„Knjiga o Milutinu“: novo tumačenje kontroverzne knjige u monodrami Zvezdara teatra
🕑 4 min čitanja
Kada je 1985. godine Danko Popović objavio svoju neveliku knjigu od stotinak strana, nije mogao ni da zamisli sve kontroverze koje će ona sobom doneti. Pogodivši trenutak jačanja nacionalizma i ubrzani razlaz sa dotadašnjim komunističkim ideologijama, knjiga je doživela da bude u isto vreme i javno zabranjivana i tajno čitana.
Knjiga o Milutinu je u startu izazvala veliki polaritet javnosti. Sa jedne strane, tek probuđeni srpski nacionalisti su joj pružili podršku, videvši u knjizi istorijsku reviziju celokupnog 20. veka u kome se Jugoslavija smatrala najvećom srpskom greškom, grobnicom za srpske nacionalne interese. Sa druge strane, liberalna tumačenja ove „male crvene knjige srpskog nacionalizma“ ili dajdžest verzije Dobrice Ćosića (kako ju je nazvala istoričarka Dubravka Stojanović), tu istu knjigu smatrala su umetnički neuspelom i huškačkom. Po njihovom mišljenju, to je knjiga koja je profitirala na klimi raspada zemlje i ratova 90-ih godina.
Kako danas tumačimo „Knjigu o Milutinu“ i gde je njeno mesto u književnosti i ideologiji danas, možda najbolje pokazuje njena uspela adaptacija koju potpisuje Egon Savić u istoimenoj drami Zvezdara teatra.
Monodrama „Knjiga o Milutinu“
Ideja da se ovo delo interpretira na pozorišni način začela se još davne 1986. godine, kada je Milutina trebalo da igra Bata Stojković. Međutim, sama predstava je imala svoju premijeru 30-ak godina kasnije, u novembru prošle godine. I to simbolično na dan primirja 11.11. kada se u Srbiji proslavlja nacionalni praznik zbog pobede u Prvom svetskom ratu. Za ovih godinu dana koliko se izvodi, u matičnom Zvezdara teatru izvedena je čak 75 puta, pred oko 10.000 gledalaca, a ponela je i mnoge nagrade na gostovanjima i festivalima.
Nagrade:
- Zlatna kolajna za najbolju monodramu na 47. Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, 2022.
- Najbolja predstava na 5. Festivalu malih pozorišnih formi u Zaječaru, 2022.
- Nagrada publike na 5. Festivalu malih pozorišnih formi u Zaječaru, 2022.
Dušan Kovačević, direktor Zvezdara teatra je ovu monodramu opisao kao „neverovatno uzbudljivu, opominjuću, tragičnu, potresnu i katarzičnu priču o događajima koji ne smeju da se ponove.“
Sama postavka na bini, čini se, ništa jednostavnije. Na sceni jedan glumac, maestralni Nenad Jezdić, u pozadini fotografije i istinite scene iz dva Balkanska i Prvog svetskog rata, a kompozitor muzike u pozadini je Bora Dugić. Sasvim dovoljno da se dočara bolna hronologija stradanja srpskog naroda.
Duboko proživljeno, ispričano u šumadijskom dijalektu (iako je sama knjiga pisana u svojevrsnom „naddijalektu“ sa željom da bude univerzalna i predstavlja sve Srbe zajedno), Nenad Jezdić uspeva da nas emotivno i sugestivno uvuče u ovu kolektivnu priču. Kritičko promišljanje uloge seljaka u svetskom ratu, svrhovitosti stradanja za tuđe ciljeve i ideale blisko nam je i dan-danas. Nenad Jezdić je uspeo da jednog kolektivnog junaka prenese na ličan i autentičan način i predstavi ga potpuno individualno.
Ratno iskustvo i antiratne poruke
Razmišljanje o Milutinu je ujedno i razmišljanje o ratu. Govor Milutina je govor neznanog junaka, za čije postojanje znamo samo u brojkama, uglavnom oličenom u stradanju i žrtvama.
Sa druge strane, Milutin je paradigma istinskog patriotizma, istinske hrabrosti i istinskog junaštva. Nenad Jezdić sam kaže da su mu svi ti ljudi, znani i neznani, usadili jedan priziv da ih izvuče iz anonimnosti i iz njihovog ugla, na njihov način progovori i besmislu ratovanja za tuđe ciljeve. Zato je njegovo tumačenje seljaka u ratu živo, autentično i svima lako razumljivo
Jezdićev Milutin je neobrazovan, ali mudar i pravedan seljak, kojem je na prvom mestu važno da odgaji sina, da se brine o imanju, volovima. Takvog jednog čoveka istorijske okolnosti smeštaju u vrtlog ratnih zbivanja, navodeći ga da umesto svog sela razmišlja o politici, granicama, državnostima, zajedničkoj državi Jugoslaviji. Gorko iskustvo desetkovanja naroda, seljaka i omladine, zarad viših ciljeva koje ne razumeju, Nenad Jezdić je preneo na način na koji ne dozvoljava kolebanje i sumnju u njegove reči.
– Presrećan sam što imamo dobru adaptaciju koja će apsolutno da izbegne svaki loš kontekst koji su nekad vezivali za roman „Knjiga o Milutinu“ u vreme njegovog nastajanja, a zapravo se ispostavilo dosta proročkim kad su se desile devedesete godine. Ono što je još jedna u nizu dragocenosti koje stičem ovom predstavom, kako duhom tako i profesionalno, to je što Milutinova priča u mojoj glavi, iz mojih usta kompletira jedan narativ kome sam sklon kao javna ili polujavna ličnost, i daje celovit kontekst svemu što mislim, osećam, u čemu izgaram, zašta se borim i u šta verujem – rekao je Nenad Jezdić o drami Zvezdara teatra.
Nenad Jezdić kroz glas Milutina, dopušta seljaku da govori o sebi, svojoj tragediji i žrtvi koju je podnela njegova porodica, ali i u ime svih seljaka koji su napuštali okućnice da bi ratovali za careve. Njegov glas je glas razuma, onaj koji preispituje postupke, događaje i odluke onih koji tako lako ratuju preko tuđih žrtava.
Treba li „Knjiga o Milutinu“ da uđe u srednjoškolsku lektiru?
Predstava za koju se u Zvezdara teatru traži karta više nastala je po knjizi koja je jedna od najčitanijih u posleratnoj srpskoj književnosti. Objavljena je 1985. godine, doživela više od 40 izdanja i prodata je u pola miliona primeraka. Sasvim je očekovano da se među književnom elitom više puta pokrenula polemika da li bi „Knjiga o Milutinu“ zbog izrazitih antiratnih stavova trebalo da bude deo srednjoškolske lektire.
Izvor: novosti.rs
Narod koji je toliko puta ratovao, koji je samo u Prvom svetskom ratu izgubio trećinu muškog stanovništva, a potom do kraja 20. veka još nekoliko svojih generacija poslao na bojište, ume da ceni mir, dom i selo. Govoreći o ratu, Milutin sve vreme veliča mir i značaj mirnodopskog, seljačkog načina razmišljanja. Zbog toga je ova priča veoma važna i potrebno ju je stalno iznova pričati. Ako ne kroz lektiru, ono bar kroz ovu izvanrednu predstavu Zvezdara teatra.
Za sve one koji su predstavu odgledali, dobra vest je da se uskoro sprema i nastavak Milutinovog „žitija“.
Izvor: Zvezdara teatar
Foto: Nikola Vukelić
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0