Drugi svetski rat – kad je počeo i uzrok sukoba
🕑 10 min čitanja
Drugi svetski rat predstavlja jedan od najvećih, verovatno i najveći sukob u istoriji čovečanstva. U prilog tome govore činjenice o broju žrtava i država koje su učestvovale u ratu. Zato se Drugi svetski rat smatra jednim od najznačajnijih događaja u 20. veku. Posledice se i dan danas osećaju, a pogotvu na prostoru bivše SFRJ.
Kada je počeo Drugi svetski rat?
Drugi svetski rat počeo je 1. septembra 1939 godine, tada je Nemačka izvršila invaziju na Poljsku. Nije prošlo mnogo vremena od napada, Velika Britanija je zajedno sa Francuskom objavila rat Nemačkoj. Istovremeno, Nemačka je sklopila savez s Italijom i već tada je rat dobio obrise svetskog sukoba.
Rat je počeo napadom na ostrvo Vesterplate, a paralelno s tim krenulo je bombardovanje poljskih gradova. Samo devet dana posle početka sukoba, Kanada je 10. septembra objavila rat Nemačkoj i tada je rat postao svetski.
Uzroci početka Drugog svetskog rata?
I danas postoje mnoge dileme u vezi sa počektom Drugog svetskog rata, ali istoričari se slažu oko jedne stvari. Temelji za Drugi svetski rat postavljeni su po završteku Prvog svetskog rata. Potpisivanjem Versajskog sporazuma, iako delovalo neverovatno, mnogi su pretpostavili da je samo pitanje vremena kada će izbiti novi sukob.
Nemačka je doživela težak poraz u Prvom svetskom ratu, koji je poznat i pod imenom Veliki rat. Izgubila je sve svoje kolonije i oko 13% teritorije. Vojska je bila totalno razbijena i zato se našla u podređenom položaju. Isto tako, Nemačka je bila primorana da plati odštetu za učinjeno u Prvom svetskom ratu, što je konačno isplatila 2010.
Takav položaj doveo je do procvati revašinzma u Nemačkoj. Posle Prvog svetskog rata pojavile su se još dve ideologije, koje su okupile brojne poklonike na obe strane, to su fašizam i komunizam.
U deceniji posle Prvog svetskog rata, dogodio se ekonomski slom. To je bio samo još jedno oruđe da se pridobije narod, pogotovu u Nemačkoj. Velika ekonomska kriza je doživela vrhunac 1929. godine. Poznata i pod nazivom Velika depresija, najviše je pogodila najrazvijenije države na svetu u tog doba.
Ova kriza mnoge ljude je oterala u siromaštvo. Počela je u SAD, ali ubrzo se prošiirila po Evropi. Pogođeni time, brojni ljudi počeli su da se okreću i priključuju radikalnim pokretima, želeći promene.
Upravo je Velika ekonomska kriza ponovo pokrenula pitanje Versajskog sporazuma. Smatralo se da on usporava i sprečava ekonomski razvoj.
Takođe, mnoge države koje su nastale posle Prvog svetskog rata imale su unutrašnje probleme i sukobe, poput Poljske, Čehoslovačke i Kraljevine SHS: Pogotovu se to odnosi na Kraljevinu SHS, za koju danas mnogi tvrde da je bila fatalna greška po budućnost Srbije.
S druge strane, nacionalizam je postajao sve izraženiji. Čak je u pojedinim situacijama prelazio u rasizam, što kasnije znatno doprinosi lošim odnosima SAD i Japana u Drugom svetskom ratu.
Postoji grupa istoričara koja smatra da je Drugi svetski rat započet još 1931. godine, pošto je Japan tada napao kinesku provinciju Mandžuriju. Japan je snažno pogodila ekonomska kriza, što je dovelo do cvetanja militarizma. Japanci su smatrali da do oporavka može doći na račun susednih država koje su u tom trenutku bile evropske kolonije.
Zapadne zemlje, pogođene ekonomskom krizom i umorne od Prvog svetskog rata, nisu mnogo marile za tamošnje događaje.
