Dragana Dabović- Kako je Bjanka saznala da će dobiti društvo
🕑 3 min čitanjaOvako je nekako sve počelo…
Kad je moja ćerka Bjanka imala tri i po godine, krenula je ozbiljno da kuka za društvom. I ja sam se trudila da je stalno vodim napolje i igram do besvesti s njom ne bih li joj popunila tu prazninu koju je prirodno da oseća i koju, mislim, oseća svaka jedinica, naročito kada počne da se socijalizuje i odlazi redovno u vrtić…
A onda smo saznali da sam ostala u drugom stanju. Pošto se to dogodilo odmah nakon njenog četvrtog rođendana, odlučila sam da joj prećutim do tik pred Novu godinu. Tada sam joj objasnila da nekome Deda Mraz donosi poklone, a nekome i poklone i batu/seku (ako su bili ekstreeemno poslušni i vredni ove godine).
Tako je moja Bjanka saznala da će postati starija sestra…
Nepotrebno je da pišem kolika je sreće blistala u tim pametim okicama, ali …hop! Eto nas kod sledećeg izazova, da ne kažem problema.
S obzirom na to da sam javna ličnost koja ne voli da od svog života pravi nikakve senzacije, posebno kad su ovako delikatne stvari u pitanju, o tome nisam svima govorila.
No, dok sam jednog dana s njom šetala parkom na Banovom brdu a bila sam u trećem mesecu trudnoće (čitaj još uvek se ništa ne vidi, zaboga) moja mlađana vila Raviojla počela je svima da se hvali kako će dobiti seku “I kako nekome Deda Mraz donosi poklone a nekome seku”! “Ček, ček, ček, malena, nismo tako rekli…rekli smo…?” “Jesi li ti to mene slagala, mama?” – bila je vidno uznemirena!
Rekla sam “Ne, pobogu, ja tebe nikad ne bih slagala, ali moraš da ćutiš, to je naša tajna”… A onda su usledila pitanja – zašto tajna ako je to nešto najlepše što je moglo da se desi i kako to baba i deda iz parka sa klupe i ama baš svaki prolaznik ne smeju da znaju detalje iz našeg života…
Do kuće sam joj pričala kako je OK da nešto nekad ostane “samo za nas”, što prvi put učimo za njene četiri godine… njen slobodan karakter je morao da počne da se cenzuriše.
U svemu ovome meni je zapravo najmanje zasmetalo ono “seku u stomaku” jer sam, priznaću, i ja potajno to želela, pošto sebe vidim samo kao mamu djevojčica…
I tako dan po dan došao je trenutak kada smo uradili prenatalni test a s njim i pol bebe… Sačekali smo Bjanku da dođe iz vrtića – nisam ni slutila kakva nas predstava čeka. Kako bi događaj bio svečaniji, došla je i moja svekrva…
Okupili smo se u krug na podu pošto nije moglo ni sekundu više da se pričeka i izdrži neizvesnost – moj Milan pomaže Bjanki da savlada kutijetinu i… izleću PLAVI BALONI…
Šok!
Greška! Ovo je greška, garantovano!
Moj Milan i teta Zora kreću da se smeju i gledaju mi u lice koje pokrivam rukama, počinjem da plačem i govorim “oooooo neee ne verujem”… Bjanka se smeje, skiči od sreće i kaže : “A gde su rozi baloniii?”
I tako je počelo…
Došla sam sebi posle par dana i shvatila koliko samo luda glava ima sumanutih želja te da sam zapravo prezahvalna što ćemo imati oba pola…
Bjanka se mirila sa tim tokom cele moje trudnoće, čak nije preskočila da bakama i dekama u parku napomene kako će ovog puta mama roditi batu, ali već sledećeg seku, samo to mora da šapne Deda Mrazu jer on ispunjava njene želje a ne mama.
Dragana Dabović, naša popularna glumica i majka dvoje dece, Bjanke i Noa.
Foto: Tarbuk Miroslav i Snežana Medić
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0