Šta raditi s opalim lišćem u bašti na jesen? (ne paliti ga, skupljati, praviti kompost)
🕑 2 min čitanja
Opalo lišće ispod drveća je vredan biološki materijal za pravljenje komposta. Ako je zaraženo, napraviće više štete nego koristi i treba ga ukloniti.
Opalo lišće je jedno od glavnih pokazatelja da se jeseni bliži kraj i večita je dilema da li ga treba skupljati i uništiti ili ostaviti na zemlji, ispod krošnji i na travnjacima. Postoje razlozi i za i protiv. Lišće je jeftin i svima dostupan materijal, koji će prirodnom razgradnjom obogatiti zemljište.
Reč je o samorecikliranju biološkog otpada i taj prirodni ciklus je najbolje posmatrati u šumama. Od opalog lišća se stvara kompost koji hrani drveće, a prve zime štitiće koren i podnožje stabla od jakih mrazeva. U prirodnom okruženju opalo lišće je poput malča, te su grabulje nepoželjan alat.
Zašto ostaviti lišće?
Dok truli, lišće stvara korisna biljna hraniva, koja su važna za zdrav život stabla. To je jedan od najjeftinijih i najprirodnijih načina za đubrenje zemljišta ispod krošnji. Ostavljanjem opalog lišća poboljšava se kvalitet zemljišta. Istovremeno, to je dom za mnogobrojne korisne insekte, koji prezimljavaju u površinskom sloju zemlje. Reč je, pre svega, o osicama i maticama bubamara.
Zašto ukloniti opalo lišće?
U dvorištima i voćnjacima je situacija nešto drugačija. Pre svega, opalo lišće ne sme da ostane ispod stabala ako je zaraženo. Bilo kakvi znaci bolesti su potencijalni izvor infekcija. Na proleće će infekcija buknuti i pomoću kiše i vetra bolesti će se proširiti i na zdrava stabla. Zaražene listove i plodove treba skupiti i izneti iz dvorišta ili voćnjaka.
Preporučuje se da takvo lišće treba spaliti kako patogeni ne bi zarazili i kompost. Istovremeno, ispod sloja opalog lišća mogu se skupljati i glodari i puževi, koji će naneti štetu stablima. Zaraženo lišće ne sme da se upotrebljava ni za pravljenje komposta.
Travnjak bez opalog lišća?
Ako je na travnjaku mala količina lišća, ne treba ga sklanjati, osim iz estetskih razloga. Deblji sloj opalog lišća u jesen, a pogotovu neravnomeran, trebalo bi ukloniti. Na mestima gde je sloj deblji sledeće godine na travnjaku će se pojaviti ogoljena mesta.
Grabulje u ruke pre kiše
Lišće treba skupiti pre nego što počne sezona hladnih kiša, jer je ono posle teško, lepljivo i teže za skupljanje. Suvo lišće može se i usitniti i spakovati u kompostne vreće. Nikako u plastične, jer postoji opasnost od pojave i razvoja patogena.
Kako napraviti kompost?
Kompost se dobija truljenjem i razlaganjem opalog lišća. Ovaj prirodni supstrat povećava sadržaj vlage u zemlji i popravlja njegovu strukturu. U kompost se stavlja isključivo nezaraženo lišće i poželjno ga je prvo usitniti. Ako je suvo, treba ga malo zaliti vodom kako bi se podstakao proces razgradnje. Dodaje se i sloj humusa, kao i sitne grančice, da bi kompost bio rastresit. Lišće listopadnog drveća se najbrže razlaže i potrebno mu je od jedne do dve godine.
Kompost od opalog lišća koji je odležao dve godine naziva se zreo i spada u kategoriju kvalitetnog organskog đubriva. Za kompostiranje može da se odvoji malo mesto u dvorištu ili na imanju, ograđeno običnim daskama. Druga mogućnost je kopanje plitke rupe, u kojoj će se naizmenično slagati slojevi lišća, humusa i isitnjenih grančica. Ali, samo zdravih!
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0