Književni noviteti sa Sajma knjiga: Šta ćemo čitati ove zime?
🕑 5 min čitanjaPosle dve godine neodržavanja zbog epidemioloških mera, Beogradski sajam knjiga se pod nazivom Povratak napisanih vratio na velika vrata. Čuveno sajamsko mesto „ispod kupole” primilo je po 65. put izdavače iz zemlje i regiona da zajedno sa piscima i čitaocima proslave ovaj svojevrsni praznik knjige.
I dok će cinici rado prokomentarisati gužve na štandovima sa estradnim zvezdama i Šešeljevim knjigama sočnih naziva, ne propuštajući šale o sajamskim pljeskavicama, upućeniji poznavaoci književnih prilika će vam potvrditi sasvim suprotno. Sajamska smotra u Srbiji je bila veoma uspešna, o čemu svedoče oboreni rekordi u skoro svakoj merljivoj kategoriji, kao i veliki broj književnih noviteta kojima su se domaći izdavači predstavili publici.
- Na sajmu knjiga je nastupilo 416 direktnih izlagača
- Održan je na 30. 000 metara kvadratnih
- Ukupan broj posetilaca je 163.616
- Održano je 525 programa u okvriru Sajma
- Počasni gost je bila Rumunija
- Samaj je otvorio akademik Dušan Kovačević
- Nagradu Izdavački poduhvat godine je pripala Službenom glasniku za Sabrana dela Stanislava Krakova
- Nagrada Dečja knjiga godine je pripala ediciji Znamenite Srpkinje iz pera književnica za decu u izdanju Pčelice.
- Nagrada novinara je pripala Laguni.
Beogradskom sajmu knjiga ide u prilog i vreme održavanja manifestacije – ubrzo nakon dodele Nobelove nagrade, kada je pažnja celokupne javnosti pojačano usmerena ka književnim dešavanjima. U tom smislu, Sajam se doživljava kao prirodni nastavak nobelovskog „hajpa”, jer su baš ti nagrađeni naslovi jedni od najtraženijih.
Sada, kad se utisci sa Sajma polako sležu, pogledajmo književne novitete i šta je to ovogodišnji sajam nama doneo za čitanje.
Izvor: Sajam knjiga
Arhipelag
Izdavačka kuća na čelu sa Gojkom Božovićem ima pažljiv odabir književnih i publicističkih dela. Sa prepoznatljivom opremom tvrdo ukoričenih knjiga, poručuju nam da su knjige neprolazna vrednost i da ne treba biti apsolutni pesimista, jer „nije sve loše, dobre su knjige”. Za vreme Sajma izašlo je nekoliko naslova na koje treba obratiti pažnju:
- Zaista kuga – Ljudmila Ulicka
- Beskrajni razgovori i Nijedna od sedam – Mihajlo Pantić
- Povratak na Zejrek – Vladimir Jaćimović
Arhipelag je objavio Antologiju savremene rumunske priče, koja je bila jedna od najprodavanijih knjiga na upravo završenom sajmu.
Arete
Ova mlada izdavačka kuća ima prepoznatljiv vizuelni i izdavački identitet koji se odlično slaže sa njihovim nazivom, koji na grčkom označava „izvrsnost”. Poznata je po objavljivanju Virdžinije Vulf i beskrajno zanimljivog Alehandra Hodorovskog, ali i po značajnim knjigama iz oblasti umetnosti i mindfulness-a. Evo čime su se predstavili čitaocima na Sajmu:
- Talasi – Virdžinija Vulf
- Tesna vrata – Andre Žid
- Kukavica – Tim Kler
Blum
Knjige koje Blum, na čelu sa Aleksandrom Šurbatovićem, objavljuje su, malo je reći, bez greške. Promovišući manje poznate autore i svesno izbegavajući izdavačke „zicere”, oni su ti koji donose čitaocima nešto pouzdano dobro i novo. Ako bismo morali da izaberemo neke književne novitete na kojima se treba zadržati, neka to budu sledeći:
- Frankenštajnova majka – Almudena Grandes
- Lejdi Suzan – Džejn Ostin
- Melanholija – Jun Fose
Jun Fose je izašao nešto ranije, ali je zbog svog značaja ovde posebno istaknut.
Booka
Ove godine nisu se samostalno pojavili na Sajmu, iako se radi o popularnoj i voljenoj izdavačkoj kući koja objavljuje neka od najboljih dela savremene književnosti. Koliko odluka o neučestvovanju ima smisla, a koliko je u pitanju stav koji pokazuje izdavačev isključivo interesni odnos prema Sajmu, pokazaće vreme. Tek, čitaoci su knjige svojih omiljenih pisaca mogli da pronađu na štandu Makarta. Booka je neposredno pred Sajam objavila nekoliko noviteta:
- Dvori od oraha – Miljenko Jergović
- Kopenhaška trilogija – Tove Ditlevsen
- Deca su zakon – Delfin de Vigan
Među najtraženijim naslovima za vreme Sajma bile su i knjige Karla Uvea Knausgora, Elene Ferante i Mire Furlan.
izvor: Sajam knjiga
Vulkan
Da to nije samo veliki štand sa šarenim koricama, pokazuju značajna dela koja su se pojavila neposredno pre Sajma.
