Saksijsko cveće koje se najlakše gaji
🕑 4 min čitanja
Ako ste previše zaboravni da biste mu pružili neophodnu negu ili vam gajenje saksijskog cveća jednostavno ne ide od ruke, obradovaće vas podatak da postoje biljke vrlo tolerantne na našu nepažnju.
Da li ste čuli da se za neke ljude kaže da imaju zelene prste? Taj izraz se koristi za osobe kojima gajenje biljaka prosto ide od ruke bez ikakvog truda – i da u neplodnu zemlju posade suvu granu, brzo bi iz nje izrastao bujan grm. S druge strane, postoje i oni kojima nijedna biljka ne može da uspe, jer zaboravljaju da je zaliju, presade, nađubre ili jednostavno o njoj brinu na pogrešan način. Upravo je njima namenjen ovaj tekst. U nastavku ćemo vam predstaviti biljke koje lako uspevaju, pa se zaista morate “potruditi” da ih upropastite. Treba im samo povremeno zalivanje, a čak i ako to ponekad zaboravite da uradite, one će vam progledati kroz prste.
Sanseverija
Poznata pod kolokvijalnim nazivima sablja ili svekrvin jezik, sanseverija je u samom vrhu sobnih biljaka koje se najlakše gaje. Za uspešan rast zahteva dve stvari: povremeno zalivanje i presađivanje u veću posudu na svake dve do tri godine. Zaista minimalan trud, zar ne? Ova biljka ne voli preteranu vlagu, tako da nema potrebe da je orošavate. Što se tiče zalivanja, tolerisaće vam i da ga povremeno zaboravite, ali je nikako ne smete prečesto zalivati – već onda kada se zemlja u saksiji dobro osuši. U suprotnom može doći do truljenja korena. Najbolje uspeva na umerenom indirektnom svetlu, ali toleriše i senovitu poziciju.
Osim po lakom održavanju, sanseverija je poznata i po tome što spada u sobne biljke koje najbolje prečišćavaju vazduh. Specifična je po posebnoj vrsti fotosinteze koja joj omogućuje da oslobađa kiseonik čak i tokom noći, za razliku od drugih biljaka koje to čine samo danju.
Postoje različite varijante, s obzirom na to da je zapravo reč o rodu a ne o vrsti, a jednostavna nega svima je zajednička. Interesantan je podatak da su biljke roda Sansevieria nedavnom reklasifikacijom pripojene rodu Dracaena. Razlog: naziv Sansevieria im je 1794. dao Karl Line u čast italijanskog princa od Sansevera, ali ih je moderna nauka prepoznala kao dracene, te ih je i pripojila tom rodu.
Krasula
Krasula (Crassula) je jedna od najpopularnijih sobnih biljaka. Karakteristična je po sjajnim, ovalnim, mesnatim listovima smaragdnozelene boje. Ova biljka spada u sukulente, što znači da joj za uspešan rast treba dosta svetla i minimalno zalivanje. Zato joj obezbedite mesto u najsvetlijoj prostoriji u domu, a sa zalivanjem budite oprezni – zalivajte je tek kada se zemlja potpuno osuši. Preterano zalivanje izazvaće truljenje biljke. S druge strane, teško ćete uspeti da je premalo zalivate, ali ako vam to nekako pođe za rukom, manifestovaće se opadanjem listova.
Za krasulu se vezuje verovanje da privlači bogatstvo i izobilje, pa se zbog toga naziva još i drvo novca. Eto još jednog razloga da probate da je gajite u svom domu!
Zamija
Zamiju (Zamioculcas zamiifolia) ste sigurno viđali u poslovnim prostorima, a to što se najčešće gaji na takvim mestima upravo pokazuje da je reč o vrlo otpornoj biljci skromnih zahteva. Prepoznaćete je po duguljastim stabljikama, gusto prekrivenim sjajnim ovalnim listovima. Što se tiče uslova koji joj odgovaraju, idealna je dobro osvetljena pozicija na indirektnom svetlu, ali će sasvim dobro uspevati i u mračnijem prostoru. Pored toga, potrebno joj je povremeno zalivanje – tek nakon što se zemlja od prethodnog osuši. Dve stvari treba izbegavati sa ovom biljkom: izlaganje direktnim sunčevim zracima i prečesto zalivanje – sve druge greške će vam verovatno oprostiti.
Zlatna puzavica
Zlatna puzavica (Epipremnum aureum) najpoznatiji je i najpopularniji predstavnik roda Epipremnum koji obuhvata još oko 40 drugih vrsta. Zajedničke karakteristike su im brz rast, izuzetna otpornost i podnošenje nedostatka svetlosti i vode, pa je to odlična biljka za vas ukoliko ste skloni da zaboravite na svoje sobno cveće.
Zlatna puzavica, koja se naziva još i đavolji bršljan, od svojih srodnika se izdvaja po izuzetno dekorativnim srcolikim listovima, prošaranim žućkastim mrljama. U prirodi ova biljka živi u prašumama i penje se po stablima, a u vašem domu se može penjati uz kokosov štap ili neki drugi oslonac. Možete je staviti i u viseću saksiju i pustiti grane da slobodno padaju. Ovo je još jedna vrsta koja odlično filtrira vazduh.
Aloja vera
Aloja vera čuvena je po blagotvornim svojstvima za kožu i kosu, sigurno ste i sami već koristili kozmetičke proizvode na bazi ove biljke. Međutim, ona je takođe i sjajan ukras za stambeni prostor. Reč je o sukulenti s duguljastim, mesnatim bodljikavim listovima, kojoj treba dosta svetlosti i minimalno zalivanje. Kao i sve druge sukulente, treba zaista dugo da je ne zalivate da bi počela da pati od nedostatka vode. Ipak, ukoliko do toga dođe, treba da prepoznate simptome: zdravu biljku koja ima dovoljno vode krase debeli i savitljivi listovi, a tanki i lomljivi listovi koji se uvijaju znak su da predugo niste zalili svoju aloju.
Zeleni ljiljan
Još jedna biljka koja se zbog skromnih zahteva preporučuje početnicima ili onima koji nemaju mnogo vremena za negu sobnog cveća jeste vodeni ljiljan (Chlorophytum comosum). Zbog listova koji padaju nadole naziva se još i pauk biljka. Vodeni ljiljan voli mnogo svetla, ali ne direktne sunčeve zrake. Pored toga, ne prija mu preterano suv vazduh kakav je često u stanovima tokom grejne sezone, pa je poželjno da ga u tom periodu povremeno orošavate. Zaliva se u proseku jednom nedeljno, ali pre nego što zalijete svoj vodeni ljiljan, proverite da li se zemlja u saksiji osušila od prethodnog zalivanja. Ukoliko je vlažna, sačekajte još koji dan.
Vodeni ljiljan je specifičan po tome što veoma brzo proizvodi mlade izdanke koji imaju sopstveni koren. Zahvaljujući tome, biljka se može brzo i lako razmnožavati – odsecite izdanak, stavite ga u vodu na nekoliko dana i kada koren ojača, svoj novi vodeni ljiljan zasadite u saksiju.
Foto:Shutterstock
Ažurirano: 04.07.2024
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0