Sukobljene strane – sile Osovine i Saveznici
Kad kod brojnih sukoba i ratova, postojale su dve strane. U Drugom svetskom ratu učestvovale su sve velike sile koje su se podelila u dva tabora. To su sile Osovine i Saveznici.
Sile Osovine činile su Nemačka, Japan, Italija, Bugarska, Mađarska i drugi. Dok su Saveznici bili Sovjetski Savez, Francuska, Velika Britanija, SAD, Jugoslavija, Poljska, Grčka, Kina i drugi.
Situacija u državam pre početka Drugog svetskog rata
Vajmarska republika u Nemačkoj bila demokratska vlada nastala posle Prvog svetskog rata. U period između ratova, bilo je mnogo sukoba između poklonika nove vlade i ljudi koji su smatrali da to nije najbolje rešenje.
Nemačka je počela da odbacuje odredbe Versajskog sporazuma. Težila je širenju nacizma i širenju svoju teritorija, pogotovu ka istoku. Nemačka vojska nije bila toliko snažna kao pred Prvi svetski rat. Međutim, ona je uspela da zadrži vojsku ograničenih kapaciteta, što je prouzrokovalo strogu selekcija i samo najspremniji su bili deo nje.
Vermaht je bila njena najveća snaga. Dok su druge države kuburile s raznim problemima posle Prvog svetskog rata, Nemačka je to u dobroj meri koristila da naoruža i ojača. Koristili su se taktikom blickrig u koju je Adolf Hitler najviše polagao nade da će rat brzo okončati pobedom Nemačke.
U Italiji je u periodu od 1922. do 1925. godine došlo od promene vlasti, a na čelo Italije došao je Benito Musolini. Ukinuta je demokratija i počela je izuzetno agresivna spoljna politika. To je dovelo do stvaranja jake mornarice koja je mogla da izađe na crtu mornaricama Velike Britanije i Francuske, ali oskudevala je u kopnenoj vojsci.
Formirana je osovina Berlin-Rim, a potom su Nemčka i Japana potpisale Antikominternski pakt 1936. godine, kome se priključila Italija iduće godine. Tako je nastao Trojni pakt koji je zvanično potpisan 27. septembra 1940. godine.
Ovaj događaj imao je ogroman i odlučujući uticaj na potonji ulazak Jugoslavije u Drugi svetski rat. O tome više u nastavku teksta.
Francuska i Velika Britanija najviše se su oslanjale na svoje mornarice, dok je Britanija imala i dobru avijaciju. SAD i Japan su takođe polagale nade u svoje mornarice. Najviše zbog njihovi loših odnosa. Smatrali su da će bitke voditi daleko na moru.
Tok Drugog svetskog rata i bitke u Drugom svetskom ratu
Drugi svetski rat doneo je masovna stradanje civila. Takođe, tada su se prvi put pojavili koncentracioni logori, a upotrebljeno je i nuklerano naoružanje. Koncentracioni logori doneli su takav užas, niko nije mogao ni da sluti da čovek može takve stvari da učini.
Drugi svetski rat – 1939
Poljska je veoma brzo kapitulirala. Napadnuta od Nemačke sa zapada i Sovjetskog saveza sa istok, nije mogla da pruži otpor. Predala se 27. septembra i tada je podeljena između SSSR i Nemačke.
U istoj godini događa se Zimski rat, kada je došlo do sukoba između SSSR i Finske. Ovaj događaj naneo je ozbiljan udarac Crvenoj armiji.
U oktobru 1939. godine, Adolf Hitler ponudio je mir Velikoj Britaniji i Francuskoj, međutim to je odbijeno. Potom se Nemačka spremala za napad na Francusku, međutim on je odložen za proleće 1940.
Drugi svetski rat – 1940
Saveznici su ovo smatrali da SSSR staje na stranu Nemačke, te su želeli da potpomognu Finski i druge države Baltika. Zbog toga, Hitler je dao naredbu da se počne sa invazijom na Dansku i Norvešku. Dansa je pala u samo nekoliko sati, dok se Norveška predala posle posle dva meseca. Ovaj potez, Nemčkoj je doneo bitnu stratešku prednostu idućim sukobima na Antlatiku. Tada u Velikoj Britaniji dolazi do smene, a na mesto premijera stiže Vinston Čerčil.
