Zanimljiva istorija igračaka – igra kroz vekove
🕑 5 min čitanja
Od štapa i kanapa do ultramodernih igračaka na baterije – igračke su zabavljajući decu prešle dugačak put kroz istoriju.
Svaki predmet koji detetu može poslužiti za igru je korisna i dragocena igračka, bilo da je reč o improvizovanoj igrački od grančica ili o otmenoj lutki ili brzom računaru. Deca ih obožavaju, a pored toga što predstavljaju izvor neopisive zabave, igračke su korisne i edukativne. Kroz igru deca stiču razne veštine koje su bitne kasnije u životu, poput rešavanja problema, deljenja, empatije i slično.
Danas, igračke se mogu naručiti preko interneta, kupovina je sve lakša – biramo modele, veličinu i vrstu bez odlaska u prodavnicu. Međutim, nekada davno, doći do igračke nije bilo tako jednostavno. Kako su se igrala deca u staroj Grčkoj i Rimu, kada su autići stupili na scenu detinjstva i kada su se zakotrljali prvi klikeri? Pročitajte.
Igračke u antičkom svetu
Igračke postoje još od praistorije, što potvrđuju otkrića arheologa. Naime, na arheološkim nalazištima drevnih civilizacija širom sveta pronađeni su predmeti koji su verovatno služili za igru. Tako najstarija poznata lutka datira iz praistorijskog doba i stara je preko 4.000 godina. Svaka epoha i kultura davala je svojoj deci minijaturne verzije ljudskih bića. Lutke iz ranog rimskog doba i iz hrišćanskog Rima pronađene su sačuvane u grobovima svojih mladih vlasnika.
U staroj Grčkoj i starom Rimu deca su se igrala lutkama od voska ili terakote. Za igru su im služili štapovi, lukovi, strele i jo-jo. Pravili su makete konja sa točkovima, konjiće za ljuljanje i obruče. Lopta od naduvane svinjske bešike je takođe bila jedna od najzanimljivijih igračaka i za devojčice i za dečake.
Najstarija poznata mehanička slagalica takođe potiče iz antičke Grčke i pojavila se u 3. veku pre nove ere. Igra se sastojala od kvadrata podeljenog na 14 delova, a cilj je bio da se od delova kreiraju različiti oblici. Pre nove ere izmišljena je, na primer, i ljuljaška.
Interesantno je da je u antičkoj Grčkoj prelazak iz detinjstva u odraslo doba obeležavan jednim obredom. Naime, kada su grčka deca (a pogotovo devojčice) postojala punoletna, nudila bi svoje lutke u hramu. Ovo žrtvovanje igračaka detinstva predstavljalo je simbolično ulazak u svet odraslih.
Rimska deca su se igrala drvenim ili glinenim lutkama i obručima. U drevnom Rimu uobičajene su takođe bile igre loptom, kao i društvene igre.
Kako su se igračke menjale kroz vekove?
Od drevnih civilizacija do modernog doba može se reći da su se igračke malo menjale kroz vekove (ako izuzmemo tehnološku revoluciju u 21. stoleću). Drvene lutke i igračke još su bile glavna dečja preokupacija u 16. veku, na primer. U Engleskoj su se ove lutke nazivale Vartolomejske bebe, jer su prodavane na sajmu Svetog Vartolomeja u Londonu.
Jedna od omiljenih igara bila je ona sa peharom i loptom. Zapravo, u pitanju je bila drvena lopta prikačena za drvenu čašu sa ručkom. Trebalo je da se zamahne kako bi se lopta uhvatila u čaši.
Nemci su tvorci prve kućice za lutke – napravljena je 1558. godine.
