Prvi srpski ustanak – seča knezova i borba za slobodu
🕑 3 min čitanjaPrvi srpski ustanak dogodio se 1804. godine, kao odgovor na dugogodišnje ugnjetavanje naroda od strane turske vlasti i represivne politike nad srpskim narodom. Srbima je oduzimana imovina, ubijani su bez suđenja i tretirani kao da nemaju ikakva prava.
Uzroci Prvog srpskog ustanka
Postoji nekoliko razloga zbog čega je podignut Prvi srpski ustanak. 1804. godine.
Višegodišnja vladavina Turske i odnos prema srpskom narodu
Srbija je vekovima bila pod turskom vlašću. Turci su otimali zemlju, dok su mnogi Srbi bili prisiljeni da služe u njihovoj vojsci i plaćaju ogromne dažbine.
Ekonomski razlozi
Turska vlast nametnula je Srpskoj pravoslavnoj crkvi velike namete i time je učinila zavisnom od carigradske Patrijaršije. S druge strane, srpski trgovci i zanatlije su plaćali visoke poreze, a to je i te kako uticalo na stabilnost Srbije.
Oslobodilački pokreti u Evropi
U to vreme nikli su razni oslobodilački pokreti širom Evrope, koji su podstakli srpski narod na borbu za slobodu.
Seča knezova
Pored svih pomenutih razloga, okidač za Prvi srpski ustanak bio je događaj Seča knezova koja dogodila 1804. godine. U tom nemilom događaju, pobijeni su svu ugledniji Srbi tog vremena. Turci su želeli da time spreče pobunu i zaplaše srpski narod, ali dogodilo se nešto sasvim suprotno. Narod se ujedinio i krenuo u odlučujuću borbu.
Posle ovog nemilog događaja, održan je sabor u Orašcu, 15. februara 1804. godine, na mestu poznatom kao Marićevića jaruga. Za predvodnika ustanka odabran je Đorđe Petrović, poznatiji kao Karađorđe. Cilj ustanka bio je da vaskrsne srpska država, izgrade institucije i da se otresu feudalizma. Odmah na početku ustanka, srpske vojske su izvele napade širom kragujevačke nahije. Tada je zvanično počeo Prvi srpski ustanak.
Nedugo zatim, usledile su razne bitke koje su znatno uticale na dalji tok ustanka, a ne samo to. Već su udarile temelje za oslobađanje Srbije u potonjim godinama.
Najznačajnije bitke u Prvom srpskom ustanku
Bitka kod Drlupe
Prva borba dogodila se 25. februara, 1804. u selu Drulpi. To je ujedno bila i prva pobeda srpskog naroda. Iako bitka nije bila velika, donela je samopouzdanje i dala krila ustancima za nastavak borbe.
Boj na Ivankovcu
Bitka kod Ivankovca bila je vatreno krštenje. Pred ustancima našlo se 6.000 turskih vojnika koje je predvodio Hafiz-paša. Njihov zadatak bio je uspostave vlast u Beogradskom pašaluku i dolazili su iz Niša. Bitka se dogodila u drugoj polovini avgusta 1805. godine, a veliku pobedu odnela je srpska vojska koja je primorala neprijatelja na povlačenje.
Posle ove bitke, ustanak je shvaćen ozbiljno od strane sultana i tada je odlučeno da se ozbiljno suprotstave ustancima.
Deligradska bitka
Ova bitka odigrala se 1806. godine, a tada je srpska vojska opet odnela pobedu i naterala tursku vojsku na povlačenje. Na samom početku bitke vođene su velike borbe, a srpsku vojsku predvodio je Petar Dobrinjac.
Srpska vojska je izdržala, a onda je početkom septembra stiglo pojačanje, koje je predvodio Stanoje Glavaš. Tada konačno dolazi do sloma turske vojske, a vest o pobedi je odjeknula širom Evrope. To je bila treća pobeda od samog početka ustanka i narod je sve više verovao u slobodu i nezavisnost.
Boj na Mišaru
Bitka je pokazalo kako teren na kome se ratuje može da ima važnu ulogu za njen ishod. Vožd Karađorđe s razlog je odabrao ovo područje da dočeka tursku vojsku. Karađorđe je i sam učestvovao u bitkama, rame uz rame sa svojim narodom, te ih je njegovo prisustvo dodatno ohrabrilo da se bore.
Bitka je krenula rano ujutru i završila se tek predveče. Svaki pokušaj turske vojske da probije bedem se završio neslavno. Kako je turska vojska ostajala bez daha, tada je započet protiv-udar sa bočnih strana iz obližnje šume koji je Tursku potpuno slomio.
Posle boja na Mišaru, Turska je bila ozbiljno uzdrmana, te su želeli da pregovorima zaustave dalje sukobe, jer nisu imali rešenja. Bitka se odigrala u prvoj polovini avgusta 1806. godine.
Boj na Čegru
Najveći broj borbi dogodio se u prvih nekoliko godina od početka ustanka. Usledila je relativno mirna 1808. godina, a zatim je došla 1809. kada se dogodio boj na Čegru u okolini Niša. Tada su javili prvi znaci nesloge među Srbima, što je Turska iskoristila i 31. maja 1809. godine napala šanac na brdu Čegar.
Predvođeni Stevanom Sinđelićem, srpska vojska junački se borila i odolevala napadima znatno brojnije turske vojske. Pošto su bili pred slomom i svesni da će biti zarobljeni, Stevan Sinđelić je zapalio barut i digao u vazduh sve koji su se tada našli u šancu. Iako je Turska uspela da pobedi, njeni gubici bili su stravični. Usled te eksplozije, Stevan Sinđelić i ustanci su svi položili život za odbranu otadžbine.
Kako se završio Prvi srpski ustanak?
Ustanak je završen 1813. godine kada ustanci više nisu bili u stanju da se brane. Na to je uticao splet raznih događaja širom Evrope, poput ratova koje je vodio Napoleon Bonaparta. Mnogi saveznici su napustili Srbiju, jer su imali druge prioritete.
Bez obzira na to, Turska nije više imala takav uticaj na prostoru Srbije. Iako Prvi srpski ustanak nije uspeo, on je i te kako uticao na potonje događaje i uspeh koji je došao Drugim srpskim ustankom.
Foto: https://commons.wikimedia.org/
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0