Kako da meditiram
🕑 4 min čitanja
Meditacija je tehnika koja se hiljadama godina koristi za umirenje i opuštanje uma, te razvijanje svesti o sadašnjem trenutku. Budući da predstavlja jednu od tehnika psihološke relaksacije, ova drevna veština ublažava posledice svakodnevnog stresa, zbog čega je danas sve više ljudi praktikuje. U ovom tekstu pročitajte na koji način je možete uključiti u svakodnevni život, te kako pravilno meditirati.
Mnoge ljude meditacija privlači upravo zbog saznanja da će njenim praktikovanjem biti manje izloženi posledicama svakodnevnog stresa. Brojne naučne studije idu u prilog tome. Osim toga, različita istraživanja ustanovila su da meditacija ima i mnoge druge zdravstvene prednosti.
Šta je meditacija?
Meditacija je praksa u kojoj pojedinac koristi tehniku – kao što je svesnost, ili fokusiranje uma na određeni predmet, misao ili aktivnost – da bi trenirao pažnju, te postigao mentalno i emocionalno mirno i stabilno stanje.
Uključuje razne vežbe koje imaju za cilj opuštanje tela i uma, te izoštravanje fokusa i pažnje. Pomoću nje možete povećati svest o sebi i okruženju, popraviti koncentraciju i poboljšati raspoloženje.
Osim brojnih fizičkih i psiholoških prednosti, poput smanjenja stresa i poboljšanja imuniteta, meditacija vam pomaže da razvijete i brojne druge korisne navike, kao što su samodisciplina i zdravi obrasci spavanja, povećanje tolerancije na bol.
Istorija meditacije
Meditacija nije nova praksa. U stvari, postoji stotinama, ako ne i hiljadama godina i deo je različitih kultura.
Neki arheolozi su pronašli dokaze o praktikovanju meditacije još 5.000 godina pre nove ere u okviru različitih verskih obreda u drevnom Egiptu, Kini, te u religijama kao što su judaizam, hinduizam i budizam.
Dok mnoge duhovne tradicije uključuju meditaciju u svoja učenja i praksu, sama tehnika ne pripada nijednoj određenoj religiji. Iako drevna, i danas se praktikuje širom sveta kako bi se stvorio osećaj mira, smirenosti i unutrašnje harmonije.
U današnje vreme, posebno u zapadnim zemljama, meditacija se udaljila od svojih duhovnih korena: postala je jednostavnija praksa za postizanje mentalnog zdravlja i opšteg blagostanja.
Vrste meditacije
Postoji mnogo vrsta i oblika meditacije, a ovo su deset najpopularnijih:
– meditacija pune svesnosti,
– duhovna meditacija,
– fokusirana meditacija,
– meditacija pokreta,
– mantra meditacija,
– transcendentalna meditacija,
– progresivno opuštanje,
– meditacija ljubaznosti ili meta meditacija,
– vizuelizacija,
– kundalini joga.
Ne odgovaraju svi stilovi meditacije svakome. Ove prakse zahtevaju različite veštine i način razmišljanja. Potrebno je da pronađete onu koja vama najviše prija.
Zdravstvene prednosti meditacije
Otpornost na stres
Kao jedan od glavnih razloga za praktikovanje meditacije ljudi navode činjenicu da im ona pomaže da se oslobode stresa koji se svakodnevno akumulira zbog pritiska na poslu ili u porodici.
U okviru brojnih studija ispitanici su potvrdili da su zahvaljujući transcendentalnoj meditaciji manje izloženi stresu tokom svakodnevnih obaveza.
U transcendentalnoj meditaciji, tipično, osoba se fokusira i ponavlja mantru – posebnu reč, zvuk ili frazu – koja pomaže umu da se smiri.
Poboljšana samokontrola
Čini se da meditacija, naročito meditacija pune svesnosti, poboljšava ne samo otpornost osobe na faktore stresa već i njeno ukupno mentalno zdravlje. Na primer, jedna studija je razmatrala efekte pažnje kod žena koje su iskusile depresiju, anksioznost i promene raspoloženja nakon menopauze. Autori su otkrili da je ova praksa pomogla učesnicama da minimalizuju emocionalne i psihološke simptome.
Zdraviji mozak
Meditacija, kada se praktikuje redovno, može da promeni nervne puteve u mozgu.
Zaista, brojne studije su otkrile da je meditacija od pomoći u održavanju zdravlja mozga i neuroplastičnosti – sposobnosti moždanih ćelija da formiraju nove veze.
Kako se pravilno meditira?
Kako da naučite da meditirate? U meditaciji pune svesnosti obraćate pažnju na svoje misli dok vam prolaze kroz um. Ne osuđujete misli niti se uključujete u njih. Jednostavno ih posmatrate i prihvatate.
Ova praksa kombinuje koncentraciju sa svesnošću. Možda će vam biti od pomoći da se fokusirate na predmet ili disanje dok posmatrate telesne senzacije, misli ili osećanja.
Iako meditacija nije lek za sve, ona svakako može da vas nauči brojnim veštinama koje će vam pomoći da poboljšate svakodnevni život – da pravite bolje izbore za sebe i svoju porodicu, da budete strpljivi i prisutni u sadašnjem trenutku.
Koraci u meditaciji
Meditacija je jednostavnija nego što većina ljudi misli. Pročitajte ove korake, primenite ih i osetićete benefite. Važno je da budete strpljivi.
Udobno se smestite
Pronađite mesto za sedenje koje vam deluje mirno i tiho.
Odaberite vremenski okvir
Ako tek počinjete, odredite kratak vremenski period za meditaciju – pet ili deset minuta.
Obratite pažnju na svoje telo
Možete sedeti u stolici s nogama na podu, možete sedeti na podu, možete klečati – sve opcije su u redu. Samo se uverite da ste stabilni u toj poziciji i da u njoj možete ostati neko vreme.
Osetite svoj dah
Pratite svoj dah dok ulazi i izlazi.
Primetite kada vam je um odlutao
Neizbežno, vaša pažnja će napustiti dah i odlutati na druga mesta. Kada primetite da vam je um odlutao – za nekoliko sekundi, minut, pet minuta – jednostavno vratite pažnju na dah.
Budite ljubazni prema svom lutajućem umu
Nemojte osuđivati sebe ili se okupirati mislima koje će vas opteretiti. Samo se vratite.
Zatvorite meditaciju ljubaznošću
Kada budete spremni, nežno podignite pogled (ako su vam oči zatvorene, otvorite ih). Odvojte trenutak i obratite pažnju na zvuke u okruženju. Obratite pažnju na to kako se vaše telo trenutno oseća. Obratite pažnju na svoje misli i emocije.
To je to! To je praksa. Usredsređujete pažnju, um luta, a vi ga vraćate što je moguće ljubaznije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0