Nemačka je sačekala proleće 1940. godine i otpočela napada na Francusku. Na isti dana, počela je i njena invazija na Belgiju, Luksemburg i Holandiju. Države koje su bile strateški važne.
Nemačka je brzo slomila Belgiju i Holandiju, upravo koristeći taktiku blickrig. Francuska nije očekivala da će Nemačka iskoristi šume Ardena, jer su se smatrale neprohodnim za tenkove. Poštu je nemačka vojska izbila na reku Meza kod Sedana, Francuska nije mogla da pruži otpor.
Sredinom godine, Italija se zvanično priključila Nemačkoj i napala Francusku. Samo 4 dana posle toga, Nemačka je zauzela Pariz 14. juna 1940. godine. Kapitulaciju nije prihvatio general Šarl de Gol, koji odlazi u Veliku Britaniju i odatle nastavlja borbu protiv Nemačke.
U leto 1940. Hitler se smatrao pobednikom rata. Nemačka je bila na vrhuncu, Evropa se nalazila pod njegovom čizmom. Od velikih sila, jedino je Velika Britanija nastavila da pruža otpor. Sovjetski savez iskoristio je priliku da anektira Estoniju, Litvaniju i Letoniju, što je kasnije uticalo da se Nemačka i SSSR sukobe, te se počelo s pripremama za rat.
Ponuđen mir V. Britaniji od strane Hitlera je odbijen. Zatraženo je da im se vrate nekadašnje nemačke kolonije. Tada dolazi do operacije Morski lav. Ovo je donelo i prvi poraz nacističke Nemačke.
U jesen iste godine, rat se proširio širom sveta. Pogotovu na Mediteran i Bliski istok. Bitke na Mediteranu vodile su se između Italije i Velike Britanije, a Britanci su imali znatno više uspeha i odneli pobedu. Musolini je težio da bude ravnopravan s Nemačkom, te je taktikom blickrig napao Grčku 28. oktobra 1940. Međutim, doživeo je totalni fijasko.
Drugi svetski rat – 1941
Italijanska vojska potpuno je potisnuta sa severa Afrike. Tada se po naredbi Čerčila, pojačanje i resursi Bratnije prebacuju u Grčku. Ta odluka naterala je Hitlera da pokrene napad na Grčku. Planirana invazija trebalo je da se izvede preko teritorija Jugoslavije i Bugarske.
Tada se dešava jedan od najznačajnijih događaja u istoriji Srbije. Tog 27. marta 1941. godine, izbijaju demonstracije usmerene protiv Trojnog pakta. ova j događaj poznat je kao martovski prevrat i tada je pala vlada Cvetković-Maček.
Ovaj događaj i danas izaziva polemike među ljudima. Mnogo je različitih mišljenja i tvrdnji šta se tada zaista dogodilo. Neki tvrde da je na puč uticala Velika Britanija. Još se polemiše šta bi se dogodilo da se nije desio martovski prevrat i kakva bi sudbina bila države. To nikada nećemo saznati.
Hitler je rešio da napadne Jugoslaviju, a to se desilo 6. aprila 1941. godine bombardovanjem Beograda. Jugoslovenska vojska nije mogla da izdrži napade, te se ubrzo predala, već 17. aprila.
Iste godine, počele se pripreme za operaciju Barbarosa. Napad Nemačke na SSSR. To se dogodilo 22. juna 1941. godine. Nemačka je napredovala i smatrali su da će brzo ostvariti svoje ciljeve. Međutim, što se više zalazilo na teritoriju SSSR-a, postajali su svesni logističkih problema. To je omogućilo Crvenoj armiji da se konsoliduje i spremi za odlučujuće borbe koje su uticale na dalji tok rata.
Takođe, SAD ulaze u Drugi svetski rat 1941. godine, pošto je Japan 7. decembra te godine napao Per Harbor bez ikakvih naznaka i tada uništio brojne brodove i avione.
