Cerska bitka: Prva velika pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu
🕑 8 min čitanja
Cerska bitka odigrala se od 14. do 20. avgusta 1914. godine. Ušla je u anale ratovanja, jer je predstavljala neverovatan obrt, kada je srpska vojska prešla iz odbrane u napad. To je bila ujedno prva velika pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu. Dan danas se strategija ove bitke proučava na brojnim vojnim univerzitetima širom sveta. Kako je izgledao tok bitke, šta je bio plan Austrougarske i koji je bio odnos snaga u tom trenutku saznajte u nastavku teksta.
Plan invazije
Austrougarski vojni vrh je podcenjivao srpsku vojsku, verujući da posle iscrpljujućih balkanskih ratova neće biti u stanju da pruži značajan otpor. Srbija je izgubila veliki broj vojnika u ovim ratovima, te nije bilo vremena da se obnovi vojna oprema i municija, pa su nedostajale čak i osnovne stvari poput odeće i obuće.
Iako je Austrougarska bila opremljena modernim naoružanjem, sa mnoštvom mitraljeza i topova, srpska vojska je stekla dragoceno borbeno iskustvo tokom balkanskih ratova, a to je nedostajalo austrougarskoj vojsci. Austrougarska vojska je računala na to da će sporost ruske mobilizacije obezbediti brzu pobedu protiv Srbije i tako uticati na Bugarsku, Rumuniju i Tursku da se priključe Centralnim silama.
Za operacije protiv Srbije, Austrougarska je odvojila tri armije u ukupnom sastavu od 250.000 vojnika. Želeći da postigne pobedu pre 18. avgusta, na rođendan cara Franje Josipa, 5. armija je dobila naređenje da pređe Drinu 12. avgusta, iako 6. armija još uvek nije bila spremna. Tada je 5. armija, uz pomoć delova 2. armije, trebalo da zauzme Valjevo, dok je 6. armija trebalo tek da krene u napad prema Užicama i Pljevljima.
Početak napada
U zoru 12. avgusta, delovi pete austrougarske armije su započeli prelazak Drine na području Loznice i Lješnice. Istovremeno, austrougarska artiljerija je granatirala Beograd, Šabac i Obrenovac i pokušavala da pređe Savu kod Šapca, Ade Ciganlije i Sremske Mitrovice.
Međutim, jadarski četnički odred pod vođstvom vojvode Vuka pružio je snažan otpor, što je usporilo napredovanje austrijske devete divizije u oslobađanju srpske predstraže na Samurovića adi. Tek uveče su uspeli da prebace prvu jedinicu na drugu stranu Drine, ali sa velikim gubicima.
S druge strane, loznički odred je uspeo da ometa neprijateljski prelazak preko Drine do podneva, a posle toga su pažljivo nastavili dalje. Iste večeri, delovi druge srpske armije su prešli Savu i zauzeli Šabac, Noćaj, Ševarice i Drenovac. Austrijska vojska je nastavila sa prelaskom pontonskih mostova preko Save i Drine tokom 13. avgusta. Jadarski odred je uspešno ometao brzo napredovanje osmog i trinaestog korpusa prema Valjevu, pa su se zaustavili na liniji Lešnica – Novo Selo – Petkovica.
Međutim, 42. divizija se neometano kretala prema Krupnju. Glavni napad neprijatelja je bio usmeren prema 3. srpskoj armiji, pa je srpska vrhovna komanda naredila 2. armiji pod komandom Stepe Stepanovića da se postepeno premešta na front Šabac – Obrenovac. Konjička divizija 1. armije je takođe pridodata Drugoj armiji. Užička vojska je trebalo da krene u napad prema Višegradu da bi vezala što više neprijateljskih snaga u tom pravcu.
Snaga vojske
Za vojne operacije protiv Srbije, Austrougarska je mobilisala tri armije, 2, 5. i 6. armiju, koje su ukupno brojale 250.000 vojnika. Ova vojska je imala izvrsnu logistiku i modernu artiljeriju, a predvodio ju je komandant Oskar Poćorek.
Peta armija, pod komandom generala Liboriusa von Franka, sastojala se od 8. korpusa, 13. korpusa, 13. pešadijske brigade i 11. brdske brigade. U sastavu 8. korpusa bili su raspoređeni 9. divizija u području Bjeljine i 21. domobranska divizija na prostoru Županja-Brčko-Jamena. U sastavu 13. korpusa bili su 36. divizija u Bjeljini, 42. domobranska divizija od Bjeljine do Čelića, 13. brigada, 11. brdska brigada na putu Priboj-Zvornik.
