Balans između privatnog i poslovnog života u Srbiji
🕑 6 min čitanja
Potreba za materijalnom i profesionalnom sigurnošću nije nova pojava. Svaki čovek, otkako je nastao sam koncept preduzeća / firme, suočen je sa deobom svog života na privatni i poslovni. Naravno, čovek radi otkako postoji, no, ovde govorimo isključivo o periodu kada je društvo organizovalo rad tako što je stvorilo organizacije, odnosno, firme u kojima ljudi rade sa određenim radnim vremenom, koncept kakav poznajemo.
Budući da smo društvenim uređenjem egzistencijalno uslovljeni da radimo i zarađujemo, poslovni segment našeg života je važan kako bismo opstali. U Srbiji je, zbog diskutabilnog životnog standarda, zahvaćenog ekonomskim krizama, naročito prisutna potreba za višesatnim radom, dodatnim poslovima koji umnogome doprinose tome da se izgubi granica izmežu privatnog i poslovnog života.
To ne mora biti nužno loše. Kako je rečeno, čovek radi otkako postoji, kako bi sebi obezbedio egzistenciju. Svi znamo i za krilaticu “rad je stvorio čoveka”, i ona nije daleko od istine. Štaviše, u toj rečenici se krije velika istina, koja se bazira na tome da čoveku u psihološkom smislu potrebno da bude produktivan, da ima svrhu i da bude mentalni i fizički aktivan. Dakle, rad sam po sebi nije loš, čak je i potreban. Jedino što može biti loše je naš odnos prema radu, naši postupci koji proizlaze iz tog odnosa, ali i novi zahtevi društva u kojem živimo.
Poslovni aspekt života u savremenom društvu.
Poslovni apekt se života se kroz vreme dosta menjao i podložan je promenama i na dalje. Do velikih promena u samoj strukturi posla je došlo naročito sa pojavom digitalne revolucije, koja je strukturalno potpuno izmenila procese na svim poslovima i podigla ih na viši nivo u pogledu funkcionalnosti. Digitalizacija je, istini za volju, umnogome olakšala razne procese unutar firme, mnogo lakše funkcionisanje i saradnju između sektora i drugih, eksternih saradnika sa kojima firma ima poslovne veze. Ne dovodi se u pitanje da posao nikada pre nije lakše, brže i efikasnije funkcionisao nego što je slučaj u savremenom dobu.
Ipak, kao i za sve drugo, i ova situacija ima dve strane medalje. Druga, loša strana medalje je upravo tema ovog naslova, a to je urušavanje balansa između privatnog i poslovnog života. Koliko su procesi nikad lakši, isto tako nikada lakše nije bilo da skliznemo u disbalans kada se radi privatnoj i poslovnoj sferi života.
Tehnologija koja je neminovno donela velike benefite na poslovnom planu, u pogledu lakšeg obavljanja radnih zadataka, svela manuelni rad na minimum i na mnogim poljima osigurala firme od faktora ljudske greške, ona ima i svoje mane koje se najbolje vide po nivou stresa i anksioznosti, stanjima koja možete videti na skoro svim licima koje srećete dok šetate ulicom u jutarnjim i popodnevnim časovima. Jedna od glavnih mana koje nam je tehnologija zajedno sa benefitima donela je dostupnost.
Ta dostupnost je doprinela tome da mnogi ljudi “nose sa sobom” svoj posao, odnosno, primaju informacije iz poslovne sfere čak i kada dođu kući s posla. A upravo je to odsustvo jasne granice izmežu privatnog i poslovnog života okidač koji vodi u preokupiranost poslom i prelivanje jedne sfere u drugu, što nije zdravo i oko čega ne bi smelo biti spora. Sa cvetanjem privatnog sektora ovaj problem je još više dobio na značaju, gde se naročito, u većini slučajeva, zaposleni smatra robom biznisa, ili rob klijenata sa kojima firma sarađuje, kojima bi, zarad uspešnog poslovanja, trebao biti dostupan kada god je klijentu potrebno.
Napredak tehnologije i društveni uslovi (kao što je slučaj sa Covidom 19) uneli su u poslovni aspekt još jednu promenu – mogućnost rada od kuće. Sa ovom opcijom treba biti oprezan i pametno koristiti mogućnosti koje su nam date iz razloga koji slede.
Rad od kuće – mač sa dve oštrice
Rad od kuće ili remote work u poslovnom svetu kakav poznajemo normalnost. Budući da se najveći deo savremenih poslova obavlja na računaru, jednostavnom prijavom na mail i druge platforme / softvere, možete bez problema obavljati svoje radne zadatke. Interakcija sa kolegama i saradnicima takođe ne trpi, budući da se svaki zadatak može obaviti onlajn. Posao i gotovo svaki njegov segment je moguće u potpunosti preneti na virtuelni nivo, što omogućava savremenom čoveku koji se bavi poslom ovog tipa da bez problema radi od kuće, bez potrebe za dolaskom u kancelariju.
Kompanija Bosch je napravila dobar explainer video o balansu između poslovnog i privatnog života, pogledajte video.
Koliko god da je fleksibilnost koja nam se pruža povoljna i iako ima svoje dobre strane, takođe ima i loše. Jedna od njih je vrlo često preplitanje poslovnog i privatnog života. Kada radimo od kuće, teško je uspostaviti jasnu granicu gde se posao završava, a gde privatni život počinje. Često i tokom posla radimo nešto što oduzima poslovno vreme, što rezultira obavljanjem poslovnih zadataka nakon radnog vremena, što je prilično izvestan put u gubitak granice izmežu privatne i poslovne sfere. Da biste uspostavili balans, važno da uspostavite tu granicu i da vam ona stalno bude na umu, jer naročito rad od kuće može biti okidač disbalansa između privatnog i poslovnog aspekta vašeg života.
