Muzej Ive Andrića i skriveni život našeg nobelovca
🕑 5 min čitanja
Ne postoji značajnija književna ličnost na našim prostorima od Ive Andrića. Uporedo sa najvećim javnim priznanjima za svoje delo, koje uključuje i prestižnu Nobelovu nagradu, živi i kritička i istorijska nauka koja se bavi njegovim podrobnim proučavanjem. Čini se da u našoj nauci ne postoji opus koji je detaljnije pročavan i ne postoji pisac o kome se, s punim pravom, više hvalospeva napisalo.
Pa ipak ne postoji ni ličnost o čijem se privatnom životu manje pouzdanih činjenica zna. Uprkos četi stručnjaka koji se iz godine u godinu marljivo bave arhivom i prepiskom iz Andrićeve zaostavštine, čini se da kompletnih podataka o njegovoj privatnosti nema i da neki Andrićevi postupci iz prošlosti nikada neće biti do kraja rastumačeni. Delo o kome ima na hiljade opsežnih studija u zemlji i inostranstvu, stoji nasuprot tajanstvene, diskretne, tihe ličnosti njegovog tvorca.
Zbog svega ovoga, Muzej Ive Andrića u Beogradu može biti prava destinacija za sve one koje su inspirisani nenadmašnim romanima i pripovetkama poželeli da saznaju nešto više i o samom autoru.
Ivo Andrić i Beograd
U nedavno objavljenoj studiji Žanete Đukić Perišić „Nebo nad Beogradom“ podrobnije se govori o specifičnom odnosu koji je Andrić imao sa prestonicom. Izabravši ga za prvu destinaciju nakon završetka Prvog svetskog rata, Beograd grad pobede, izgradnje, poleta i jake umetničke scene, biće i mesto odakle će krenuti njegova galopirajuća diplomatska karijera.
Iako je bio namesnik državne administracije i u različitim svojstvima obišao Evropu, Beogradu se uvek vraćao. Za vreme Drugog svetskog rata, kada je mogao da izabere i drugačiji životni put, opet bira Beograd. Zato nije ni čudo što se baš u Beogradu, u salonskom stanu na Andrićevom vencu 8, nalazi Spomen-muzej Ive Andrića, baš na mestu gde je proveo poslednje dane života sa suprugom Milicom Babić. Stan je delimično sačuvan u izvornom obliku – radna soba i dnevna soba su ostale netaknute, onakve kakve su bile i za života Ive Andrića, dok su ostale prostorije prilagođene muzejskoj postavci.
Iako na zvaničnom sajtu postoji i virtuelna tura, pravi uvid u zanimljive detalje iz piščevog života možete steći samo na licu mesta.
Mlada Bosna i početak književnog stvaranja
Kao što piše na prospektu koji svaki posetilac muzeja dobija na ulazu u muzej, Ivo Andrić je rođen u Dolcu kod Travnika 1892. godine. Spekulacije vezane za rodoslov i nepoznatog oca (zbog čega mu se dugo vukao nadimak fra-Ivo) nestale su tokom dugih godina školovanja. Iz ovog školskog perioda je možda najznačajniji boravak u Višegradu odakle mu se svakodnevno pružao pogled na čuveni most, koga će ovekovečiti u svom najpoznatijem romanu.
Zaokupljen idejom jugoslovenstva i željom da svi jugoslovenski narodi žive u svojoj slobodnoj državi, Andrić je još kao gimnazijalac postao predsednik u Hrvatskoj naprednoj organizaciji, da bi potom postao predsednik Srpsko-hrvatske napredne omladine iz koje će se kasnije razviti organizacija koju danas znamo pod imenom „Mlada Bosna“.
Koje posledice su proizišle iz bunta studenata okupljenih oko Mlade Bosne, znamo i sami – Veliki rat, prvi rat globalnih razmera u kome su učestvovale skoro sve velike svetske sile, a u kojoj je Srbija izgubila trećinu stanovništva. Uhapšen kao jedan od pristalica pokreta, provodi 9 meseci u zatvoru, gde je okrenut ka unutrašnjem počeo da piše poeziju.
U Spomen-muzeju posetioci mogu da vide prve objavljene radove Ive Andrića, svedočanstva iz škole, kao i fotografije iz tog perioda.
„Slobodni zidari“ i državna diplomatija
vako ko poznaje prilike u Srbiji, a o čemu nam je tako slikovito Branislav Nušić govorio u svojim komedijama, može da se upita kako je Ivo Andrić tako brzo i munjevito uspeo da napravi diplomatsku karijeru po dolasku u Beograd. Nije imao veza i protekcija, u prvim pismima se žalio i na skupoću glavnog grada, nije imao familiju koja bi ga „pogurala“ ka boljim položajima.
