Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac
🕑 2 min čitanja
Sveti Vasilije Ostroški bio je episkop zahumski. Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja po gregorijanskom kalendaru odnosno 29. aprila po julijanskom.
Ko je bio Sveti Vasilije Ostroški?
Rođen je 28. decembra 1610. godine kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, nadomak Trebinja. Majka mu se zvala Ana Anastasija, a otac Petar.
U strahu od danka u krvi, otac i majka su ga, kada je napunio 12 godina, poslali u manastir Zavalu, u kojem je igumanovao njegov stric Serafim. Tamo je Stojan učio crkvenu pismenost, a nekoliko godina kasnije prešao je u manastir Tvrdoš u Trebinju. Nakon manastirske škole primio je monaški postrig i sveštenički čin, te je postao paroh popovopoljski.
Zbog pritisaka Dubrovačke nadbiskupije i turskih vlasti, Vasilije prelazi, kao arhimandrit, u Pećku patrijaršiju. Po blagoslovu Pasija Janjevca kasnije odlazi na Svetu Goru, pa u Vlašku i Ukrajinu. Kada se vratio 1638. godine, rukopoložen je u Peći za mitropolita hercegovačkog, s obnovljenom svetosavskom titulom – mitropolit zahumski. Kasnije će dodati i titulu skenderijski.
Život mu je bio buran i u stalnoj opasnosti od Turaka. Rimokatolički misionari su ga proganjali i klevetali, a 1641. svrgnut je s trebinjskog mitropolitskog prestola od strane lažnog episkopa unijate Savatija.
Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš odakle je čuvao vernike od Turaka. Kada su Osmanlije razorile manastir, Vasilije je krenuo na Svetu Goru. U Bjelopavlićima zaustavio ga je narod uz obećanje da će mu svako davati po mericu pšenice kako bi preživeo. On je ostao i najpre se podvizavao u pećini u Pješivcima, a onda u ostroškoj pećini. Poslednjih 15 godina života proveo je u pećinskoj isposnici u Gornjem Ostrogu. Umro je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u Ostrogu i dan-danas.
Čudotvorne mošti Svetog Vasilija
Već više od trista godina njegove netruležne mošti čuvaju se na Ostrogu i donose spas i isceljenje svakome ko se nad njima pomoli. Mnogo je svedočanstava o čudesnim isceljenjima. Pred svetiteljevim kivotom mnogi bolesni su ozdravili, o čemu svedoče brojne štake, lanci, verige i nosila, ostavljeni pred kivotom. Manastirski zapisi čuvaju svedočanstva o izlečenju, kako fizičkom, tako i duševnom.
Narod kazuje da spavanje pred manastrom Ostrog donosi mir. Iako se spava na tankoj prostirci na kamenu, pod vedrim nebom, noć bude udobna i mirna a san spokojan.
Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji često ide na Ostrog, pored ulja i vina na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0