Suši, ramen, nudle, tempura: Zavirite u japansku kuhinju!
🕑 5 min čitanja
Japanci se smatraju najdugovečnijima i najmršavijima na svetu. Neki podaci kažu da samo tri posto stanovništva pati od gojaznosti. To nije bez razloga, obroci japanske kuhinje zdravi su i izbalansirani. U Japanu je, takođe, važno kako se hrana servira i prema tradicionalnim pravilima ona treba da animira sva čula. Japanska kuhinja bazira se na pirinču, ribi i povrću. Kao izuzetno zdrava i specifična, nalazi se na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine.
Istorija i zanimljivosti
Tradicionalna japanska kuhinja zove se washoku. Hrana je siromašna mastima i ima nizak procenat holesterola, a s druge strane bogata je prehrambenim vlaknima. Još u 19. veku japanska hrana je prema boji podeljena u pet grupa, to su: zelena, crvena, žuta, bela i ljubičasto-crna. Nisu se tu zaustavili, već su je grupisali i po ukusu: slatko, ljuto, kiselo, gorko i slano. Ovakva podela prisutna je i danas u tradicionalnoj kuhinji Zemlje izlazećeg sunca.
Japan ima četiri godišnja doba, pa svaka hrana ima svoj šun koji se odražava na tinjiru, a to je zapravo period sazrevanja određene namirnice ili sezona lova. Japanski kuvari drži najviše standarde u spremanju hrane i kulinarstvu, gaje duboko poštovanje i predani su pripremi hrane, to je njihova odlika i zaštitni znak. Na kulinarstvo u Japanu veliki uticaj imala je Kina, kao i budizam. Od Kineza je preuzeto gajenja pirinča te korišćenje štapića i soja sosa u ishrani. Zabrana upotrebe mesa u ishrani posledica je uticaja budizma.
Zbog svega pomenutog čuveni Mišelin vodič dodelio je brojna priznanja japanskim restoranima, vše nego bilo kojima na svetu. Recimo, Tokio ima više Mišelin zvezdica nego Pariz, Njujork, London i Los Anđeles zajedno. U japanskom jeziku postoji reč goćiso, što znači vrhunska gozba spremljena za gosti. Njeno puno značenje je „trčati da se nađu najbolje namirnice za goste“. Japance bije glas da su radoholičari, zato su osmišljene bento kutije za ručak. One imaju posebne pregrade za povrće, pirinač i ribu. Tokom obroka Japanci dopunjuju čaše svojih gostiju i suseda za stolom, ali nikada svoju.
Tradicionalna hrana Japana
Kuvanje za par dana unapred Japanci smatraju nezdravim. Okosnica japanske kuhinje je taze spremljen obrok sa svežim namirnicama. Kad vam serviraju obrok, može se dogoditi da ne možete da prepoznate šta je hrana a šta ukras. Estetika i način serviranja izuzetno su im bitni. No, krenimo s predstavljanjem japanskih specijaliteta. Ovog puta ćemo izostaviti suši, o njemu se dosta zna. Ovde će biti reči o malo drugačijim jelima.
Ramen
To je najpoznatija japanska supa na svetu. Ova autentična supa poreklo vuče iz Kine, tek pre nešto više od stotinak godina stigla je u Japan i odomaćila se. Popularnost stiče 1910. godine i od tada je sve više zastupljena. Pravi se na različite načine s raznim vrstama mesa i povrća, s nudlama, a može da se doda i kuvano jaje.
Svaka japanska regija ima svoj set namirnica koje su sastavni deo supe ramen. Svi se diče svojom recepturom i tvrde da je najbolja, ali se grad Saporo smatra prestonicom supe ramen za koju kažu da greje dušu, jer ima nežan i bogat ukus.
Soba
Tradicija nudli u Japanu duga je više od 700 godina. U japanskoj kuhinji nudle imaju poseban status. Tako su nudle soba jedno od najzastupljenijih jela. Postoji verovanje da će onaj ko uoči Nove godine jede soba nudle imati berićetnu godinu.
Soba nudle (rezanci) prave se od heljdinog brašna, pa majstori koji ih prepiremaju kažu da se mora raditi brzo pošto se testo od heljdinog brašna brzo suši i lomi. Soba rezanci se najpre kuvaju u vreloj vodi, zatim cede i ispiraju hladnom vodom kako bi se zaustavilo dalje kuvanje a ujedno i zadržala tekstura. Služe se uz poseban tsuyu sos. Kada završite sa obrokom, ne bacajte ostatke sosa. U mnogim restoranima običaj je da se on pomeša s vodom od kuvanja nudli, čime se dobija supa kojom Japanci završe obrok.