Šesta armija, pod komandom Oskara von Poćoreka, sastojala se od 15. korpusa i 16. korpusa. U sastavu 15. korpusa bili su 1. divizija blizu Višegrada i 48. divizija jugozapadno od Vlasenice. U sastavu 16. korpusa bili su 2. brdska brigada kod Goražda, 8. brdska brigada kod Foče, 1. i 13. brigada koje su se kretale prema Foči i 40. domobranska divizija u Sarajevu.
U Sremu i Banatu nalazila se 2. armija pod komandom fon Bem Ermolija, a u svom sastavu imala je 4. korpus, 7. korpus i 29. pešadijsku diviziju. Pre bitke, Austrougarska 5. armija bila je raspoređena na liniji Ljubovija-Zvornik-Rača, a 2. armija na liniji Rača-Šabac-Zemun.
Srpska vojska bila je raspoređena u 1. armiju pod komandom Petra Bojovića, 2. armiju pod komandom Stepe Stepanovića, 3. armiju pod komandom Pavla Jurišića Šturma i Užičku vojsku.
Treća armija bila je raspoređena na području Obrenovac-Skela-Šabac-Mitrovica-Lešnica-Loznica-Ljubovija-Valjevo, a u njenom sastavu su bili Drinska divizija 1. poziva, Drinska divizija 2. poziva, Šabački odred, loznički odred, Obrenovački odred, Ljubovijski odred i Jadarski četnički odred.
Prva armija nalazila se na potezu Grocka-Golubac-Rača-Topola, njen sastav činile su Timočka divizija 1. i 2. poziva, Moravska divizija 2. poziva, Braničevski odred i Ojačana konjička divizija.
Druga armija pod komandom Stepe Stepanovića je bila najveća. Nalazila se na prostoru Grocka-Beograd-Obrenovac-Lazarevac-Aranđelovac. Činiče su je Moravska divizija 1. poziva, Kombinovana divizija 1. poziva, Šumadijska divizija 1. poziva i Dunavska divizija 1. Poziva. Srpska vojska u svom sastavu imala je oko 180.000 vojnika, ali je oskudevala sa artiljeriom i ostalom opremom.
Tok Cerske bitke
14. avgust
Austrougarska 5. armija uspešno je potisnula srpske odrede i zauzela Lešnicu, planinu Vidojevicu i Tršića brod. Međutim, cela divizija je sporo napredovala zbog prepada srpskih komita, a selo Obrež su zauzeli tek nakon četiri napada uz velike gubitke. Loznički odred se kod sela Jarebica priključio Drinskoj diviziji, koja je došla iz smera Valjeva.
Vojvoda Radomir Putnik je zaključio da je glavni udar austougarske vojske usmeren dolinom Jadra prema Valjevu, a da je Šabac-Valjevo pomoćni pravac nastupanja. Zbog toga je doneta odluka:
- Armija pod komandom Pavla Jurišića Šturma treba što duže da zadržava neprijateljski prodor dolinom Jadra.
- Armija pod komandom Stepe Stepanovića treba da izvede manevar preko Koceljeva prema Tekerišu i da udari u levi bok austrougarske vojske koja nastupa dolinom Jadra.
- Desni bok 2. armije treba da obezbeđuju konjička divizija koja treba da se uputi u Mačvu, i Šumadijska divizija 1. poziva koja treba da nastupa prema Šapcu.
- Prva armija treba da obrazuje strategijsku rezervu na prostoru Ub-Valjevo i da drži front od Golupca do Kolubare.
15. avgust
Za vreme rata, pet austrougarskih vojnih kolona napredovalo je prema Valjevu, ali nisu uspeli ispune cilj zbog jake obrane srpske 3. armije. Jedino je 42. austrougarska divizija uspešno napredovala prema Krupnju, preko Košutnje. Ipak, srpska 3. armija se hrabro branila protiv brojnijeg neprijatelja te je omogućila pregrupisanje srpske vojske za Cersku bitku.
15 / 16. avgust noćna bitka
Stepa Stepanović prepoznao je važnost planine Cer za odbranu od neprijateljske vojske. Cer je bila prepreka ka Mačvi i Šapcu, takođe dobra osnova za bočno dejstvo ka austrougarskim snagama koje su nadirale ka Valjevu. Austrougarski 8. korpus je napredovao dolinom Lešnice, dok se Cer nalazio severno od nje, a Iverak južno, sa dolinom Jadra južnije od njega.
