Običaji kojih se treba pridržavati prilikom krštenja deteta
🕑 2 min čitanja
Krštenje deteta jedan je od najradosnijih porodičnih događaja i podrazumeva poštovanje određenih verskih običaja
U poslednje vreme roditelji najčešće krste dete kada napuni godinu dana, te se ovaj čin – iz praktičnih razloga – obično obavlja u sklopu proslave prvog rođendana. No, najstariji običaji nalažu da se dete krsti dok je još sasvim malo, pre navršene godine. Crkvu/hram/manstir u kojem će se obaviti sveti čin birate sami, kao i kuma koji će biti duhovni roditelj i vođa vašem mališanu. Na krštenju se kum u ime deteta odriče satane i sjedinjuje sa Hristom, čita, to jest ispoveda Simvol pravoslavne vere u ime svog kumčeta. Njegova dužnost je da tokom celog života brine o njegovom verskom vaspitanju. Upravo zbog toga kumstvo ne treba olako shvatati – odgovornost je velika, te to treba da bude odgovorna osoba, od poverenja.. Roditelji ne mogu biti kumovi svojoj deci, kao ni monasi.
Šta obred krštenja označava?
Krštenje je sveta tajna, jedini način da se uđe u crkvu Hristovu. Ono označava umiranje starog čoveka i njegovo ponovno rođenje u Hristu.
Prema biblijskom predanju, krštenje deteta predstavlja pranje od praroditeljskog greha. Na taj način novorođenče postaje član crkve. Sam čin krštenja podrazumeva uranjanje deteta u vodu, postupkom koji prate reči sveštenika: „Krštava se čedo Božje u ime Oca, i Sina, i Svetoga duha”, nakon čeg kum dodaje: „Amin”. Uranjanje predstavlja izraz očišćenja i pokajanja, a prema jerusalimskim spisima jednak je moralnom preporodu. Izranjanje, s druge strane, simboliše biće ispućnjeno milošću, očišćeno i sjedinjeno sa božanskim izvorom novog života.
Šta je sve potrebno za ovaj sveti čin?
-kumova krštenica
-ukrašena sveća (kupljena u crkvi)
-krsnica – 1 do1,5 m belog platna u koje će se dete uviti nakon krštenja. Ona simbolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, a nakon ovog svetog čina treba da se iskoristi za košuljicu, jastučnicu ili benkicu.
-ulje (po mogućnosti maslinovo) kojim se dete pomazuje
-u nekim krajevima običaj je da se u crkvu ponese i beli peškir i krstić za dete (to je najčešće kumov poklon).
Koja sve verska pravila treba da se ispoštuju prilikom krštenja?
-Sam čin krštenja najbolje je upriličiti na neki praznik kako bi se i roditelji i dete tada pričestili.
-U periodu od Božića do Krstovdana (vreme iščekivano za krštenje Isusa Hrista) i u toku Velike, Strasne sedmice (izuzev Velike subote) ne bi trebalo obavljati krštenje.
-Ukoliko roditelji odluče da se dete krsti pre navršenih 40 dana, majka ne treba da prisustvuje svetom činu, budući da je crkva do tog perioda smatra nečistom.
-Voda korišćena za krštenje deteta prosipa se na mestu koje se ne gazi, izliva se na kalem, ili pak u cveće u kući.
-Pramen dečje kose isečen tokom obreda stavlja se u vosak i čuva u domu kao uspomena na ovaj sveti dan. Isti slučaj je i sa ukrašenom svećom.
-Takođe, običaj je da se krštenje obeleži gozbom za kumove, srodnike i prijatelje. Ukoliko se ovaj čin obavlja tokom posta, na tanjiru treba da se nađe isključivo posna hrana.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
Krštenje – običaji i simbolika – Duhoviti - 28.01.2023
[…] Običaji za krštenje deteta mogu se razlikovati od mesta do mesta, shodno tradiciji koja je generacijama unazad zastupljena u porodici i prenošena “s kolena na koleno“. […]