Tanja Anđelković-Moj porođaj uz zvuke radija

Četiri ujutru. Piše mi Leni, voditeljka na našem Radiju S, kaže da je stao program i da je pokušala da dobije kolege, a kako joj se nisu javili, znala je kome da se obrati i ko je u poslednje vreme stalno budan. Ne mogu da spavam, baš mi je teško čak i da se okrenem na bok. Da li je to zbog mojih godina, jer roditi peto dete u četrdesetim nije lako, ili zbog pritiska koji sam dobila u ovoj trudnoći ili je samo takav osećaj zbog 38. nedelje trudnoće, ne znam. Mada, kada bolje razmislim, teško je jer sam tog dana na poslu bila duže nego inače, a išla sam i u šetnju.

Želela sam da svim svojim voljenima kupim poklone za praznike koji nam pristižu. Ustajem da idem u toalet, koji tokom noći posećujem bar dva puta i kako sam se već dovoljno razbudila, puštam seriju “Dva i po muškarca”. Ta serija je obeležila moje trudničke dane, odnosno noći, i to obično posle ponoći. Malo gledam, malo žmurim, osećam se otečeno i tako umorno. Okrećem se na jedan bok pa na drugi i baš u trenutku kada sam želela da malo istegnem leđa osetila sam ozbiljno pucanje u stomaku. Nije me ništa bolelo, samo je puklo kao da je neko probušio balon ispred mene.

Viknula sam:
– Peđa, meni je puklo nešto u stomaku, izgleda da je vodenjak! Naglo ustajem iz kreveta, na sebi sam imala roze bebi-dol kompletić čiji je donji deo počeo da se kvasi. Niz butinu i kolena mi curi bela, providna tečnost i kaplje na parket u našoj spavaćoj sobi. Nikada do sada nisam doživela da mi pukne vodenjak, uvek mi je bio zakazan carski rez. Prvi put sam sada, s petim detetom, osetila kako počinje prirodan porođaj. Odlazim u toalet, presvlačim se i upadam u paniku. Ne znam koliko uopšte ima vremena od pucanja vodenjaka pa do porođaja, šta ako se kod kuće porodim?! Uzimam telefon da okrenem doktora, ali od panike ne mogu da se setim ni kako mi se zove doktor. Gledam u telefon i vrtim imenik kao pomahnitala. Peđa me smiruje, ali džaba.

-Ja ne znam kako se zove doktor!

-Zove se dr Rajko Nikitović, samo polako, sve će biti kako treba!

-Peđko, mene je sramota da ga zovem u 4 I 15 ujutru, možda čovek spava?!

-Ma kako sramota, zato ti je i dao broj. Hoćeš ja da ga zovem?

-Neka, ja ću!

Dovršavam pakovanje svoje porodiljske torbe, trpala sam u nju i šta treba i šta ne treba. Tek kada sam posle porođaja ustala iz kreveta, shvatila sam da sam spakovala i presu za kosu. Ne znam šta li sam tada imala u glavi.

Spremni smo i krećemo, dok sam silazila niz stepenice želela sam da vidim decu, da ih poljubim. Javila sam im se da idem po najvredniji poklon koji će dobiti za Novu godinu. Krenuli smo. Kako sam sela u kola, osetila sam ponovo curenje vodenjaka, a nisam stavila uložak. Nisam znala da to tako curi… praktično sve vreme. Ponovo sam bila mokra, kompletno mokra. Upropastila sam Peđi sedište od kola. Da li je moguće da sam tako sluđena? Kao da se nikada nisam porađala, kao da nikada ništa nisam videla ili pročitala…

I kako ću sada da uđem u porodilište ovako mokra?! Kako da objasnim da rađam peto dete a ne znam kako se ponaša kada pukne vodenjak? Ulazimo u porodilište i tražim doktorku koja treba da me primi umesto mog lekara. Pitam na prijemu da li će možda dr Nikitović biti tu, jer mi je važno da imam bar nekog svog na porođaju. Sestra mi kaže da moj doktor nije dežuran za vikend. Čula sam od većine porodilja da u Mišoviću lekar ne može da menja smenu pa ni ako zeliš da tu uslugu platiš. Porodiće me neko drugi, valjda će sve biti u redu. Pozdravljam se sa Peđom. Grlim ga jako, stežem ga oko vrata i plačem. Smiruje me, ljubi i grli, kaže da je sve dobro.

