Da li ste čuli za najveću prevaru u istoriji Vikipedije?
🕑 2 min čitanja
Poznato je da Vikipedija nije, niti može biti pouzdan izvor podataka. Svaka osoba koja poseduje računar može napraviti nalog, što joj omogućuje da koriguje ili napiše nov članak na određenu temu. Malo ko izdvoji vremena da proverava napisano, jer Vikipedija uglavnom služi da se saznaju osnovne stvari. Bezbroj je članaka na Vikipediji, a da bi se proverila njihova verodostojnost, mora se posegnuti za ozbiljnom literaturom. Postoji i druga strana, kada sasvim slučajno otkrijete najveću prevaru u istoriji Vikipedije!
Kineski pisac Jifan čitao je na Vikipediji članak o rudniku srebra koji se nalazi u Kašinu, a otkrili su ga ruski seljaci. Jifan je upravo bio u potrazi za temom i materijalom za novi roman. Opčinila ga je priča, jer je sve bilo opisano do najsitnijih detalja. Pominje se čak sastav tla, te proces prerade rude. U rudniku je radilo preko 40 hiljada robova, što je doprinelo bogatstvu ruske kneževine Tver iz 14. i 15. veka. Ipak, u jednom trenutku Jifan je shvatio da članak nemam dodira sa istinom i da je sve izmišljotina korisnice sa nadimkom Džemao.
Jifan je rešio da se posavetuje s ljudima iz Rusije. Otkrio je da izvori na koje se korisnica pozvala uopšte ne postoje jer nijedan se ne može pronaći među ruskim istorijskim zapisima. Svoje otkriće podelio je na sajtu Zhihu, kineskoj verziji portala Quora.
„Svaki njen članak bio je toliko kvalitetan i bogat detaljima da su Viki članci na drugim jezicima, pa čak i na ruskom, bili sramotni u odnosu na njene“.
Kompletna prevara izašla je u javnost kada je nekolicina dobrovoljaca urednika i korisnika odlučila da detaljno proveri sve članke koje je napisala Džemao, a to je oko 300 tekstova. Jedan od najpoznatijih korisnika kineske Vikipedije rekao je:
„Njen sadržaj je naizgled visokog kvaliteta, a svi unosi su međusobno povezani. Džemao je tako stvorila sistem koji je opstajao nezavisno od svega drugog, sam za sebe. Džemao je sama osmislila i izvela nov način podrivanja Vikipedije“.
Zvuči neverovatno, ali jedan od njenih najdužih tekstova bio je poput romana „Veliki Getsbi“. Posebno se ističu njeni članci vezani za tatarske ustanke u 17. veku, gde je čak koristila mape koje je sama napravila. Džemao je otišla toliko daleko da je uz tekst priložila i fotografije novčića iz tog perioda. Kazala je da je to poklon od ruskog arheologa.
Takođe se ističe njen članak koji se odnosi na deportovanje Kineza u SSSR. Ovaj tekst preveden je na još nekoliko jezika, kao što su engleski, ruski i arapski. Jedan od volontera urednika na Vikipediji izjavio je sledeće:
„Kada ispitujemo novi sadržaj, proveravamo samo da li se radi o očiglednom plagijatu, kao i da li ima odgovarajuće izvore i reference. Džemao je dobro razumela pravila i format Vikipedije, pa je navodila izvore koje je bilo veoma teško proveriti.“
Korisnica Džemao, osim Vikipedije, osvrnula se i na samu sebe. Za ovakve tekstove neophodno je imati kredibilitet. Zato je svoj nalog obogatila doktorskom disertacijom iz svetske istorije, koju je odbranila na Moskovskom državnom univerzitetu. Pored toga, predstavila je sebe kao kćerku diplomate koji živi u Rusiji, udate za čoveka ruskog porekla.
Kada je razotrkivena, korisnica je uputila izvinjenje i navela razloge prevare. Počela je bez nekog cilja, kako nije mogla da razume naučne članke, prevodila ih je putem raznih aplikacija, a nedostatke popunila svojom maštom. Vreme je odmicala i sve se otelo kontroli.
Izvor fotografije:
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0