Tempura
Navodno je ovo jelo preuzeto od portugalskih moreplovaca, međutim tempura se javlja mnogo ranije. Došla je iz Kine pre jednog milenijuma kao punjene zemičke, Japanci ih zovu togaši. Zbog duge tradicije razvili su se različite varijacije tempure. Iz Portugalije je preuzeta poh masa za tempuru.
Tempura su pohovano povrće i morski plodovi. Napraviti tempuru nije uopšte lako, ključ leži u temperaturi ulja na kojoj se prži. Samo pravi velemajstori mogu napraviti tempuru koja izaziva umami (japanski: šesti ukus), nešto poput našeg mmmm… nakon prvog zalogaja. Kvalitetna tempura mora biti hrskava spolja, a povrće i riba blago skuvani. Poh za tempuru pravi se isključivo od brašna, jaja i vode. Ne dodaju se nikakvi začini. To se radi kako bi se osetio prirodan ukus hrane koju jedete.
Okonomijaki
Hirošima i Osaka dugo se utrkuju čiji je recept pravi. Jelo okonomijaki nastalo je posle Drugog svetskog rata. Bilo je veoma popularno u godinama oporavka od ratnih razaranja, siromaštva i teškog rada.
Najpopularniji okonomijaki dolazi iz Hirošime i sprema se na limenoj plotni. Najpre se sipa ređe testo, slično onom za palačinke. Odozgo ide fino naseckan kupus, zatim dva režnja slanine i razbiju se dva jaja na strani gde je slanina. To se krčka desetak minuta, a uporedo se spremaju nudle koje se premažu terijaki sosom. Sve to začini se prešunom i mladim lukom.
U Osaki okonomijaki se pravi drugačije. Tu se u samo testo ubaci meso ili morski plodovi te povrće po želji. Sve se zajedno peče i nema nudli.
Donburi
Japanska kuhinja ponosi se još jednim kvalitetnim jelom, to je donburi, kuvani pirinač s ribom, a prvi donburi je pravljen s jeguljom. Danas postoje različiti recepti za pripremu ovog specijaliteta.
Donburi je na japanskoj trpezi svake nedelje, zbog hranjivosti. Postoje različite vrste ovog jela, kao što je ojakodon ili tendon. Za koju god opciju da se odlučite, nećete pogrešiti.
Sukijaki, šabu šabu i oden
Najpoznatija kuvana jela japanske kuhinje su variva koja se prave u loncu i pravo su okrepljenje nakon napornog dana. Najčešće se konzumiraju tokom zime.
Sukijaki
Sprema se od bujona, soja sosa i šećera. Glavni sastojci su tofu sir, pečurke šitake, parčići govedine i japanski praziluk.
Šabu šabu
Popularan je za velika društva i skuplja je varijanta. Služi se uz razne sosove. Jelo je dobilo naziv po zvuku mešanja hrane u loncu.
Oden
Marinirano kuvano povrće u ribljoj supi. Ovo autentično japansko jelo sprema se na blagoj vatri. Od ova tri jela probajte oden. To je ono pravo iz japanske kuhinje.
Bonton za stolom
Za japanskim stolom najvažnije je pravilno korišćenje štapića. Nedopustivo je igrati se štapićima i probadati hranu. To se smatra nepoštovanjem hrane i osobe koja ju je spremala. Takođe, ne treba prebirati po hrani i prinositi komade hrane drugoj osobi. Držite se jednostavnosti i obratite pažnju na ljude oko sebe. Dovoljno je da uzmete zalogaj hrane. Štapići se uvek odlažu pored činije.
Japanska kuhinja donosi neverovatne stvari. Prepuna je fenomenalnih ukusa koje i te kako vredi probati. Ukoliko vas put navede u Japan, sigurni smo da ćete uživati u domaćoj kuhinji i specijalitetima.
Kuhinje sveta donose nam mnogo dobrih ukusa, ako vas zanima nešto bliže nama, saznajte šta je najbolje iz grčke kuhinje.
Izvor:
https://www.travelmagazine.rs/
https://www.hrana-pice-price.com/
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0