-Dragi, hoće li sigurno sve biti u redu?

-Hoće, videćeš, rodićeš nam predivnu devojčicu.

Vodenjak i dalje curi niz noge i natapa mi trenerku. Sva sreća pa je tamne boje te se ne primeti toliko. Odlazim u ordinaciju da me pregleda doktorka. Skidam se iza paravana, veš mi je pun plodove vode, sve ću im ovde ispraljati i napraviću haos. Izvinjavam se jednoj babici, molim je za razumevanje jer stvarno nisam znala.

Nasmejala se, dodala mi ubruse i rekla da ne brinem. Uzimam ubruse pa se saginjem da obrišem pod. Ubrus koji mi je babica dala bio je za mene, ali ja tog trena nisam skontala. Smejale smo se zajedno kada je shvatila šta radim, treba da se porodim a ja čistim pod u ordinaciji. Luda je glava u tom trenutku.

-Da, pukao je vodenjak, spremni ste za porođaj – nasmejala se doktorka.

-Doktorka, hoćete li vi da me porodite?

-Ne, videćemo ko je dežuran.

Već je 7 časova. Ležim u nekoj sobi. Nema neke velike gužve, nekako je tiho u porodilištu. Krenule su baš, baš velike kontrakcije, bol je poprilična. Kada krene da se grči /steže stomak, ja se sa obe ruke uhvatim za glavu i nekako mi stvarno spontano krene onaj čuveni udisaj pa izdisaj koji vidimo na filmu. Šta ako malena krene, šta ako krene prirodan porođaj? Stiskala sam noge iz straha da će beba svaki čas da mi ispadne. Što bi moja mama rekla: ”Možeš da se stiskaš do sutra, ako je krenula, nema zaustavljanja!”

Da li je ovo naš dan? Da li ću danas da upoznam moju princezu?
Decembar, dan pre najveće srpske slave i velikog sveca Sv. Nikole. I eto, simbolike, njeno ime počinje slovom N. Već je negde oko 9 ujutru. Šetam po sobi, da smanjim strah i neku tremu. Jedna po jedna sestra mi dolaze u sobu, daju mi injekcije, rade neke briseve, spremaju me za carski rez. Ovo mi je četvrti carski rez a peta beba. Svima je taj četvrti rez nekako strašan, ali ako se moj doktor ne plaši, što bih ja? Svaki put kada je ušla neka sestra ja sam je pitala da li se zna ko će da me porodi. Nekako, želela sam da čujem ime lekara, bar da ga vidim pre nego što uđemo u salu, mislim da će mi lakše biti ako njemu ili njoj vidim oči, ma da samo poželim dobro jutro…

10 časova. Ušla sam u porodilište.

– Dobro jutro, Tanja. Ja sam pedijatrijska sestra Aleksandra. Biću sa vama na porođaju i uzeću vašu bebu kada se rodi.
– Hvala vam, Aleksandra. Kada se očekuje ulazak u salu i zna li se ko će me poroditi?
– Za nekih sat vremena ćemo poćeti, staviću vam sada kateter i braunilu, daću vam antibiotike i čekamo da dođe doktor. Videćete ga sada.

Nespretno podižem telefon, želim da joj ga predam, da je zamolim da pozove Peđu čim se porodim.

-Aleksandra, mogu li da vas zamolim nešto? – kažem i podižem telefon.

-Želite da vam slikam bebu? Sa zadovoljstvom!

Iako to nisam ni imala na pameti, oduševljeno sam joj dala šifru telefona. Možda je bolje da imam slike malene a Peđici ću javiti posle, neka se stripi malo.
10 I 30. Slušam CTG i srce moje malene, imam baš velike kontrakcije. Sva sreća, više ne curi vodenjak.

-Zdravo, Tanja, ja sam anesteziolog Maja. Ja ću vas spremiti za carski rez. Porađamo li se u totalnoj ili spinalnoj?