Igračke u industrijskoj revoluciji
Zlatno doba razvoja igračaka nastupilo je tokom industrijske ere. U zapadnom svetu plate su stalno rasle, pa su tako i porodice iz radničke klase mogle da priušte igračke za svoju decu. S druge strane, industrijske tehnike preciznog inženjeringa i masovna proizvodnja mogle su da zadovolje rastuću potražnju. Vremenom su igračke postajale sve jeftinije. Dobar primer su slagalice i blokovi alfabeta. Naime, prva slagalica je napravljena 1767. godine. Bila je to ideja Džona Spilsberija, koji je nameravao da predaje geografiju sečenjem mama na komade. Međutim, ljudi su vrlo brzo počeli da prave slagalice za zabavu.
Na samom početku 19. veka, tačnije 1816. godine Dejvid Bruster je izumeo kaleidoskop, dok je 1882. godine Adelajn Vitni patentirala blokove alfabeta. Poznato je da su devojčice iz srednje klase u 19. stoleću uživale u igri sa drvenim i porcelanskim lutkama, imale su i kućice za lutke, kao i konopce za preskakanje.
Dečaci su se, s druge strane, igrali igračkama kao što su klikeri, vojnici i vozovi. Zanimljivo je da su još tada postojali modeli vozova sa radnim motorima koji su pokretani metilnim alkoholom.
U dobrostojećoj porodici iz 19. veka deca su se igrala sa konjima za ljuljanje i igračkama sa satnim mehanizmom poput životinja u pokretu. Popularni su bili i vozovi sa satnim mehanizmom.
Nedeljom su se deca često igrala sa igračkama sa religioznim temama kao što su Nojeve arke sa drvenim životinjama. Deca su takođe volela magične lampione i lutkarske predstave.
Deca iz siromašnijeg sloja društva nisu imala toliko igračaka na raspolaganju. Mališani su se uglavnom snalazili i pravili sami svoje igračke.
Igračke u 20. veku
Mnoge nove igračke su izmišljene u 20. veku. Franc Kolb, nemački farmaceut, izumeo je plastelin 1880. godine, a sedam godina kasnije u Engleskoj ga je formulisao i profesor umetnosti Vilijam Harbat za potrebe nastave. Komercijalna proizvodnja plastelina kao dečije igračke započeta je 1900. godine.
Edvin Bini i Harold Smit su izmislili bojice 1903. Iako su se dečaci vekovima igrali klikerima, zahvaljujući Martinu F. Kristensenu koji je izumeo mašinu 1915. godine je počela njihova masovna proizvodnja.
Takođe, početkom 20. veka predstavljeni su po prvi put automobili za decu na pedale. U istom periodu zavladala je „pomama“ za malim limenim automobilima. Dvadesete godine prošlog veka bile su u znaku garnitura vozova i mekih igračaka, među kojima je i čuveni plišani meda koji je dobio naziv po američkom predsedniku Tediju Ruzveltu.
Pedesetih godina prošlog veka Lego je postao popularna igračka. Kao oličenje edukativne igračke umotane u zabavu, Lego je postao nešto poput ikone u svetu igračaka, a popularnost ovih kocki i kompleta ne jenjava ni u 21. veku.
Skejtbord je izmišljen 1958. godine, a Barbi lutke samo godinu dana kasnije. Prva akciona figurica Action Man izašla je u prodaju 1966. godine u Velikoj Britaniji. Da bi početkom sedamdesetih klikeri doživeli neverovatnu popularnost.
Nova era u svetu igračaka počela je krajem 20. veka sa pojavom kompjuterskih igara. Digitalizacija, moderne tehnologije, a pre svega internet ponudili su jednu potpuno drugačiju perspektivu na igru, detinjstvo i igračke. Mališani danas mogu da se zabavljaju uz pomoć interaktivnih igara na telefonu, tabletu i računaru, imajući pritom i dalje na raspolaganju sve one rekvizite kao i deca iz proteklih decenija i vekova. Lopte, lutke, obruči, autići i razna vozila na pedale i baterije igraju veliku ulogu u dečijem svetu i danas, a što je najbolje od svega – dostupni su skoro svima.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0