Kako sačuvati vid – pregled oftalmologa je važan!
🕑 5 min čitanja
Većina nas pregled oftalmologa zakazuje samo ako nam se javi neki konkretan problem sa očima. Redovno zaboravljamo na važnost prevencije i zanemarujemo mogućnost da otkrijemo bolesti oka u njihovoj ranoj fazi, kada se one lakše saniraju.
Kada ste poslednji put bili na pregledu kod oftalmologa? Ako nosite naočare ili kontaktna sočiva, trebalo bi da ste među onima koji znaju precizan odgovor na ovo pitanje. Ili upravo prebirate po glavi koje je to godine tačno bilo? I tešite se time da neki ljudi čak ne znaju ni kako taj pregled zapravo izgleda? A činjenica je da su ti pregledi preporuka za sve.
Čak i ako odlično vidite, to jest ako ne nosite nikakvu dioptrijsku korekciju, naočare sa dioptrijom ili kontaktna sočiva, redovne posete oftalmologu su važne – radi praćenja opšteg stanja vaših očiju, ali i zdravlja drugih organa.
Ne samo da će pregled oftalmologa pomoći da se na vreme identifikuju eventualne ozbiljne bolesti oka kao što su glaukom, katarakta i makularna degeneracija, već on može da ukaže na postojanje drugih smetnji i bolesti u organizmu, kao što su visok nivo holesterola, visok krvni pritisak, dijabetes, bolesti jetre, pa čak i tumori mozga.
Pregled oftalmologa – kada i koliko često treba da proveravamo vid?
Mnogi ljudi odlažu pregled očiju jer imaju „dobar vid”, ali dobar vid ne znači nužno da imate i savršeno zdrave oči. Kao i kod bilo kog drugog medicinskog pregleda, i pregled oftalmologa treba redovno obavljati kako bi se identifikovali problemi pre nego što se razviju u nešto ozbiljnije ili izazovu trajno oštećenje vida. Mnoge očne bolesti možda neće davati simptome i znake upozorenja sve dok se ozbiljno ne razviju. Otkrivanje oboljenja u ranim fazama olakšava lečenje i daje vam veće šanse da rešite problem.
Koliko se često treba pregledati kod oftalmologa?
Nekoliko faktora može odrediti koliko vam je često potreban pregled očiju: vaše godine, zdravlje vaših očiju i vaš rizik od razvoja problema sa očima. Opšte smernice su sledeće:
Ako nemate nikakve simptome ili probleme sa vidom, preporučuje se da obavljate preglede očiju na osnovu godina.
Odrasli do 40. godine dovoljno je da idu na pregled očiju najmanje svake dve do tri godine, jer je manja verovatnoća da će se u ovoj starosnoj grupi desiti iznenadni ili brzi gubitak vida.
Odrasli od 40. do 65. godine treba da pregledaju oči svake godine, eventualno na dve godine, jer se tokom ovog perioda života stanje očiju brže menja.
Na kraju, stariji od 65 godina treba da imaju preglede minimum jednom godišnje, jer su oni u većem riziku od razvoja očnih bolesti, slabovidosti i slepila.
Međutim, češće proveravajte oči ako:
- nosite naočare ili kontaktna sočiva,
- imate već dijagnostikovanu bolest oka ili ste imali povredu/operaciju oka,
- imate u porodičnoj anamnezi bolesti oka ili gubitak vida (posebno se odnosi na glaukom),
- imate hroničnu bolest koja vas dovodi u veći rizik od očnih bolesti, kao što su dijabetes ili povišen krvi pritisak,
- vaše zanimanje nepovoljno utiče na vaše oči i
- uzimate lekove koji mogu imati ozbiljne neželjene efekte na vaše oči.
Osobama sa dijabetesom tipa 1 i 2 preporučuje se da prvi pregled oka urade u roku od pet godina od postavljanja dijagnoze. Nakon tog početnog pregleda trebalo bi da termin kod oftalmologa zakažu jednom godišnje. Ako imate simptome dijabetičke retinopatije, oftalmolog vam može preporučiti i češće provere.
Glavni znaci koji ukazuju na to da treba odmah da zakažete pregled
Bol u oku – povremeni blagi bolovi u očima obično nisu razlog za paniku, ali ako osetite intenzivan bol u oku ili ako on traje duže vreme, trebalo bi da zakažete pregled kod oftalmologa. Može biti da je vaše oko inficirano, ali može ukazivati i na nešto mnogo opasnije.
