplikacije, naročito kod pacijenata sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, kardiovaskularnih oboljenja…
U slučaju da se ipak zarazite virusom influence i obolite od sezonskog gripa, lekari preporučuju da uzimate što više toplih napitaka kao što su domaća pileća supa i čajevi, ali i hladnih poput limunade i sveže ceđenog soka od pomorandže. Trebalo bi da jedete i što više svežeg voća i povrća zbog sadržaja vitamina, minerala, antioksidansa i biljnih vlakana. Osim toga, često provetravajte prostorije u kojim boravite i spavate, a nabavite uređaj za vlaženje vazduha. Vrlo važno je i da što više mirujete i odmarate se.
Kada je reč o terapiji, ona je uglavnom simptomatska, što znači da se propisuju i uzimaju lekovi i lekoviti preparati koji leče simptome sezonskog gripa. Ako imate glavobolju, bolove u mišićima i povišenu temperaturu (višu od 38 stepeni Celzijusa) možete koristiti lekove za snižavanje temperature (antipiretike). U slučaju grebanja i peckanja u grlu, lekari preporučuju razne pastile, orbilete, prskanje sprejovima za grlo i njegovo ispiranje čajem od žalfije koji ima jako protivupalno dejstvo. Preparati biljnog porekla u obliku sirupa takođe se preporučuju za smirivanje kašlja, a protiv curenja (sekrecije) iz nosa, lekari savetuju inhaliranje i korišćenje sprejova na bazi morske soli koji umnogome olakšavaju disanje. Antibiotici vam, lekari su kategorični, u slučaju sezonskog gripa neće pomoći i ne uzimajte ih bez konsultacije sa stručnjakom. Ukoliko se, međutim, ni posle dva-tri dana opšte stanje ne poboljša, ako se temperatura ne spušta ispod 39 stepeni ili vam se pak stanje pogoršava pojavom novih simptoma, ako imate osećaj gušenja, odnosno teškog disanja ili se pogorša osnovna (hronična) bolest, posetite lekara. Lekara, takođe, morate da posetite ako ste se osećali bolje, ali se potom ponovo povisila temperatura i počeli ste da iskašljavate gnojni ispljuvak. U tom slučaju se verovatno razvila dodatna bakterijska infekcija za koju će lekar propisati odgovarajuće antibiotike.
Opasno izazivanje rezistencije
Uzročnici prehlade i sezonskog gripa su, dakle, virusi a ne bakterije, zato lekari strogo zabranjuju uzimanje antibiotika u slučaju ovih bolesti. Antibiotici su, naime, stvoreni za lečenje bakterijskih infekcija, a virusi i bakterije nemaju nikakve sličnosti, osim što su i jedni i drugi nevidljivi mikroorganizmi. Uzimanjem antibiotika onda kada telu nisu potrebni doprinosite stvaranju takozvane rezistencije na antibiotike, i s vremenom oni sve manje deluju, ne samo na nas, već na celu populaciju, što je vrlo ozbiljan problem.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
5. nedelja trudnoće | Praktika | Moja Praktika - 06.07.2024
[…] na koncerte i slična dešavanja. Ipak se nalazite u osetljivoj fazi trudnoće. Ukoliko u sezoni gripa i prehlada zakačite virus, znajte da u velikoj većini slučajeva bolest neće uticati na razvoj vaše bebe. Peta nedelja […]