Stepanović je 15. avgusta naredio Kombinovanoj diviziji da zauzme Kosanin grad na Ceru, dok je Moravska divizija prvog poziva krenula od Koceljeva prema Iverku, sa namerom da napadne snage u dolini Jadra.
Prvi sukob se desio noću 15/16. avgusta 1914. na istočnim obroncima Cera, kada je Kombinovana divizija naišla na delove austrougarske 21. divizije kod Tekeriša. Bitka je trajala celu noć, a učestvovalo je po tri puka sa svake strane. Srpska vojska je pobedila u toj bici, razbila delove 21. austrougarske divizije u zoru 16. avgusta.
Srpska vojska je zauzela Mala i Velika lisina i Parlog, ali ne i Trojan. Kombinovana divizija je imala 2765 izbačenih vojnika iz stroja, dok su austrougarski gubici bili veći, a 21. divizija je bila izgubljena za borbu neko vreme.
16. avgust
Cerska bitka bila je uveliko u toku. Srpske snage su uspešno napadale austrougarske divizije na različitim frontovima. Treći srpski konjički puk je sa tri bataljona pešadije pobedio delove 21. austrougarske divizije na severu od Cera i zarobio nekoliko topova. Istog dana su srpske snage zauzele vis Bobiju na severo-zapadu od Kosaninog grada na Ceru.
Konjička divizija je uspela da potisne 1100 vojnika 29. austrougarske divizije prema Šapcu i spreči bočni napad na šumadijsku diviziju 1. poziva. Šumadijska divizija se povukla od napada na Šabac, ali je štitila desni bok i sprečila spajanje austrougarskih 2. i 5. armija tokom Cerske bitke.
Međutim, austrougarska 9. divizija je iznenada napala levo krilo Kombinovane divizije iz doline Lešnice, što je primoralo celu srpsku diviziju da se povuče. Srećom, pravovremeni dolazak pukova Moravske divizije 1. poziva ih je spasao. Moravska divizija je zaustavila napad austrougarske 9. divizije i srpske snage su nastavile napred do linije Jugovići-Begluk.
Na južnom krilu, austrougarski 13. korpus je bio trostruko jači od srpske vojske i uspeo je da je potisne. Levo krilo srpske 3. armije je takođe bilo ugroženo nakon što je krupanjski odred razbijen u sukobu sa celom austrougarskom divizijom. Ipak, srpske snage su uspele da se povuku do Zavlake, gde im je stigla pomoć u vidu Moravske divizije 2. poziva.
17. avgust
Dok je Cerska udarna grupa bila spremna za napad na greben Cera i Iverka, austrougarska 9. divizija napala je na celom frontu Moravske divizije 1. poziva. Kada se u dolini Jadra pojavila 36. divizija, levo krilo Moravske divizije se povuklo na Ilijino brdo, dok se preostali deo povukao na položaj Kalem-Preboj. Desno krilo Kombinovane divizije napredovalo je grebenom Cera i zauzelo Trojan, što je stvorilo povoljne uslove za nastavak cerskog manevra. Levo krilo je ostalo na položaju Radonića brdo – Kik – kota 330.
Konjička divizija je uspešno proterala neprijateljske snage i presekla železničku prugu Šabac-Lešnica, napadajući i voz pun neprijateljskih vojnika. Šumadijska divizija je potisnula dvostruko jaču neprijateljsku silu do Šapca, ali je zbog dejstva jake artiljerije iz Srema zauzela liniju Mišar-Potes-Jevremovac.
Situacija kod Šapca postala je alarmantna za austrougarsku vojsku, pa su tražili i dobili ovlašćenja da se u borbu ubaci 4. korpus od tri dodatne divizije, koji je trebalo transportovati u Galiciju.
18. avgust
Oskar Poćorek je na frontu kod Šapca naredio napad austrijske 4. korpusa sa severa i 13. korpusa sa juga kako bi stegli srpsku vojsku u klešta. Njegov 8. korpus trebalo je da zadržava srpski centar na Ceru i Iverku. Na jugu austrijska vojska je zaustavljena tek posle žestoke borbe, a dolazak delova Moravske divizije omogućio je da se potisne prema Krupnju.
Austrijska vojska je napala celim frontom Drinsku diviziju 2. poziva i potisnula ju je sa Marjanovića visa na Ovčarevac. Na severu, austrijski 4. korpus sa 9. korpusom napao je Šumadijsku diviziju koja se povukla na desnu obalu Dumače, ali je zadržala neprijatelja i zaštitila desni bok Cerske udarne grupe.
