Meteoropate – utiče li stvarno vreme na zdravlje?
🕑 3 min čitanja
Sigurno ste čuli da stariji ljudi kažu kako u kostima osećaju da se menja vreme. Dovođenje u vezu vremenskih prilika sa zdravljem na našem podneblju nije retkost: mnogi od nas veruju da su osetljivi na promene vremena. U nastavku donosimo objašnjenja šta izaziva ovu pojavu, šta o njoj kaže nauka, ali i savete šta možete da uradite.
Ako pred kišu osećate bol u zglobovima, dobijate migrene kada nastupe nagle vremenske promene (na primer, oluja nakon velikih vrućina), ili na prelasku u novo godišnje doba osećate neobjašnjiv umor – verovatno ste meteoropata, to jest osetljivi ste na vremenske prilike.
Šta je meteoropatija?
Meteoropatija je grupa simptoma i patoloških reakcija kao odgovor na postepene ili iznenadne promene meteoroloških faktora, koje na naš organizam verovatno deluju putem prirodnih elektromagnetnih talasa. Ljudi se razlikuju prema osetljivosti na vremenske prilike – nekoga pogađaju u znatnoj meri, nekoga gotovo uopšte ne dotiču. Najosetljivije su žene, osobe srednjeg i starijeg životnog doba, kao i one koji se bore s anksioznošću i depresijom.
Kada se vreme promeni – na primer, tokom toplotnih talasa ili grmljavine, osobe osetljive na vremenske prilike osećaju sledeće simptome:
- glavobolju
- migrenu
- umor
- bol u zglobovima
- poremećaj spavanja
Šta kaže nauka, utiče li stvarno vreme na zdravlje?
Kada je u pitanju osetljivost na vremenske prilike, ne može se govoriti o bolesti u pravom smislu, tj. ne postoji zvanična dijagnoza meteoropatije. Generalno, vezu između vremenskih uslova i reakcija ljudskog organizma potrebno je detaljnije istražiti. Ipak, činjenica je da na osnovu subjektivnog osećaja mnogi prepoznaju tu vezu. Prema studiji Univerzitetske bolnice u Minhenu i Instituta za demoskopiju u Alensbahu iz 2002. godine, 54 odsto Nemaca sebe opisuje kao osetljive na vremenske prilike.
Dakle, subjektivna osetljivost na vremenske prilike zaista je dokazana. U jednoj studiji ljudi koji sebe nazivaju meteoropatama zamoljeni su da vode dnevnik o tome kako se osećaju. Rezultat: kod dve trećine učesnika postojala je značajna korelacija između subjektivnih pritužbi i izmerenih meteoroloških parametara. Međutim, za sada nedostaju jasni objektivni dokazi. Naučnici su zbunjeni: koji mehanizmi povezuju vreme i zdravlje?
Istraživači se danas uglavnom slažu da je osetljivost na vremenske prilike često jače povezana sa psihološkim efektima nego sa samim vremenom. Na primer, ako ljudi veruju da će usled promene vremena dobiti bolove u zglobovima, postoji mogućnost da će se to desiti upravo zbog njihovog uverenja, a ne zbog samih vremenskih uslova.
Uzroci osetljivosti na vremenske uslove
Ipak, ne može se isključiti ni činjenica da vremenske promene predstavljaju opterećenje za ljudski organizam koji mora da se prilagodi novim uslovima. Za to je odgovoran vegetativni nervni sistem. On može burno odreagovati na nagle promene temperature. Pored toga, mogu se navesti i sledeći uzroci meteoropatije:
Hronične bolesti
Ljudi koji pate od hroničnih bolesti kao što su astma ili reumatizam obično su posebno osetljivi na vremenske prilike i moraju da se nose s težim tegobama od onih bez hroničnih bolesti.
Stres
Takođe, stres i poremećaji spavanja mogu dovesti do veće osetljivosti na promene vremena.
Mehanizmi delovanja između klime i našeg organizma
Osobe s polenskom groznicom, srčanim oboljenjima i poremećajima cirkulacije posebno pate kada dođe do porasta temperature vazduha. Osobe s reumom, astmom, respiratornim oboljenjima i hroničnim bolom češće doživljavaju neprijatnosti tokom pada temperature. To je zato što toplota izaziva širenje krvnih sudova, dok se disajni putevi skupljaju kada je hladno.
Šta možete da uradite?
Šetnje
Ako patite od osetljivosti na vremenske prilike, trebalo bi da očvrsnete organizam kako bi im se bolje prilagođavao. Za to je dovoljna svakodnevna šetnja (da, čak i po kiši i po vetru). To može pomoći organizmu da se privikne na različite vremenske uslove te time i spreči osetljivost.
Izlaganje toploti i hladnoći
Prema sličnom principu, mogu pomoći redovni odlasci u saunu i pod hladne tuševe – to može uticati i na jačanje imunog sistema.
Sportovi izdržljivosti
Od velike pomoći mogu biti brzo hodanje, trčanje i biciklizam.
Spavanje
Posebno je važan kvalitetan san – 6-8 sati tokom noći. Ali mogu pomoći i kratke dremke tokom dana (20-ak minuta), kada osetite pad energije. One će opustiti telo i umanjiti stres koji bi vas inače mogao učiniti osetljivijim na promene vremena.
Ishrana
Ishrana takođe može uticati na osetljivost na vremenske prilike. Uz zdravu i uravnoteženu ishranu važno je i da izbegavate alkohol, nikotin i prevelike doze kofeina (posebno iz energetskih napitaka).
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0