Zdrava hrana kao lek za mnoga oboljenja
🕑 3 min čitanja
Ishrana veoma utiče na naše zdravlje. Sve veći broj naučnih istraživanja potvrđuje da prehrambene navike povećavaju ili smanjuju rizik od različitih bolesti. Neke namirnice mogu dovesti do hroničnih oboljenja, dok druge neguju i štite naše zdravlje. Upravo zbog toga sve veći broj medicinskih stručnjaka tvrdi da je hrana lek.
Međutim, sama ishrana ne može i ne sme da se shvati kao zamena za lek. Iako se promenom ishrane i načina života mnoge bolesti mogu sprečiti pa čak i izlečiti, mnoge ne mogu.
U ovom članku objasnićemo medicinska dejstva hrane, te kada se ona može, a kada se ne sme koristiti kao lek.
Kako hrana štiti zdravlje
Mnogi hranljivi sastojci unapređuju zdravlje i štite organizam od bolesti. Ishrana bogata celovitim namirnicama izuzetno je važna jer nutrijenti iz hrane deluju sinergijski i u organizmu stvaraju efekat koji se veoma teško može postići uzimanjem suplemenata.
Vitamini i minerali
Iako su organizmu potrebne male količine vitamina i minerala (otuda i spadaju u mikronutrijente), oni su od vitalnog značaja za zdravlje. Međutim, ako u ishrani preovlađuje visoko prerađena hrana sa veoma malo celovitih namirnica, tu je obično manjak vitamina i minerala. Takav nedostatak može značajno povećati rizik od bolesti. Na primer, nedovoljan unos vitamina C, D i folata može oštetiti srce, izazvati imunološku disfunkciju i povećati rizik od određenih karcinoma.
Fitonutrijenti
Biljna hrana, u koju spadaju povrće, voće, mahunarke, žitarice i koštunjavi plodovi, može se pohvaliti brojnim korisnim jedinjenjima. Među njima su i antioksidansi koji štite ćelije od oštećenja koja bi inače mogla dovesti do bolesti. Na primer, studije pokazuju da osobe čija je ishrana bogata antioksidansima polifenolima imaju nižu stopu depresije, dijabetesa, demencije i srčanih bolesti.
Vlakna
Ona su ključni deo zdrave ishrane. Ne samo što podstiču pravilno varenje već i hrane korisne bakterije u našim crevima. Namirnice bogate vlaknima, poput povrća, mahunarki, žitarica i voća, pomažu u zaštiti od bolesti, smanjuju upale i jačaju imuni sistem. S druge strane, ishrana s nedovoljno vlakana povezana je s povećanim rizikom od bolesti, uključujući rak debelog creva i moždani udar.
Proteini i zdrave masti
Proteini i masti igraju različite ali veoma važne uloge u našem organizmu. Aminokiseline, gradivni blokovi proteina, pomažu imunološkoj funkciji, izgradnji mišića, metabolizmu i rastu, dok masti obezbeđuju gorivo i pomažu u apsorpciji hranjivih materija. Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u namirnicama poput masne ribe, pomažu u regulisanju upala i povezuju se sa zdravljem srca i boljim imunitetom.
Zdrava ishrana je ključna u prevenciji bolesti
Zdrava ishrana smanjuje rizik od bolesti, nezdrav izbor hrane ga povećava.
Česta konzumacija zaslađenih napitaka, brze hrane, rafinisanih žitarica i dodatih šećera glavni je faktor koji doprinosi stanjima kao što su bolesti srca, dijabetes i gojaznost. Visoko prerađena hrana šteti našim crevnim bakterijama, podstiče insulinsku rezistenciju i hronične upalne procese te podiže ukupan rizik od bolesti.
S druge strane, istraživanja pokazuju da ishrana bogata biljnim namirnicama, u kojoj su minimalno zastupljeni visoko prerađeni proizvodi, jača naše zdravlje. Na primer, mediteranska ishrana, bogata zdravim mastima, celovitim žitaricama i povrćem, povezana je sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, neurodegenerativnih stanja, dijabetesa, određenih karcinoma i gojaznosti. Još neki načini ishrane za koje se pokazalo da štite od bolesti uključuju ishranu zasnovanu na biljnim namirnicama (plant-based) i paleo ishranu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0