Konjička divizija se povukla na drugu liniju odakle je štitila levi bok Šumadijske divizije. Na području Cera, Kombinovana i Moravska divizija su imale inicijativu, ali su zadržale se na pola puta između Trojana i najvećeg vrha na Ceru, pa je Stepa Stepanović naredio da se zauzme Kosanin grad u toku noći. Moravska divizija je do noći zauzela liniju Groblje-Begluk-Spasovine.
19. avgust
Austrijska vojska je vršila ogroman pritisak na Šumadijsku diviziju. Šumadijska divizija, brojčano slabija, povukla se na reku Dobravu, odakle zadržala austrougarsku vojsku u odlučujućim trenucima, jer se tada vodila bitka na Ceru.
Šumadijska i Konjička divizija povukle su se i branile levi bok. Austrougarska vojska nije uspela da okrene u svoju korist zauzimanje Marjanovića visa. Stepa Stepanović tada je naredio kontra-napada uz Kombinovanu i Moravsku diviziju. Kombinovana divizija je u drugom napadu osvojila Kosanin grad i vrh planine Cer.
Napad su trajali celu noć, iako umorni, jurili su neprijatelja prema Vidojevici. Zbog iscrpljenosti su napredovali sporo, oko 6 kilometara do Veselinovoga vrha.Vidojevica je osvojena 20. avgusta, a Moravska divizija je potisnula austrijsku 9. diviziju i zauzela Veliku glavu. Ovim poduhvatom je završena Cerska bitka.
Austrougarska vojska povlačila se prema Drini. Oskar Poćorek tražio je da se stane sa povlačenjem, ali neprijateljska vojska nije imala snage. Stepa Stepanović smatrao je da se neprijatelj treba goniti, ali je stanje vojske brinulo Vrhovnu komandu.
Kraj Cerske bitke
Pošto je Timočka divizija 1. poziva stigla na Marjanovića vis, austrougarska vojska se povukla na levu obalu reke Drine po naređenju 5. armije 20. avgusta. Šumadijska divizija 1. poziva i Timočka divizija 2. poziva su naterale austrijsku 2. armiju da se povuče prema Šapcu. Na insistiranje Konrada fon Hecendorfa, austrijska vojska se zadržala u Šapcu do 24. avgusta, nakon čega su pod pritiskom srpske 1. armije prešli u Srem. Time je Cerska bitka konačno bila gotova.
Gubici
Austrougarska vojska je imala oko 30.000 vojnika izbačenih iz stroja, a zarobila je 4.500 vojnika, dok je srpska vojska imala 15.200 vojnika i 240 oficira izbačenih iz stroja. Prema nekim izvorima, srpska vojska je imala 259 oficira i 16.045 vojnika izbačenih iz stroja, od čega je bilo 2.107 poginulih.
Austrougarska vojska počinila strašne zločine u gradovima i selima koje je okupirala, a da su se među žrtvama najčešće nalazile žene i deca. Srpski general Pavle Jurišić Šturm opisao je scene na koje je naišao, uključujući grupu ljudi koja je bila svirepo izmasakrirana, kao i više malih grupa ubijenih i unakaženih žena i dece.
“Austrijska vojska je počinila strašna zverstva na našoj teritoriji. Našli smo grupu ljudi (devetnaestoro muškaraca, žena i dece) pored gostionice Krivajica. Svezani su zajedno i zatim užasno izmasakrirani. Takva grupa ljudi je nađena i kod Zavlake. Širom sela nalažene su male grupe ubijenih i unakaženih, uglavnom žena i dece. Jednoj ženi je oderana koža, a drugoj su odsečene grudi… Još jedna pronađena grupa od 12 žena i dece svezana je zajedno i izmasakrirana. Seljaci kažu da se takve stvari mogu videti svuda.”
Značaj
Velika pobeda srpske vojske imala je značajan uticaj na samopouzdanje i moral srpskog naroda i vojske. Takođe, ova pobeda je odvratila stupanje Bugarske u rat na strani Centralnih sila, sprečila Rumuniju da se pridruži istoj strani.
Cerska bitka je imala važan uticaj i odjeknula je širom sveta, jer je pružila nadu Srbiji i pokazala da se manja vojska može suprotstaviti mnogo jačem neprijatelju. Cerska bitka bila je prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.
Foto: Wikipedia
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0