Holesterol – dobar i loš
🕑 4 min čitanjaO holesterolu se često razmišlja kao o nečem nepovoljnom po zdravlje, ali je zapravo ovaj lipid neophodan da bi organizam pravilno funkcionisao. Holesterol učestvuje u proizvodnji hormona i vitamina D, a takođe je i podrška varenju. Jetra generiše dovoljno holesterola za obavljanje ovih zadataka, ali naše telo ne dobija holesterol samo iz jetre. Holesterol se takođe nalazi u namirnicama, poput mesa i mlečnih proizvoda. Pa ako jedemo previše hrane bogate holesterolom, njegov nivo u organizmu može postati previsok. I tek tada, kada ga ima previše, on postaje opasan za zdravlje.
Dobar (HDL) i loš (LDL) holesterol
Postoje dve osnovne vrste holesterola: lipoproteini visoke gustine (HDL) i lipoproteini niske gustine (LDL). Lipoproteini se sastoje od malo masti i proteina. Holesterol se kreće kroz naše telo dok je unutar lipoproteina.
HDL je poznat kao dobar holesterol jer prenosi holesterol do jetre, koja ga zatim izbacuje iz tela. Drugim rečima, HDL pomaže da se organizam oslobodi viška holesterola, tako da je manja verovatnoća da će završiti u našim arterijama.
LDL se naziva lošim holesterolom jer prenosi holesterol u arterije, gde se može nataložiti na zidovima. Previše holesterola u arterijama dovodi do stvaranja plaka, stanja poznatog kao ateroskleroza. To može povećati rizik od krvnih ugrušaka u arterijama. Ako se krvni ugrušak odvoji i blokira arteriju u srcu ili mozgu, to dovodi do moždanog ili srčanog udara.
Nakupljanje plaka takođe može smanjiti protok krvi i kiseonika do glavnih organa. A nedostatak kiseonika u organima ili arterijama može dovesti do bolesti bubrega ili perifernih arterija, pored srčanog ili moždanog udara.
Kako da protumačite vrednosti holesterola dobijene analizom krvi
Povišen holesterol ne izaziva primetne simptome, tako da ljudi često nisu ni svesni da su izloženi riziku. Jedini način da saznate imate li visok holesterol jeste analiza krvi koja meri holesterol u miligramima po decilitru (mg/dl) ili broju milimolova po litru krvi (mmol/l).
Kada uradite analizu, dobićete rezultate za:
Ukupan holesterol u krvi: ovo uključuje vaš HDL, LDL i 20 procenata ukupnih triglicerida.
Trigliceridi: trebalo bi da ovaj broj bude ispod 150 mg/dl tj. 2,28 mmol/l. Trigliceridi su uobičajena vrsta masti. Ako su vam trigliceridi visoki, a LDL takođe visok ili je HDL nizak, postoji rizik od razvoja ateroskleroze.
HDL: što je ovaj broj viši, to bolje. Trebalo bi da bude viši od 55 mg/dl tj. 1.03 mmol/l.
LDL: što je ova cifra manja, to bolje. Ne bi trebalo da bude viša od 130 mg/dL ili 4.53 mmol/l.
Uzroci povišenog holesterola
Faktori koji mogu izazvati visok holesterol su:
- gojaznost
- ishrana bogata trans-mastima, visokoprerađenom hranom, crvenim mesom, punomasnim mlečnim proizvodima
- obim struka preko 80 cm za žene i 94 cm za muškarce
- nedostatak redovne fizičke aktivnosti
Takođe, istraživanja upućuju na to da pušači obično imaju niži HDL (dobar) holesterol od nepušača, ali i da prestanak pušenja može uticati na podizanje vrednosti HDL-a.
Postoje indicije da i stres utiče na visok holesterol. Na primer, nekontrolisani stres može dovesti do ponašanja koja povećavaju LDL i ukupan holesterol, kao što je prejedanje masnom hranom, neaktivnost i pušenje.
U nekim slučajevima visok LDL se nasleđuje. To se naziva porodična hiperholesterolemija (FH). FH je uzrokovana genetskom mutacijom koja utiče na sposobnost jetre da se oslobodi suvišnog LDL holesterola. To može dovesti do visokog nivoa LDL i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara u mladosti.
Kako lečiti visok holesterol?
Kada je lečenje visokog holesterola u pitanju, lekari često preporučuju sledeće promene u načinu života:
- prestanak pušenja
- zdrava ishrana
- redovna fizička aktivnost
- smanjenje stresa
Ponekad promene u načinu života nisu dovoljne, posebno ako imate porodičnu hiperholesterolemiju. Možda će vam biti potreban jedan ili više lekova kao što su:
- statini koji pomažu jetri da se oslobodi holesterola
- lekovi koji vezuju žučnu kiselinu i pomažu organizmu da koristi dodatni holesterol za proizvodnju žuči
- inhibitori apsorpcije holesterola koji sprečavaju tanka creva da apsorbuju holesterol i otpuštaju ga u krvotok
- lekovi koji čine da jetra apsorbuje više LDL holesterola
- suplementi koji utiču na smanjenje nivoa triglicerida, kao što su niacin, omega-3 masne kiseline i fibrati.
Uticaj ishrane na holesterol
Kako biste smanjili ukupan holesterol i povećali dobar (HDL), preporučuje se da jedete ove namirnice:
- različito povrće i voće
- integralne žitarice
- živinu bez kože, nemasnu svinjetinu i nemasno crveno meso
- pečenu ili kuvanu plavu ribu kao što su losos, tunjevina ili sardine
- mahunarke, semenke, orašaste plodove
- hladno ceđena biljna ulja
Ove namirnice utiču na podizanje nivoa LDL holesterola pa ih treba izbegavati ili retko jesti:
- masno crveno meso
- pržena hrana
- peciva i konditorski proizvodi napravljeni sa trans-mastima ili zasićenim mastima
- namirnice sa hidrogenizovanim uljima
- rafinisana biljna ulja (poput suncokretovog)
Zaključak
Visok holesterol može biti razlog za brigu, ali je u većini slučajeva signal upozorenja. Dijagnoza visokog holesterola ne znači da ćete razviti srčanu bolest ili moždani udar, ali ovaj pokazatelj ipak treba shvatiti ozbiljno i navedene promene uneti u način života.
Napomena
Sve informacije predstavljene na sajtu mojapraktika.com postavljene u dobroj nameri i u svrhu obrazovanja i informisanja. Saveti u vezi sa zdravljem, vežbanjem i ishranom nisu namenjeni za dijagnozu niti lečenje bolesti. Ako imate bilo kakav zdravstveni problem, potražite profesionalni savet lekara čak i ako smatrate da uzrok može biti ishrana ili loš životni stil. Korišćenjem informacija sa našeg sajta smatra se da prihvatate gore navedene uslove.
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0