Gavrilo Princip – mladobosanac čiji život i dan danas izaziva polemike
🕑 5 min čitanja
Gavrilo Princip zauzima posebno mesto u istoriji Srbije. Atentat koji je izvršio 28. juna 1914. godine na Franca Ferdinanda i dan danas izaziva polemike. Iako neki istoričari tvrde da je ovaj događaj u Sarajevu bio uzrok za Prvi svetski rat, to nije tačno. Veliki rat bi se svakako dogodio, samo se tražio povod, a to im je doneo Gavrilo Princip.
Ko je bio Gavrilo Princip?
Rođen je u mestu Obljaj 25. jula 1894. Roditelji, Petar Princip i Marija (devojačko Minić) bili su poljoprivrednici. Gavrilo Princip bio je drugo od devetoro dece, ali nažalost čak šestoro je umrlo tokom detinjistva. Upisao je osnovnu školu 1903. godine, iako mu se otac protivio. Posle početnih poteškoća, pokazao se kao veoma dobar učenik.
Kada se preselio u Sarajevo sa 13 godina, njegova brat Jovan ga je posavetovao da ne upisuje austrijsku vojnu školu, te se Gavrilo odlučuje za trgovačku. Tu se školovao tri godine, a potom je prebačen u gimnaziju. Oduvek je sebi nosio duh bunta i želju za slobodom, a to je pokazao 1910. godine, kada odlazi da oda počast Bogdanu Žerajiću, osobi koja je pokušala da izvrši atentat na generala Marijana Varešanina, tadašnjeg guvernera Bosne i Hercegovine.
Godinu dana kasnije, događa se ključan trenutak u životu Gavrila Principa. On se 1911. godine, prdružuje organizaciji Mlada Bosna. Vlastodršci tog vremena zabranili su, pogotovo učenicima, da budu deo bilo kakve organizcije ili kluba. Zato su se članovi Mlade Bosne sastajali tajno, a uglavnom su to bili mladi ljudi, okupljeni sa željom da se otarase austrougarske čizme.
Iduće godine izbačen je iz škole, jer je učestvovao u demonstracijama protiv austrougarske vlasti.
Gavrilo Princip i Mlada Bosna
Mlada Bosna bio je pokret koji su činili mladi intelektualci tog doba. Nastala je početkom 20. veka, a za cilj je imala pripajanje Srbiji i oslobađanje od Austrougarske. Idejni tvorci pokreta su Dimitrije Mitrinović i Vladimir Gaćinović.
U to vreme, Srbima se uskraćivalo pravo na jezik, obrazovanje i sopstveni identitet. Među stanovnicima posebno je revolt izazvala aneksija Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske 5. oktobra 1908, ovaj događaj poznat je kao Aneksiona kriza. To je dodatno doprinelo da se odnosi zaoštre.
“Naše će sjene hodati po Beču,
lutati po dvoru, plašeći gospodu.”
Mlada Bosna nije imala iskustva, te je svoje delovanje bazirala na drugim inostranim pokretima koji su oslobođenje i revoluciju rešavale atentatom. Mladu Bosnu činili su idealisti, željni promena, ali bez iskustva u atentatima. Određena grupa ljudi smatra da je Srbija podstakla ovaj pokret na atentat u Sarajevu, međutim nema dokaza.
Srbija je tek bila izašla iz balkanskih ratova, bez ikakve namere da ulazi u nove sukobe. Već smo pisali o tome kakva je situacija bila u Srbiji pred početak Prvog svetskog rata.
Često se napominje da je organizacija Crna Ruka kontrolisala pokret Mlada Bosna. Međutim, Crna Ruka je skoro nestala posle balkanskih ratova. Ostao je Dragutin Dimitrijević Apis i možda dvadesetak sledbenika. Mlada Bosna naoružana je od strane Voje Tankosića, ali cilj nije bio atentat, već da se zaplaši Franc Ferdinand. Ako atentat u Sarajevu dobro analizira, pitanje je da li bi se uopšte dogodio da automobil Franca Ferdinanda nije skrenuo greškom u pogrešnu ulicu.
