Zelene ograde – zaštita od buke i zagađenja

Zelene ograde obezbeđuju privatnost u dvorištu i oplemenjuju mu izgled, a uz to su odličan filter za buku i zagađenje. Zato su savršeno rešenje ukoliko želite da u svojoj bašti stvorite lep ambijent i prijatnu mikroklimu.

Poznato je da drveće i žbunje prečišćava vazduh apsorbujući ugljen-dioksid, pa se gustim rastinjem može znatno ublažiti zagađenost vazduha u neposrednoj okolini. Gusto žbunje je, takođe, odličan zvučni izolator. Zato, ukoliko živite u blizini prometne saobraćajnice, želite da zaštitite dvorište od bučnih i radoznalih komšija ili prosto da ulepšate ambijent, zelena ograda je uvek dobro rešenje. Iz kojeg god razloga da je zasadite, ona će značajno doprineti kvalitetu prostora.

Glavnu ulogu u zaštiti od buke i zagađenja, ali i u zaštiti od pogleda, imaju listovi biljaka. Iz tog razloga preporučljivo je da se za živu ogradu uvek bira neka zimzelena vrsta. Iako će svaka vrsta živice imati pozitivna dejstva barem tokom nekoliko meseci, samo se sa zimzelenim biljkama postiže maksimalan efekat tokom cele godine. Treba istaći da je zeleni izolacioni pojas najefikasniji kad se nalazi što bliže izvoru problema. Baš iz tog razloga živa ograda je odlično rešenje ukoliko želite da ublažite buku koja dopire od saobraćaja ili mašina iz neposredne blizine vašeg dvorišta.

Svi ovi benefiti koje zelena ograda donosi imaju, naravno, svoju cenu. Da biste imali zaista lepu i efektnu zelenu ogradu, morate uložiti trud i vreme pre i nakon njene sadnje. Evo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da formirate bujnu živicu.

Izaberite vrstu u skladu sa lokacijom

Prva stvar koju morate dobro obaviti jeste izbor adekvatne vrste u skladu sa uslovima na terenu gde želite da zasadite živu ogradu. Faktori koje treba uzeti u obzir jesu izloženost suncu, kretanje temperature tokom različitih godišnjih doba, kvalitet zemljišta, ali i vreme koje ste spremni da uložite u održavanje svoje živice. Ukoliko pri ovom koraku napravite grešku, teško ćete uspeti da uzgajite zdravu i raskošnu živu ogradu. Zato je neophodno da dobro istražite različite vrste i njihove potrebe kako biste odabrali baš onu koja će zablistati u vašem dvorištu.

Pravo vreme za sadnju

Živa ograda može se saditi u jesen ili rano proleće. Jesenju sadnju treba obaviti krajem oktobra ili početkom novembra, kada biljke uđu u fazu mirovanja. Idealno vreme za prolećnu sadnju jeste mart, pred početak vegetacije.

Zalivanje je neophodno prvih godina

Živa ograda s dobro razvijenim korenjem zahteva minimalno zalivanje, ili joj čak nije ni potrebno. Međutim, da bi do toga došlo, neophodno je da se tokom prvih godinu-dve nakon sadnje dobro zaliva. Najbolje bi bilo za zalivanje koristite sistem kap po kap.

Prihrana

Biljke koje se koriste kao živa ograda zahtevaju zaista minimalno održavanje. Ipak, da biste pospešili rast, potrebno je prihranjivati je dva do tri puta godišnje. Prihranu treba obaviti tokom vegetacije, od proleća do rane jeseni.

Redovno orezivanje

Za biljke koje se koriste kao živa ograda karakteristično je da dobro podnose orezivanje, koje kod njih podstiče gušće grananje. Ono je, dakle, neizostavan korak u održavanju guste i lepo oblikovane živice. Učestalost i vreme orezivanja mogu donekle varirati među vrstama, ali se u većini slučajeva radi dva puta godišnje, u proleće i na kraju leta ili početkom jeseni.

Popularne vrste

Za formiranje žive ograde najčešće se koriste brzorastući četinari i ukrasno žbunje. Ne morate koristiti samo jednu vrsta biljaka, ali ukoliko kombinujete više njih, morate voditi računa o njihovoj kompatibilnosti – da li im odgovaraju isti uslovi i koliko im je usklađen tempo rasta. Evo nekoliko popularnih vrsta:

Šimšir (Buxus)

Veoma otporno zimzeleno ukrasno grmlje koje se može gajiti kao samostalno ili u kombinaciji sa drugim biljkama. Generalno je prilagodljiv različitim uslovima, ali mu ne odgovara tlo koje je stalno vlažno. Postoje različite vrste koje se razlikuju po visini, a kreću se u rasponu od 50 cm do dva metra.

Lovor višnja (Prunus laurocerasus)

Zimzelena biljka koja veoma brzo raste, a može dostići visinu i do četiri metra. Svoj popularni naziv duguje kombinaciji listova koji podsećaju na lovorove, i bobicama koje liče na višnje. Cveta u maju mirisnim belim cvetovima.

Mahonija (Mahonia aquifolium)

Zimzeleni grm koji će vaše dvorište ispunjavati bojama tokom cele godine. Sjajni zeleni listovi zimi poprimaju crvenu boju, u proleće cveta raskošnim žutim cvetovima, dok se na kraju leta pojavljuju plavi bobičasti plodovi. Biljka raste do visine od 1,5 metara.

Vatreni trn (Pyracantha coccinea)

Bodljikavi zimzeleni grm čija se visina kreće u rasponu od dva do četiri metra. U maju cveta sitnim belim cvetovima, ali su njegov glavni ukras vatrenocrvene bobice tokom jeseni i zime.

Tisa (Taxus baccata)

Četinar tamnozelene boje koji je zbog guste zaobljene krošnje odličan izbor za formiranje žive ograde. Prilagođava se različitim uslovima i veoma je laka za održavanje. Vrste se međusobno razlikuju po visini koju dostižu, a u baštama ona obično ne prelazi više od pet metara.

Tuja (Thuja)

Kod nas možda i najpopularnija vrsta četinara za formiranje živih ograda. Postoje brojne vrste, a zajedničko im je da su prilagodljive različitim uslovima i lake za održavanje. Tuja je odličan izbor ukoliko želite da podignete visoku živu ogradu.

Pogledaj biografiju

Teodora C

Sobno cveće koje cveta tokom jeseni i zime

Kako korenasto povrće sačuvati sveže za zimu?

Ulje crnog kima: Prirodni saveznik za jačanje imuniteta

Zašto je japanski cvet poseban?

Najbolje biljke za prolećnu baštu

Kako zaštititi ruže od mraza?

Nega saksijskog bilja zimi

Kako i zašto se kreči voće u jesen?