-Ja sam za spinal, već sam bila budna pri carskom rezu i najlepša stvar je što vidim bebu pa je stave na moje lice da se mazimo i ljubimo.

Inače, svakoj zeni koja mora da se porodi carskim rezom predlažem spinal jer je oporavak neuporedivo brži u odnosu na totalnu anesteziju.
Još uvek ne znam ko će da me porodi pa se nerviram. Znam da su u Mišoviću svi sjajni i to me malo teši. Zagledala sam se nešto u pravcu vrata te nisam ni primetila da mi prilazi stariji čovek u zelenom odelu sa maskom na licu.

-Dobro jutro, Tanjice, jesmo li spremni?

-Doktore, pa vi ste došli?! Bio je to moj doktor, došao je zbog mene. Htela sam da skočim iz onog kreveta I da ga izljubim, moj dr Nikitović je došao

-Doktore, kako ste uspeli, pa niste na smeni?

-Ovo je moja druga kuća, a kako misliš da te ostavim posle svega i da ne dočekamo princezu zajedno?

Laknulo mi je, sada mogu sve. Mnogo znači kada je tvoj lekar s tobom. Imala sam malo težu trudnoću, visok pritisak od polovine trudnoće pa će moja malena princeza da se rodi manja nego što bi trebalo da bude beba u 38. nedelji trudnoće.

11:20 Ulazimo u salu. Sala je nekako mala, krevet je još manji… ili sam se ja baš ugojila. Anesteziolog Maja mi traži prolaz između pršljenova. Prstima mi opipava oko kičme. Ubola me je ali ja stvarno bol nisam osetila. Postavila me je da legnem, prekrila zelenim čaršafom, namazali su me celu povidon jodom i polako počinje da mi otkazuje donji deo stomaka pa sve do prstiju. Sve se brzo odvijalo, svako je radio svoj posao, sestre, babice svi su timski radili. Dok čekamo doktora, čujem muziku koja dolazi sa radija.

Čujem moj radio, mi slušamo moj Radio S. Moja malena pahulja će doći uz zvuke sa našeg radija. Da li su znali ili je to tako slučajno, nije ni važno, to je samo još jedan znak koji me je smirio. I tada sam znala da će sve biti u redu.

11:49 Začula sam plač svoje bebe! Spustili su zeleni paravan da je vidim, još je bila vezana za mene pupčanikom. Čim sam je videla, počela sam da plačem. Bila je roza, prekrivena belim mazom. Rodila se malena i to kada je ona poželela, ali je ostavila utisak na sve jer ih je sve redom ispiškila. Svi su se smejali i čestitali mi. Došla je pedijatrijska sestra Aleksandra, donela je i stavila mi je na lice.

Pokvasila sam je svojim suzama, tepala sam joj, ljubila je, rekla joj da je braća jedva čekaju. Dobila je ocenu 9/10. To je taj čuveni APGAR broj. Pogledala sam u svog doktora i rekla:- Hvala, doktore! Uspeli smo!

Tanja Anđelković,

supruga, majka četvorice dečaka i jedne devojčice kao i direktorka prodaje i marketinga S media grupacije.

Pogledaj biografiju

Urednik

Iva Štrljić: Svako od nas ima neko mesto, klupu, pogled sa balkona, ulicu, zgradu koja ga podseća na nekoga.

Jelena Đokić: Moguće je biti deo modernog sveta, a istovremeno negovati tradiciju!

Kako da pravilno skuvate mahunarke?

Kako da ofarbate kosu kod kuće?

Aleksandar Eraković, frontmen grupe Vampiri: Kontaktirali su me iz Akse da prepevamo pesmu “Be Be” i mislim da smo uradili odličnu stvar

Pametna kuća – komfor i sigurnost

Suzana Perić: Svojom kolekcijom nastojim da spojim eleganciju i inovaciju, stvarajući komade koji će istovremeno očarati i inspirisati!

Luna Đogani Miljković: Mislim da se na svakom polju dobro snalazim i da mi dobro ide. Tako da sam ja, da kažem, 3 u 1