Letnje računanje vremena – kako da prilagodite organizam
🕑 3 min čitanjaPromena računanja vremena ne utiče samo na svakodnevni raspored već može imati posledice i po zdravlje organizma. Pomeranje časovnika za jedan sat unapred u proleće i jedan sat unazad u jesen može negativno uticati na čovekov cirkadijalni ritam, te poremetiti kvalitet i dužinu spavanja.
Dakle, osim što vas sat sna, koji ste izgubili ili dobili, može učiniti umornim i razdražljivim, takođe može biti opasan po zdravlje. Brojne studije utvrdile su da u proleće nakon početka letnjeg računanja vremena postoji blag porast srčanih udara.
Ova promena može naročito da utiče na osobe koje imaju poremećaj spavanja, kao i afektivni sezonski poremećaj koji podrazumeva pogoršanje raspoloženja uslovljeno promenom sezone.
Stručnjaci smatraju da se za letnje računanje vremena možete pripremiti uz više fizičke aktivnosti na otvorenom, te postepeno prilagođavanje obrasca spavanja novim uslovima.
Četvrtina svetske populacije podvrgnuta je promeni vremena za jedan sat dva puta godišnje.
Šta se podrazumeva pod letnjim računanjem vremena?
Letnje računanje vremena je dobro poznato pomeranje sata unapred, koje iz godine u godinu počinje krajem marta.
Da bi se ublažio njegov uticaj na dnevnu rutinu, sat se pomera rano ujutru, to jest u dva časa posle ponoći.
U 2022. godini časovnici se pomeraju za jedan sat unapred u noći između subote 27. marta i nedelje 28. marta.
Letnje računanje vremena traje do 30. oktobra 2022. godine.
Odakle potiče potreba za promenom računanja vremena?
U ovoj promeni vremena učestvuje više od 100 zemalja širom sveta, uključujući, na primer Sjedinjene Amričke Države, Australiju, Čile, Iran, Nemačku, Srbiju i Kanadu.
Datira još od kraja 18. veka, kada je Bendžamin Frenklin, jedan od tvoraca američkog ustava, sugerisao Parižanima da promene raspored spavanja kako bi uštedeli novac na svećama i ulju za lampe.
Godine 1895. Džordž Hadson, entomolog sa Novog Zelanda, kreirao je moderan koncept letnjeg računanja vremena. Predložio je dvočasovnu smenu kako bi imao više sunčanih sati nakon lova buba tokom leta.
Vek kasnije, 1974. godine, usled prve naftne krize i potrebe da se uštedi energija odlučeno je da se ova mera institucionalizuje.
Kako promena vremenske zone utiče na zdravlje?
Promena u računanju vremena utiče na cirkadijalni ritam organizma (biološki ritam u telu čoveka) koji reguliše brojne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje dnevno-noćne i mnoge druge funkcije najvažnijih organa.
Za cirkadijalni ritam veoma je važno ponavljanje obrazaca dnevnih aktivnosti, a da bi se čovek osećao dobro, ovaj ritam treba da bude stabilan. To se postiže redovnim izlaganjem dnevnoj, a naročito jutarnjoj svetlosti nakon buđenja.
Dakle, cirkadijalni satovi koriste dnevnu svetlost da bi se sinhronizovali sa okolinom organizma.
A kako pomeranjem sata unapred dobijamo više časova svetlosti tokom dana, to u prvi mah može imati negativan efekat na telo i um.
Ovi negativni efekti ponekad se manifestuju kao pospanost, razdražljivost, loše raspoloženje, jaka glavobolja, nedostatak pažnje, pamćenja i koncentracije.
Uticaj letnjeg računanja vremena na zdravlje ljudi značajniji je nego uticaj zimskog računanja, jer povećanje sunčanih sati izaziva promenu lučenja hormona poznatog kao melatonin, što može da naruši kvalitet sna.
Kako se nositi sa simptomima promene vremena?
Nekim osobama je potrebno mnogo više vremena kako bi se prilagodile novom računanju vremena. Ako ste vi među njima, obratite pažnju na sledeće preporuke:
- Vodite računa o ishrani. Izbegavajte da jedete prerađenu hranu i hranu s visokim sadržajem masti. Takođe, obilni obroci nisu najbolja opcija jer mogu uzrokovati nesanicu. Neka se na vašem jelovniku nađe što više svežeg povrća i voća.
- Izbegavajte alkoholna, gazirana i kofeinska pića pre spavanja. Ovo važi i za čajeve, jer i oni sadrže kofein.
- Hidrirajte se. Pijte dovoljno vode tokom dana – stručnjaci preporučuju najmanje osam čaša dnevno.
- Potrudite se idete na spavanje uvek u isto vreme. Ukoliko uspostavite rutinu spavanja tokom cele godine, uspećete da izbegnete poremećaje spavanja i prilikom pomeranja sata.
- Praktikujte umerenu fizičku aktivnost – najbolje u ranim jutarnjim časovima, jer ćete se na taj način najlakše razbuditi. Ukoliko ste u mogućnosti, vežbajte napolju na dnevnom svetlu kako biste ublažili simptome prolećnog umora. Nikako nemojte da trenirate uveče, jer ćete na taj način aktivirati telo, pa nećete uspeti na vreme da zaspite. Takođe, u prvih nekoliko dana izbegavajte dremke kako bi se telo lakše naviklo na novi raspored.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0