Osetljivost na svetlost je čest simptom brojnih poremećaja, infekcija i bolesti oka, ali može da ukaže i na ozbiljniji problem sa očima. Ako su vaše oči iznenada postale preosetljive na svetlost, obavezno zakažite pregled oftalmologa.
Slab noćni vid – lošiji vid u uslovima slabog osvetljenja je prirodan deo procesa starenja. Međutim, problemi sa noćnim vidom takođe mogu ukazati i na početak razvoja katarakte.
Zamagljen vid – ako počnete da primećujete da slova nisu izoštrena, što ometa čitanje, to ukazuje na dalekovidost ili astigmatizam. Ukoliko vam se pak iznenada javi zamagljen (nefokusiran) vid, to može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema.
Česte glavobolje – glavobolje koje se ponavljaju mogu biti rano upozorenje na probleme sa vidom. Kada rožnjača i sočivo ne uspeju da se fokusiraju, očni mišići su primorani da rade jače, što dovodi do naprezanja očiju i glavobolja. Ponekad i predugo gledanje u ekran računara i rad pri neadekvatnom osvetljenju mogu biti uzrok glavobolja.
Infekcija oka – ako su vam očni kapci natečeni, crveni i svrbe, a beonjače se crvene, verovatno imate infekciju oka. Ovo stanje može da izazove ozbiljne probleme sa vidom, a ako se ne leči, može da dovede i do slepila. Zakažite pregled kod oftalmologa.
Plutajuće čestice pred očima – ovi simptomi obično nisu razlog za brigu. Reč je o komadićima proteina i drugog tkiva koji plutaju u staklastom telu (vitreusu). Kako starimo, staklasto telo postaje tečnije, što čini delove proteina uočljivijim. Međutim, ako su plutajuće čestice praćene bleskovima pred očima, to zahteva hitan pregled – jer se tada sumnja na ablaciju retine (mrežnjače).
Pregled oftalmologa – šta podrazumeva kompletan pregled?
Tokom pregleda proći ćete niz testova i procedura čiji je cilj da utvrde zdravlje vaših očiju:
Anamneza – razgovor sa pacijentom o tegobama, prethodnim očnim bolestima i drugim oboljenjima.
Određivanje vidne oštrine (dioptrije) – ako je potrebno i njeno korigovanje, tj. određivanje optičke korekcije i prepisivanje recepta za nošenje naočara ili kontaktnih sočiva. Utvrđuje se postojanje refrakcionih anomalija – kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam.
Pregled prednjeg segmenta (spoljašnjih delova oka) na biomikroskopu, aparatu kojim se uveličano vide prednji delovi oka. Prednji segment oka čine rožnjača, vežnjača (konjunktiva), beonjača, dužica, prednja očna komora, sočivo i prednji deo staklastog tela. Ovom metodom se otkrivaju različita oštećenja ovog segmenta oka.
Pregled očnog dna – za detaljan pregled potrebno je proširiti zenice, a vrši se pomoću posebnog aparata koji se zove oftalmoskop. Očno dno (Fundus oculi) unutrašnji je deo oka koji se nalazi iza sočiva i ovaj pregled posebno je značajan za osobe koje boluju od šećerne bolesti ili visokog krvnog pritiska. Pregled očnog dna uključuje pregled staklastog tela, papile (početak vidnog živca), krvnih sudova oka, mrežnjače, žute mrlje (makule) i perifernih delova mrežnjače (retine).
Merenje očnog pritiska je zlatni standard za otkrivanje glaukoma. Vrši se pomoću instrumenta tonometra (kontaktna metoda), uz prethodno ukapane kapi lokalnog anestetika. Pneumotonometrija je još jedna metoda merenja očnog pritiska, beskontaktna, koja se obavlja posebnim aparatom koji koristi vazdušni pritisak (mlaz vazduha) usmeren na rožnjaču. Normalne vrednosti očnog pritiska kreću se u rasponu od 10 do 20 mmHg.
Zdravlje očiju može u velikoj meri uticati na kvalitet vašeg života sada, ali i u budućnosti. Zbog toga je veoma važno da preduzmete mere predostrožnosti kako biste zaštitili svoj vid. Ako niste bili na pregledu duže vreme, zakažite svoj termin – odmah.
Napomena: Ovaj video mi je bio zanimljiv (govori o vezi stanja oka i čestih glavobolja), ali ne znam da li vam je u redu to što je eksplicitno navedeno da je doktorka iz Očne bolnice Eliksir Novi Sad
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0