Epidural – šta, kada, kako? Svi odgovori na jednom mestu
🕑 3 min čitanja
Tokom čitave trudnoće treba se pripremati za sam čin porođaja. Psihofizička priprema je važna bez obzira na koji način će porođaj biti realizovan.
Sadržaj
sakrij
Jedna od metoda kojom se porođaj može olakšati jeste savladavanja bola disanjem. Za tu metodu potrebno je pohađati školu za trudnice u kojoj vam stručna lica objašnjavaju kako se pravilno diše. Takođe, jako je bitna i fizička kondicija, kao i kompletan psihofizički status.
Drugi način obezboljavanja je epiduralna analgezija. O tome šta je epidural, zašto ga preporučuje i na koji način deluje, razgovarali smo sa anesteziologom Snežanom Zatežić.
Porođaj ima nekoliko faza, a u zavisnosti od tih faza javljaju se kontrakcije koje predstavljaju fiziološku ulogu materice. Iako su potpuno prirodna pojava, te kontrakcije žena oseća kao bol.
Osećaj bola je individualan, ali hormoni koji se luče prilkom ne izazivaju samo lako uočljive fiziološke manifestacije (ubrzano disanje) već utiču i na cirkulaciju krvi u materici i posteljici, kao i na snabdevanje bebe kiseonikom – objašnjava doktorka Zatežić,
– Tokom porođaja kao metoda obezboljavanja mogu se koristiti razni analgetici koji se doziraju u preporučenoj meri kako ne bi naškodili bebi, jer iako postoji placentna barijera, sve što majka primi tokom porođaja može dospeti i do bebe.
Šta je epiduralna analgezija?
Epiduralna analgezija predstavlja delimičan gubitak osećaja u donjem delu tela. Može se primeniti u bilo kom trenutku porođaja, ali se najbolji efekat postiže ukoliko se započne u prvom porođajnom dobu pri dilataciji od dva do četiri centimetra.
Svaku buduću mamu koja odabere metodu obezboljavanja porođaja epiduralom pri dolasku na porođaj prvo pregleda ginekolog, a zatim sledi anesteziolog s kojim tada ostvaruje drugi kontakt. Prvi susret se dešava u anesteziološkoj ambulanti tokom kontrole u trudnoći gde se trudnica upoznaje sa anesteziologom i epiduralnom analgezijom kao potencijalnim načinom obezboljavanja porođaja.
Na koji način anesteziolog pristupa budućoj mami?
Svaki anesteziolog pristupa porodilji kao da će biti operisana u opštoj anesteziji. To znači da se postavljaju pitanja o medicinskoj anamnezi: postojanje alergija, prethodne hronične bolesti, da li postoje lekovi koje porodilja uzima i šta je poslednje konzumirala od hrane. To se praktikuje jer se u praksi ne zna na koji način će se porođaj završiti, a svako porodilište je pripremljeno za svaki mogući.
Kada se uvodi epiduralna analgezija?
Kada se završi razgovor sa anesteziologom i anesteziolog plasira plastičnu iglu u perifernu venu (uglavnom na šaci), uključuje se infuzija, mere se pritisak i saturacija a nakon toga pristupa epiduralnoj analgeziji. Samo postavljanje epiduralnog katetera može se izvesti u dva položaj. Prvi je sedeći u kojem je trudnica nagnuta napred, druga opcija je da porodilja bude u bočnom položaju. Kada je mesto gde će biti epiduralni kateter očišćeno sredstvom za dezinfekciju (povidon jod), sterilnom kompresom se pokrivaju leđa i prvi ubod, koji će porodilja osetiti je između 4. i 5. pršljena, jeste onaj kojim se daje lokalni anestetik. Nakon toga se ubacuje epiduralna igla i određenom tehnikom dolazi do epiduralnog prostora. Tada se u epiduralni prostor uvlači epiduralni kateter. Kada se završi uvođenje katetera, porodilja se vraća u položaj koji joj odgovara a načini davanja lokalnih anestetika kroz kateter zavise od stepena dilatacije i faze porođaja.
Koja je razlika između anestezije i analgezije?
Razlika nije samo u terminologiji: kod analgezije motorika je sačuvana a postoji senzorna blokada, dok kod anestezije postoji i senzorna i motorna blokada. Anestezija se u akušerstvu primenjuje prilikom carskog reza ili revizije nakon porođaja, a sve drugo su analgezije. Koncentracije analgetika koje porodilja dobija tokom analgezije nisu iste kao prilikom anestezije, bilo da se radi o epiduralnoj ili spinalnoj anesteziji.
To su:
Neregulisan nizak krvni pritisak koji je za 30 posto niži od uobičajenog krvnog pritiska.
- Infekcija na mestu plasiranja katetera.
- Hitno stanje tokom porođaja.
- Poremećaj koagulacije krvi.
- Alergije na lekove.
Postoje li neželjeni efekti?
U najčešće spadaju glavobolja, pad pritiska, bol u leđima, nedovoljno obezboljavanje, ali oni su jako retki. Iako potpuno prirodan čin, porođaj može da predstavlja veliki stres za buduću mamu. Iz tog razloga, ona, uz prethodne konsultacije i obavljene neophodne analize, treba da bude upoznata sa svim prednostima i neželjenim efektima koje određeni način porođaja podrazumeva i tako se adekvatno pripremi za taj čin.
Izvor: Bebologija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0