Drugi svetski rat – 1942
Tokom 1942. dogodilo se par značajnih prekretnica, koje su oslavbile sile Osovine. Sredinom godine, Staljin je tražio da se otvori još jedan front na zapadu i time umanji pritisak Nemačke na SSSR.
Front je otvoren na Mediteranu, a najveće borbe vodile su se na područiju Libije i Egipta. General Romel predvodio je sile Osovine koje su bile znatno slabije u svim segmentima od Britanaca. Bitka kod Alamejna donela je pobedu Saveznicima, a njene posledice su bile da potpuno oslobađanje Severne Afrike. To je potvrđeno operacijom Baklja u Maroku.
Ova pobeda smatra se jednom od ključnih tačaka prekretnice toka Drugog svetskog rata, naravno uz čuvenu bitku za Staljingrad.
Bitka kod Staljingrada predstavlja prelomnu tačku Drugog svetskog rata. Nemačka je bila svesna da su Moska i Lenjingrad nemogući ciljevi, te je odlučila da krene ka Staljingradu. Osvajanje Staljingrada donelo bi im otvoren prostor srednje Azije. Plan je bio da se tu prebace fabrike, a ujedno i odseče jug Sovjetskog saveza.
S druge strane, za SSSR je Staljingrad bio tačka opstanka. Bitka se odigrala u dve faze, a po završetku slomljena je kičma Vermahta.
Faza 1 počela je 28. juna 1942. godine, a Nemačka vojska brzo je ostvarila uspehe. Pogotovu se istakla 6. armija koja došla nadomak Staljingrada. Ubrzo je formiran Staljingradski front, a 7. avgusta, Vermaht se našao na spoljnoj odbrambenoj liniji SSSR-a, a time je okončana ova faza.
Nemci su se našli u blizini Staljingrada. Uspeli su da slome otpor i formiraju mostobrane. Takođe, došli su do Rinoka na Volgi. Tada je 23. avgusta započeto bombardovanje Staljingrada. Iako su sovjetski gubici bili stravični, stanovništvo nije palo.
U prvoj polovini septembra, Nemci su se našli na kapijama grada. Tada komandu nad okruženom 62. armijom uzima u svoje ruke general Čujkov. Počele su da se odvijaju borbe u samom gradu. Čujkov je bio svestan da najveća šansa leži u iscrpljenosti neprijatelja.
SSSR-u na ruku je išlo to što taktika blickrig nije bila primenjiva u gradskim borbama. Takođe, veliki broj dobrovoljaca se javio i pristupio branjenju otadžbine. Nemci su trpeli žestoko gubitke i nisu mogli da se pomire s teškim napredovanjem. Zima se nazirala što je dodatno frustiralo Vremaht, kao činjenica da pojačanja moraju da dovedu čak iz Francuske.
Nemci su zaustavljeni na reci Terek gde su pretrpeli ogromne gubitke. U Staljingradu je Vermaht izgubio skoro 20 divizija. Od 270.000 vojnika, 147.000 je nađeno mrtvo i 91.000 zarobljeno.
Drugi svetski rat – 1943
Nastavili su se sukobi tokomo ove godine, a par pobeda je vratilo moral silama Osovine. Nemci su imali u planu još jednu ofanzivu na Sovjetski savez. Čekali su leto, a to je dalo vremena Crvenoj armiji da se oporavi. Međutim, ona nije mogla biti kao prethodne usled manjka resursa i kapaciteta.
U leto, 5. jula, dogodio se veliki protivnapad i odigrala najveća tenkovska bitka u istoriji. Iako sa inferiorinim tenkovima, Sovjeti su razbili Nemce i naneli im gubitke od kojih nisu mogli da se oporave.
Do kraja 1943. godine, SSSR uspeo je da potisne Nemačku i oslobodi deo teritorije Ukrajine, kao i Kijev. Takođe, Italija je ove godine potpisala kapitulaciju.
Drugi svetski rat -1944
Najvažniji događaj u ovog godini dogodio se 6. juna, kada se desilo iskrcavanje u Normandiji. Hitler je odbijao da povuče svoje snage, što je dovelo do poraza kod Falesa. Nemačka je počela da se povlači, a Pariz je oslobođen 24. avgusta 1944. godine.