Burnout vs Boreout – prepoznajte signale da na poslu niste zadovoljni
Verovatno ste se do sada susreli sa ovim terminima, budući da su u današnje vreme u priličnoj meri deo javnog diskursa na temu poslovnog aspekta života savremenog čoveka. Zbog toga se često naziva i “bolest savremenog doba”, jer se njena pojava, ili barem, njeno prepoznavanje i definisanje, dogodilo u savremenom dobu čiji je vitalni deo digitalizacija.
Burnout ili sindrom izgaranja na poslu se odnosi na hronični, prolongirani stres na poslu, praćen određenim simptomima. Faktori nastanka ovog sindroma su trajno nezadovoljstvo poslovnim okolnostima i uslovima koje osoba ignoriše ili ih nije svesna, ali njena psiha manifestuje odgovor na nakupljeni stres na određene načine.
Ti faktori mogu biti raznoliki, ali svi sadrže nezadovoljstvo kao osnovu – nezadovoljstvo poslovnim uslovima, nezadovoljstvo nadređenima ili kolektivom u celini, nezadovoljstvo finansijskom nadoknadom, nezadovoljstvo organizacionom kulturom i klimom, osećaj potcenjenosti, i tome slično.
Simptomi koji prate ovaj sindrom mogu biti razni i generalno se tiču smanjenog psihološkog kapaciteta za obavljanje radnih zadataka, ali se najčešće manifestuju kroz: smanjenu produktivnost, nizak nivo motivacije i aspiracije, neefikasnost, osećaj da se vaš trud ne prepoznaje i ne validira, nedostatak energije, hroničan umor i iscrpljenost, prokrastinaciju, izbegavanje odlaska na posao / kašnjenje na posao, i tome slično.
Boreout ili sindrom dosade je relativno nova definicija, ali ne i manje važna i spefična. Ako je burnout sindrom pojačanog, konstantnog stresa usled izgaranja na poslu, boreout se zasniva na “dosađivanju”, na osećaju besmisla i odsustvu svrhe datim poslom, iako svakako uključuje stres, ali simptomi su slični, odnosno, manifestuje se generalno kroz smanjeni mentalni kapacitet za obavljanje posla.
Faktori nastanka ovog sindroma se vezuju za smanjenu mentalnu stimulaciju na poslu i češće se javljaju kod osoba koje su prirodno dinamičnije i proaktivnije, i kojima su potrebni izazovi na poslu. Ukoliko dati posao ne pruža izazove u kojima se uči ili savladava nešto novo, koji iziskuje trud i ulaganje napora, psihološku aktivnost, odnosno, mentalnu stimulaciju, osoba vrlo lako može da zapadne u stanje boreout-a. Taj sindrom zapravo predstavlja odsustvo ličnog smisla i svrhe u onome što radimo. Ne kaže se uzalud da je jedan od najvažnijih uslova produktivnosti da voliš to što radiš, odnosno, da nalaziš smisao u tome što radiš, jer onda si lično, intrinzično motivisan da obavljaš zadatke unutar svog posla.
I jedan i drugi sindrom na mnogo nivoa utiču na vaš privatni život, a izazvani su poslom. Zato je važno da ih prepoznate kod sebe i ukoliko se pronalazite u opisanom, da promenite ono što narušava vaš lični mir nakon radnog vremena.
Razvijte zdrav odnos prema poslu
Posao jeste važan deo života, ali nije njegov najvažniji deo. Ne zaboravite da je vitalna sfera vašeg života zapravo vaš privatni život, vaša porodica, prijatelji i vaš odnos sa samim sobom. Takođe, ne zaboravite jednu rečenicu koja se često čuje u narodu, ali se malo razume i primenjuje – ne živimo da bismo radili, već radimo da bismo živeli.
Ukoliko primećujete da vam se posao previše preliva u sferu privatnog života ili da u vama tinjaju opisani sindromi koji možda niste bili svesni, potrudite se da promenite te okolnosti, bilo to razgovorom sa odgovarajućim osobama o tome kako se osećate ili promenom posla. Prvi korak da kod sebe identifikujete pomenute probleme, jer ono čega smo svesni lako je promeniti. Važno je da razvijete zdrav odnos prema poslu jer na taj način on neće uticati na vaš privatni život. Posao je tu da kroz njega ne samo obezbeđujete sebi i svojoj porodici materijalnu egzistenciju, već i da se lično unapređujete, usavršavate svoje veštine, ulažete energiju, znanja i sposobnosti u nešto čemu vidite rezultat i stičete iskustvo, ali vaš posao nije vaš čitav život i ne bi trebao da utiče na druge životne sfere, jer ako utiče, onda je vrlo verovatno posredi disbalans kojim bi se trebalo pozabaviti.
Pronađite posao koji odgovara vašim afinitetima, okruženje gde ćete se osećati vrednovano, budite svesni kriterijuma koje posao treba da ispuni da biste u njemu uživali, i u koji ćete biti spremni da uložite trud. Posao na kojem nećete biti u opasnosti da zapadnete u pomenute sindrome i koji ćete obavljati svrsishodno u okviru radnog vremena, nakon kojeg se vraćate svom privatnom životu koji treba da bude ispunjen sadržajima koji vam pričinjavaju lično zadovoljstvo.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0