- Sve priče – Milorad Pavić
- Vašar taštine – Vilijam Tekeri
- Legenda o jeseni – Džim Harison
I dok siže knjige Legenda o jeseni svi znamo po čuvenom filmu, Sve priče Milorada Pavića predstavljaju kapitalno delo za sve izučavaoce proze jednog od najvećih srpskih pisaca, upotpunjeno predgovorom Gorana Petrovića.
Geopoetika
Za ljubitelje knjiga koji su sa nestrpljenjem očekivali Sajam pomalo je razočaravajući popust koji su izdavači davali na svojim štandovima. Među njima i Geopoetika, koja je imala svega 20% popusta na većinu novih knjiga. Međutim, ono što nije razočaravajuće su naslovi koji su privukli pažnju čitalaca:
- Izmišljanje Ruritanije – Vesna Goldsvorti
- Budući klasici – Naslućena antologija hispanoameričke pripovetke 21. veka
- Mrtvi na dodir – Ana Marija Grbić
Dereta
Velike akcije, prepoznatljiv optimizam i književni noviteti koji su razlog zašto uopšte čitamo bili su povod da nikako ne zaobiđete njihov štand na Sajmu. Književni noviteti iz njihovog izdavaštva kojima su se predstavili su:
- Pričaj, sećanje – Vladimir Nabokov
- Obećanje i U nepoznatoj sobi – Dejmon Galgut
- Dama u zlatnom – En Mari O’Konor
Ljubitelji savremene američke književnosti neće zaobići Frenzena, Donu Tart i Pinčona, dok celokupna izvanredno opremljena edicija klasika poziva na pažljivo iščitavanje bez preskakanja. Obratite pažnju na Malkolma Laurija i njegovo kultno delo Ispod vulkana.
Laguna
Izdavačka kuća Laguna je neprikosnoveni lider u regionu po kvalitetu i broju objavljenih knjiga u toku godine. Neka vas njen naziv, koji asocira na odmor i uživanje, ne zavara. Naslovi i autori koji su deo njihovog izdavačkog plana su neka od najboljih imena iz domaće i svetske književnosti. Sajam shvataju kao priliku da pokažu celokupnu svoju produkciju, pa su na njihovom štandu, osim velikih akcija, čitaoci mogli da se druže i sa voljenim piscima. Najveći redovi za posvetu bili su za vladiku Grigorija i Vedranu Rudan, dok su književni noviteti koje posebno ističemo sledeći:
- Papir i Ikonostas – Goran Petrović
- Kad đavoli polete – Vladimir Kecmanović
- Muk – Goran Milašinović
Ne bismo smeli da preskočimo i nove knjige Fredrika Bakmana i Lusinde Rajli i nova izdanja Roberta Džordana. Za one koji nisu uspeli da nabave sve što su želeli utešno je što će uskoro decembar, kada Laguna tradicionalno u svojim knjižarama organizuje Noć knjige.
Lom
Malo je šmekerskih izdavačkih kuća u Srbiji koje od svog nastanka istrajavaju u svom imidžu i svom izuzetno kvalitetnom izdavaštvu. Bez povlađivanja vladajućim trendovima i modi, Lom godinama objavljuje dela po svojim visokim kriterijumima, dela koja su obavezna lektira za sve one koji sebe nazivaju poznavaocima književnosti. Osim Milene Marković i njene knjige Deca, koja je aktuelni dobitnik najvećeg književnog priznanja u Srbiji, NIN-ove nagrade, na ovom štandu ste mogli da pronađete i sledeće novitete:
- Pismo ženama – Sergej Dovlatov
- Afrika – Rastko Petrović
- Stihovi iz automata i Noć s Aleksom – Marko Tomaš
Štrik
I pre nego što je Ani Erno proglašena za dobitnicu Nobelove nagrade, ova izdavačka kuća je svojim stilom, bojama i omiljenom kafe-knjižarom u Beogradu napravila bum među mlađim čitaocima. Kad se uz sve to dodaju pažljivo odabrani prevodi, dobićemo izuzetno atraktivnu adresu sa koje se snabdevamo književnim novitetima i hitovima.
- Zaposednutost – Ani Erno
- Proleće, Leto, Jesen i Zima – Ali Smit
- Godina magijskog mišljenja – Džon Didion
Može li knjiga da bude cela lepa? Uz grafička rešenja naslovnica mladih ilustratora i knjiga koje predstavljaju sam vrh književnosti, izdavačka kuća Štrik je visoko podigla lestvicu i zadala domaći zadatak konkurenciji.
Koliko znači Sajam knjiga?
Ovogodišnji sajam knjiga je pokazao nekoliko stvari:
- da su ljudi željni razgovora, druženja i okupljanja,
- da je izdavačka delatnost u Srbiji vitalna uprkos teškim vremenima,
- da su književni noviteti brojni, sveži i aktuelni
- da pravih i kvalitetnih čitalaca ima uprkos Netfliksu i
- da je instalacija Pošte najinstagramičnije mesto na Sajmu.
I dok nakon sajamskih kupovina razmišljamo kako da reorganizujemo svoju kućnu biblioteku, pravo je vreme da se upitamo koliko nama danas znači Sajam knjiga. Čitaoci i posetioci su dali odgovor: mnogo.
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0