Gavrilo Princip, Dimitrije Mirtinović i Vladimir Gaćinović nisu bili jedini članovi Mlade Bosne. Pored njih, tu su još bili Trifko Grabež, Veljko Čubrilović, Borivoje Jevtić, Bogdan Žerajić, Nedeljko Čabrinović, Muhamed Mehmedbašić, kao i nobelovac Ivo Andrić.
Ivo Andrić o Mladoj Bosni 1934.
„Ne žaleći se i primajući hod događaja i red stvari u ljudskoj sudbini, ne tražeći od novog naraštaja više razumevanja nego što on može da ga ima, mi, iz 1914. godine, upiremo danas jedan drugom pogled u oči i sa žarom, ali i sa tom dubokom melanholijom, tražimo ono naše iz 1914. godine, što je izgledalo strašno, divno i veliko, kao međa vekova i razdoblja, a što polako nestaje i bledi kao pesma koja se više ne peva ili jezik koji se sve manje govori.
Ali, između sebe, gledajući jedan drugom u zenice koje su videle čuda, prava čuda, i ostale i dalje žive da gledaju ovo svakodnevno sunce, mi podležemo uvek neodoljivom, za nas večnom čaru tih godina. Tada mi opet dobivamo krila i okrilje patnje i žrtve savladanog straha i prežaljene mladosti.
I dok nas traje, mi ćemo u sebi deliti svet po tome na kojoj je ko strani bio i čime se zaklinjao 1914. godine. Jer to leto, leto 1914, žarko i mirno leto, sa ukusom vatre i ledenim dahom tragedije na svakom koraku, to je naša prava sudbina.”
Gavrilo Princip – atentat u Sarajevu
Atentat u Sarajevu dogodio se na Vidovdan 28. juna 1914. Niko tada nije mogao ni da zamisli kakve će posledice po ceo svet imati ovaj događaj. Austrougarska je iskoristila ovaj događaj za početak Prvog svetskog rata, jer su svi dotadašnji pokušaju bili bezuspešni.
Ubistvo Franca Ferdinanda pokrenulo je vrtlog događaja koji su obeležili 20. vek. Najpre Prvi svetski rat koji se završio Versjaskim mirom, čiji su uslovi doprineli bujanju nacizma u Nemačkoj i dali povod za Drugi svetski rat, po čijem okončanju je došlo do Hladnog rata.
Ovo ne znači da do sukoba i Velikog rata ne bi došlo i da se atentat nije dogodio, niti je ovo jedini bio razlog za potonje sukobe i krvave bitke. Gavrilo Princip pokušao je da izvrši samoubistvo, poput Bogdana Žerajića, ali za razliku od njega nije u tome uspeo. Probao je ponovo tokom zatočeništva i to cijanidom, ali opet bezuspešno.
Gavrilo Princip – zatvor Terezin
Gavrilo Princip proglašen je krivim. Međutim, dan rođenja ostao je zabeležen i veoma značajan. Prema tadašnjem zakonu, osoba mlađa od 20 godina nije podlegala smrtnoj kazni. Niko nije mogao da utvrdi njegov tačan datum rođenja, zbog čega je osuđen na maksimalnu kaznu od 20 godina.
Odlučeno je kaznu izdražava u zatvoru Terezin (današnja Češka). Ovde su kaznu izdržavali Grabež i Čabrinović, s tim što je Princip bio u izolaciji. Uslovi u kojima je Gavrilo Princip služio kaznu u zatvoru su zastrašujući. Podaci su skupljeni na osnovu svedočenja bivših zatvorenika, kao i čuvara.
Ostavljali su ga danima bez hrane, te je pred smrt bio težak nešto manje od 40 kg. Ruka mu se inficirala, pa su morali da je amputiraju. Ni drugi zatvorenici nisu ništa bolje prolazili, ali ipak je Gavrilo Princip zasebno tretiran zbog ubistva Franca Ferdinanda. Neredovno su ga hranili, što uticala da se njegovo zdravstveno stanje pogorša. Umro je 28. aprila, 1918. godine. Za zvaničan uzrok smrti navodi se tuberkuloza.
Njegovi posmrtni ostaci nalaze se od 1939. godine u Kapeli Vidovdanski heroji u Sarajevu. Snimljen je film Branio sam Mladu Bosnu 1914. Godine
Fotografije: https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Gavrilo_Princip
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0