Odgovor može ležati u činjenici da je već na početku 20-ih godina bio član masonskog kluba „Preporođaj“, elitističke organizacije koja je okupljala pripadnike buržoazije i inteligencije. Kako kaže Žaneta Đukić Perišić, ova organizacija je imala „razgranatu društvenu moć i veliki uticaj na politička, ekonomska i kulturna kretanja“. Koliko dugo se Andrić zadržao među „slobodnim zidarima“ nije tačno poznato, ali ubrzo je kao član diplomatije dobijao nameštenja u evropskim prestonicama. Prvo odlazi u Rim koji ga je očarao, pa zatim priprema venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića rumunskom princezom dok je bio u Bukureštu, zatim službuje u Trstu, Gracu, Marseju i Parizu. Na ulasku u muzej naići ćete na interaktivnu mapu Evrope koja pokriva sva piščeva službovanja.
Postoji priča da je iz organizacije izbačen nakon skandala sa kumom Gustavom Krklecom i njegovom ženom o čemu je beogradska čaršija pričala sa sočnim detaljima.
Berlinski dani Ive Andrića
Godine 1937. Ivo Andrić je postao pomoćnik ministra spoljnjih poslova, pa samim tim i drugi čovek jugoslovenske diplomatije. To ga je i odvelo u centar zbivanja, u Hitlerov Berlin pred početak Drugog svetskog rata.
Vlada Milana Stojadinovića je potpisala Trojni pakt i savez sa silama Osovine, a Andrić je trebalo da bude most između Beograda i Berlina i čovek od poverenja za realizaciju te orijentacije ka Nemačkoj. Čak je od Hitlera dobio agreman (pristanak šefa države da prihvati akreditovanog poslanika).
Međutim, da se nešto dešava mimo protokola, to je Ivo Andrić znao jer su u Berlin dolazili drugi poslanici, čak i sami Cvetković i Cincar-Marković u toku 1940. i 1941. godine. Zbog izuzimanja iz glavnih tokova državne politike, Andrić je tražio da bude povučen iz Berlina „zbog smanjenog autoriteta i poverenja koje vlada ima u njega.“
Zanimljivo je da u Muzeju možete da vidite sve ordenje i zasluge koje je Andrić dobijao tokom diplomatske službe, izuzev ordena dobijenog direktno od Hitlera. On nije sačuvan.
Ratni dani
Povratak u Beograd nije bio lak. Turbulentni period okupacije, raspada Jugoslavije i klasni preokret u državi koji je bio uvod za građanske ratove unutar zvaničnog, Andrić je proveo povučeno u pisanju.
Kada je neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, 1945. godine Ivo Andrić objavio svoja tri velika romana Travničku hroniku, Gospođicu i Na Drini ćupriju, srpska i jugoslovenska književnost dobile su nenadmašna dela, bogata sadržajem, ispunjena iskustvom, lokalnom istorijom i specifičnim koloritom našeg podneblja.
Nobelova nagrada koja je usledila 1961. godine bila je samo potvrda da je u svetu prepoznat piščev kvalitet i da su balkanske teme i burna istorija ovog podneblja našle put i do inostranih čitalaca.
Nobelova nagrada
Posleratni dani Ive Andrića će biti jedno mirno razdoblje u životu pisca. Optužen za politički oportunizam i saradnju sa komunistima, bivši učesnik Mlade Bosne, bivši diplomata blizak Karađorđevićima, bivši poslanik lično odlikovan od Hitlera, samo će gledati da što mirnije i spokojnije provede penzijske dane u kojima će da se bavi svojim delom.
U isto vreme kreće i njegov zajednički život sa dugogodišnjom svojom ljubavi Milicom Babić. Sam Muzej, salon koji se može videti, delo je njene zamisli. Takođe videćete i odelo sa frakom koje je, budući kostimografkinja Narodnog pozorišta, kreirala za ceremoniju dodele Nobelove nagrade.
Posetioci muzeja mogu da vide plaketu, kao i samu Nobelovu nagradu.
Eksponti u muzeju – svedočanstvo jednog burnog veka
Pre nekoliko godina Muzej je osavremenjen, tako da je donekle promenio koncepciju izlaganja eksponata. Sada su fotografije i dokumenti sačuvani u fiokama, ali su na vidnim mestima postavljene fotografije iz zajedničkog života sa Milicom Babić i sa ostalim značajnim jugoslovenskim piscima. Fotografija sa komunističkim zvaničnicima nema.
Muzej je otvoren 1976. godine i hronološki prati život i stvaralaštvo Nobelovog laureata. Zastupljen je originalan muzejski materijal iz Legata Ive Andrića, fotografije, dokumenta, umetnički i lični predmeti, bogata biblioteka i časopisi. U muzej su preneti i materijali iz spomen-sobe iz Soko Banje, u kojoj je Andrić proveo neko vreme.
Ovo je idealno mesto ne samo za ljubitelje književnosti, koji bi da razotkriju tajnovitost iščevog života, već i za one koji bi želeli da bolje razumeju turbulentni 20. vek na ovom podneblju.
Ovo je idealno mesto ne samo za ljubitelje književnosti, koji bi da razotkriju tajnovitost iščevog života, već i za one koji bi želeli da bolje razumeju turbulentni 20. vek na ovom podneblju.
Izvor slike: Wiki Media Commons (S. Kragujević)
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0