Šta se proslavlja na “jesenji” Krstovdan?
🕑 2 min čitanjaSrpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju dva Krstovdana, a svaki od njih važan je datum.
Tih dana se u srpskom narodu slave dva događaja povezana sa krstom na kome je razapet Isus Hrist. Zimski Krstovdan proslavlja se 18. januara, dan uoči Bogojavljanja, i praznik je u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa u reci Jordan.
Jesenji Krstovdan
Jesenji Krstovdan proslavlja se 27. septembra i dan je posvećen povratku Časnog krsta iz Persije u Jerusalim i njegovom postavljanju. Isto tako, ovim praznikom obeležava se i dan kada je taj krst, u IV veku, pronašla carica Jelena.
Krstovdan je počeo da se slavi godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine. Sabor je održan u doba cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine, prihvatio hrišćanstvo kao zakonitu veru.
Krst na kome je razapet Isus Hrist je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, nakon što ga je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju. Krst je mnogo puta menjao lokacije i i posedovali su ga različiti narodi, a nekoliko puta mu se i gubio svaki trag. Veruje se da su i pojedini srpski vladari posedovali delove ovog krsta.
Narodni običaji i verovanja
Pored toga što se na današnji dan održavaju vašari gde se, između ostalog, prodaje i stoka, u nekim krajevima Srbije zadržao se običaj branja i svećenja bosiljka. Ova biljka je u našem narodu poznata kao “Božja” i veoma je važna za brojne običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće.
Zato bi danas svako trebalo da u kuću unese malo bosiljka – za uspeh i zdravlje svih u domu. Slično, stari veruju da današnji dan ne sme da prođe bez ispijanja šolje čaja od bosiljka.
Na ovaj dan kopaju se rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
Stari je običaj da se na Krsovdan stoki na krzno iscrtava znak krsta katranom, kako bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na ovaj dan zmije povlače na zimski počinak i da ih od tada više nema u prirodi, do proleća.
U mnogim krajevima naše zemlje na Krstovdan se predskazuje i vreme – ako je na današnji dan oblačno, na zimu će padati puno snega, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Tiha kiša predskazuje blagu zimu, grmljavina plodnu godinu, a ako je ovoga dana oblačno, zima će biti snežna.
Krstovdanski post
Na Krstovdan se drži strogi post na vodi, a mnogi na ovaj dan konzumiraju isključivo hleb i grožđe. Ovaj običaj smatra se jednim od najstarijim, a o njegovom značaju govori i narodna poslovica: “Ko se krstom krst, taj Krstovdan posti!”
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0