SSSR je uspeo u 1944. godini slomi preostale snage nacista i postavi bazu za dalji napredak ka Poljskog i Berlinu. Takođe, na jesen se dogodila bitka u zalivu Lejte, koju mnogi smatraju najvećom pomorskom bitkom ikada.
Drugi svetski rat – 1945 kraj
Nemačka je ostala sama. Poslednji trzaj dogodio se na zapadu, ali bezuspešno. Opkoljena, Nemačka je doživela napade s obe strane. Potpuni slom ubrzo je usledio, a Berlin se predao 2. maja 1945.
Iako je Nemačka kapitulirala, rat je potrajao još. Nekoliko meseci kasnije, bačene su dve atomske bombe. Jedna na Hirošimu 6. avgusta, druga na Nagaski 9. avgusta. Japan je kapitulirao, što se smatra zvaničnim krajem Drugog svetskog rata.
Jugoslavija u Drugom svetskom ratu
Jedini otpor koji je pružan silama Osovine dolazio je od strane Srbije i Crne Gore. Nastala je NDH – Nezavisna Država Hrvatska koja je oberučke prihvatila dolazak nacista, na čijem čelu se nalazio Ante Pavelić, predvodnik ustaškog pokreta. Kao što su dočekana nacistička Nemačka, tako su dočekani i komunisti 1945.
Tada se formiraju dva tabora, komunistički i četnički koji su pored borbe sa Nemačkom, vodili i međusobni rat.
Sukobi komunista i četnika tokom Drugog svetskog rata još su predmet žestoke diskusije. Ljudi u Srbiji i dan danas su podeljeni oko ove teme. Neki smatraju da je Tito bio anti-srpski čovek, jer je u Prvom svetskom ratu bio na strani Austrougarske, dok drugi tvrde da je Dragoljub Draža Mihajlović veliki izdajnik i da je sarađivao s okupatorima, dok su komunisti vodili borbu protiv Nemačke.
Ovo su samo neke od tvrdnja kojih ima znatno mnogo. Ceo period Drugog svetskog rata na ovim prostorima donosi mnogi tajni i kontraverzi, pošto postoje dva potpuno suprotna mišljenja.
Kraj Drugog svetskog rata, žrtve i posledice
Takvo masovno razaranje svet dotad nije video. Nije niko mogao ni da sluti do kakvih će krvavih sukoba tada doći. Procena je da je život izgubilo oko 60 miliona ljudi. Osim toga, mnogo etiničke zajednice su proterane i preseljene.
Posle Drugog svetskog rata usledila je Gvozdena zavesa, odnosno Hladni rat. Njegova osnova bila je borba za prevlast SAD i SSSR-a.
Logori u Drugom svetskom ratu
Ono što svakako posebno zauzima mesto u istoriji srpskog naroda je logor Jasenovac. Napravljen od strane NDH-a. Postojali su i drugi logori, a najbrutalniji bili su na područiju Srbije, Poljske i Rusije.
Logor je najviše uticao na Jevreje. Logori su korišćeni za istrebljenje naroda, slanje u Nemačku i eksperimente. Korišćene su gasne komore za ubijanje. Svakako najpoznatiji logor je Aušvic. Prema podacima u njemu je pobijeno oko milion Jevreja na razne načine.
Što se našeg prostora tiče, svakako najpoznatiji bio je Jasenovac. Napravljen u leto 1941. godine, od strane ustaša. Kakve su zločini činjeni nad Srbima, teško je prepričati.
Dokumentarci i knjige o Drugom svetskom ratu
Postoji pregršt dokumentarac na temu Drugog svetskog rata. Mnogi od njih okrenuti su zasebnim događajima i možete ih naći na internetu u skladu sa vašim interesovanjem. Mi vam predstavljamo samo neke od njih.
Bitka za Staljingrad – jul 1942 – feb 1943
Heinrich Himmler: Architect of The Final Solution
Predlažemo i knjige koje se najviše tiču našeg podneblja.
Ažurirani: 12.06.2024
Foto: Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0