Van Gogom protiv klimatskih promena
🕑 5 min čitanja
Pre nekoliko nedelja svet je potresla slika iz Nacionalne galerije u Londonu. Dvoje mladih klimatskih aktivista je ušetalo u galeriju i, pred zaprepašćenom publikom, bacilo supu od paradajza na možda najčuveniju sliku na svetu – Van Gogove Suncokrete. Potom su izveli svoj performans. Nosili su majice sa natpisom „Just stop oil“ na prednjoj strani, što je ime organizacije koja se protivi novoj eksploataciji fosilnih goriva. „Šta vredi više – umetnost ili život?“, vikali su na gledaoce pre nego što su bili uhapšeni.
Kada prvi put čujete za ovo, instinktivno se oduprete ideji da se bacaju supe na neprolazna umetnička dela. Šta je Van Gog ikada uradio da doživi takvo poniženje? Zašto aktivizam mora da bude vandalizam? Ili primitivizam? Kako ćemo pomoći ugroženoj planeti ako se ustremimo na nešto što je već i samo dovoljno ugroženo i na ivici opstanka, kao što je umetnost?
Niste ni prvi ni poslednji koji ćete ovu akciju nazvati maloletničkom, kontraproduktivnom i, možda čak, glupom.
Međutim, čim se malo dublje zagledamo u problem koji je pred nama, možda i promenimo mišljenje. Hajde da pokušamo da sagledamo stvari i iz drugog ugla.
Najhitniji problem čovečanstva
U trenutku kada je planeta poželela dobrodošlicu svom 8.000.000.000. stanovniku ne možemo a da ne razmišljamo o klimatskim promenama i o njihovom hitnom rešavanju zarad opstanka planete. Zagađenje vazduha, nestanak pijaće vode, otrovana hrana – priznajte i sami, postaje čak i dosadno pričati više o tome. Sve to znamo, okruženi smo svakodnevno apelima sa svih strana i na to retko ili nikako ne reagujemo. Dok očekujemo da se ekološki problemi nekako sami od sebe reše, sve više tonemo u svakodnevne probleme – skupoća, nasilje u školi, rat, migracije. Nekoliko nedavnih anketa pokazali su da je samo 3% ispitanika navelo životnu sredinu, klimatske promene ili zagađenje kao najvažniji problem.
Činjenice su takve: lakše je ignorisati realnost planete nego se boriti sa rastućim troškovima života. U takvom jednom „da, shvatam da je sve manje životnih resursa“, ali „ne, nije moje da ja rešavam te probleme“ zatiče nas ova akcija koja je rešila da radikalno i revolucionarno, gotovo gerilski, pristupi osvešćivanju ljudi. Premda je skoro ceo svet osudio napad na neprocenjivo umetničko delo, poruka o značaju ekološke borbe je poslata.
Da li cilj opravdava sredstvo?
„Ars longa, vita brevis“ kažu stari Latini, govoreći kako je život kratak, efemeran, trošan, kako se osipa i ruši kao puslica torta na rođendanskoj tacni, a da je umetnost večna, trajna i neprolaznih vrednosti.
Međutim, da li vredi više od hrane, više od pravde? Da li i nas više brine zaštita slike ili zaštita naše planete i ljudi koji žive na njoj? Uz potvrdu da Suncokretima nije falilo ništa jer je slika zaštićena staklom (na šta su aktivisti i računali), razmislimo o tome da li cilj opravdava sredstvo i u ovom slučaju.
Just Stop Oil je dospeo na naslovne strane svih svetskih medija zbog ovog incidenta, sa naletom publiciteta većim nego što je grupa ikada imala. Ipak, veliki deo pažnje medija i javnosti bio je negativan, pri čemu su mnogi doveli u pitanje efikasnost protesta i kritikovali demonstrante da su učinili više štete nego koristi. Napadom na jednu od najomiljenijih slika na svetu, grupa je, po mišljenju mnogih, izazvala gnev javnosti i zamaglila svoju suštinu. „Bacanje supe na slike neće spasiti planetu“, tipičan je medijski odgovor nakon incidenta.
