Nekoliko zanimljivosti o blizanačkoj trudnoći
🕑 2 min čitanja
Da li ste znali da je verovatnoća da dobijete jednojajčane blizance 3 do 5:1.000, a ako ste imali dvojajčane blizance, šanse da ih ponovo imate su oko 1:3000?
Neki izvori navode da od 1980. godine imamo 75 posto više blizanačkih trudnoća. Brojni su razlozi pojave višeplodne trudnoće danas, jedan od njih je da mnoge žene odgađaju majčinstvo do kasne reproduktivne dobi te pomoć traže u postupcima medicinski potpomognute oplodnje, a takvi postupci češće rezultiraju višeplodnom trudnoćom.
Izvdojili smo nekoliko zanimljivih činjenica o blizanačkoj trudnoći.
Istraživanja pokazuju da 10 do 15 posto svih jednoplodnih porođaja započne kao višeplodna trudnoća, ali se često u ranoj trudnoći jedan plod izgubi, taj fenomen je poznat kao sindrom iščezavajućeg blizanca (engl. vanishing twin syndrome).
Osnovne činjenice vezane za blizance govore da su oni različitog pola uvek dvojajčani, a da su jednojajčani uvek istog pola. Smatra se da je rađanje jednojajčanih blizanaca slučajan fenomen, a dvojajčanih rezultat većeg broja ovulacija i da se oni češće rađaju u porodicama u kojima je, naročito sa majčine strane, već bilo blizanačkih trudnoća.
Šanse da dobijete jednojajčane blizance (nastaju oplođenjem jedne jajne ćelije jednim spermatozoidom, a neposredno posle oplodnje dolazi do podele oplođenog jajeta na dva jednaka dela) iznose 3 do 5:1000.
Ako ste imali dvojajčane blizance (razvijaju se iz dve jajne ćelije od kojih je svaka oplođena drugim spermatozoidom), šanse da ih ponovno imate su oko 1:3000.
Više od polovine blizanaca rođeno je pre 37. nedelje. Zato ako nosite blizance, porodiljsko bolovanje planirajte u skladu s tim.
Blizanci začeti prirodno (tj. bez lečenja neplodnosti) najčešći su među afroameričkom populacijom, a zatim kod belaca, Latinoamerikanaca i Azijaca. Takođe, neka istraživanja tvrde da žene višeg rasta imaju veće šanse da postanu mame blizanaca.
U svetu ima više blizanaca nego bliznakinja, ali se ova statistika menja u korist devojčica kada su u pitanju trojke.
Skoro 22 odsto blizanaca je levoruko, a kod ostalog dela populacije samo 10 odsto ljudi daje prednost levoj ruci.
Za većinu trudnica s blizancima preporučljivo je da dobiju 10 kg do 24. nedelje trudnoće, a tokom cele trudnoće od 15 do 20 kilograma.
Dete koje se razvija bliže otvoru materice zove se beba A. U 75 posto slučajeva glava bebe A okrenuta je prema dole pri porođaju. Beba B može biti okrenuta prema dole ili okrenuta guzom.
Iako je vaginalni porođaj obično prva opcija, ponekad se dešava da se završi carskim rezom.
Ponekad se beba A rodi vaginalno, a beba B carskim rezom. To je često slučaj ako je beba B okrenuta guzom ili pokazuje znake stresa zbog toga što je prošla više kontrakcija materice. U svakom slučaju nema razloga za brigu, ginekolog-akušer u svakom trenutku zna šta je potrebno preduzeti.
Prosečna porođajna težina blizanaca ponaosob je oko 2,5 kg, iako je jedna beba često teža od druge.
Nova istraživanja su pokazala da mame koje su prirodnim putem rodile blizance žive duže od drugih mama zato što su generalno telesno jače, zdravije i izdržljivije. One, takođe, imaju duži reproduktivni životni vek, potrebno im je manje vremena za oporavak između trudnoća i u proseku imaju više dece, tvrde istraživači sa Univerziteta u Juti.
Izvor: Bebologija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0