Šta više vredi – umetnost ili život?
Šta bi značilo da smo izgubili Suncokrete? Takav čin bi stvorio period međunarodne kolektivne žalosti, jedinstveni osećaj gubitka kojem nijedna količina hitnosti zbog klimatske krize nije bila u stanju da izjednači. Ali šta bi gubitak jedne velike slike — čija je procenjena vrednost od 81 milion — mogao da znači za civilizaciju koja ne postoji?
Zašto se Just Stop Oil okrenuo umetnosti u svojoj potrazi za efikasnijim protestima? Zašto uključiti jednu od najpoznatijih slika na svetu – i šta to govori o odnosu umetnosti prema modernom konzumerizmu – da je ovaj protest privukao više pažnje od svih njihovih drugih protesta zajedno?
Jedan od razloga za ovo bi mogao biti sam obim krize: toliko je ogromna da je gotovo nemoguće zaustaviti je. Teško je direktno gledati na stvarno uništenje koje klimatske promene već izazivaju, a još teže znati kako napraviti značajne promene pojedinačno dok se borite protiv klimatske anksioznosti.
Veza umetnosti i politike
Veza između umetnosti i političkog protesta ima dugu istoriju. Uništavanje umetnosti je takoreći sopstveni žanr političkog pozorišta.
Godine 2012. čovek je otišao u zatvor jer je probio rupu na Moneu u znak neodređenog protesta protiv „države“. Ranije ove godine, pojedinac je namazao tortu preko zastakljene Mona Lize ( ona je česta meta politički motivisanih napada) u drugom klimatskom protestu. Implicitno ili stvarno uništavanje umetnosti je takođe bilo političko oružje, posebno tokom Drugog svetskog rata, kada su nacisti uništili ili izgubili glavna umetnička dela tokom sistematske pljačke umetnosti širom Evrope.
U svetlu svega ovoga, bacanje supe od paradajza na zaštićenu, zastakljenu sliku Suncokreta – jedne od najskupljih slika na svetu – deluje kao prirodan nastavak političkog bunta.
Čini se da je ovo krajnja korist bacanja supe od paradajza na van Gogove Suncokrete: ne da bismo privukli pažnju ili izazvali haos, već da bismo aktivirali našu ljubav prema umetnosti, naš osećaj čuđenja, strahopoštovanja i poštovanja. Raniji umetnički protesti nisu funkcionisali na isti način jer malo umetničkih dela izaziva isti trenutni univerzalni emocionalni odgovor kao Suncokreti.
Šok i zaprepaštenje koje ste možda osetili kada ste čuli da su Suncokreti možda zauvek oštećeni, u potpunosti su isti sa načinom na koji ste tugovali kada ste čuli da je Notr Dam u plamenu.
Ako možete da žalite zbog mogućnosti gubitka ovih omiljenih kulturnih artefakata, možda ćete i žaliti kada saznate da je u proseku ukupna životinjska populacija opala za dve trećine tokom poslednjih pola veka, što je ozbiljan znak upozorenja da su ekosistemi u opasnosti.
Ili ćete se uznemiriti kada shvatite da je 2025. apsolutno poslednja godina, deadline, u kojoj možemo da nastavimo da povećavamo globalne emisije energije ako želimo da ograničimo globalno zagrevanje na 2ºC i time, nadamo se, sprečimo planetarno uništenje.
Astronaut Rasel „Rasti“ Švajkart jednom je opisao svojih pet minuta provedenih u posmatranju Zemlje iz svemira:
„Shvatate da je na tom malom mestu sve što vam znači“, napisao je on : „Sva istorija, sva poezija, sva muzika, sva umetnost, smrt, rođenje, ljubav, suze, sve igre, sva radost — sve na tom malom mestu.”
Došli smo konačno i do prave poente: umetničko remek-delo sada — ili sve što je ikada postojalo zauvek. Šta je vrednije?
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0