Nikola Blagojević: Danas ljudi najčešće pomoć traže na internetu, ali to ima svoje nedostatke.
🕑 7 min čitanja
Savremeni svet je prepun izazova, dok savremeni poslovni svet podiže probleme i iskušenja na kvadrat. Bilo da je u pitanju organizacija firme, motivacija radnika, produktivnost, poštovanje rokova ili jednostavo „burnout“ na poslu, sve više ljudi se oseća nesnađeno u zahtevima koje se pred njima nalaze. I to je normalno – to nismo učili u školi.
Dok većina uzaludno pokušava „da se snađe“ u novonastalim okolnostima, da improvizuje i „ide na osećaj“, dok tempo života ubija i najmanji pokušaj da se ne nešto na tom polju promeni, imamo dobre vesti: postoji provereni način da se stanje u firmi dovede u red. U pitanju su „soft skills“ veštine koje se mogu naučiti i vrlo lako primeniti u bilo kom poslovnom modelu.
O kakvim veštinama se tačno radi, da li je za njih potreban talenat ili iskustvo i kako vam mogu pomoći, bilo da imate petoro radnika ili 200 zaposlenih, danas razgovaramo sa Nikolom Blagojevićem, ekspertom za trening i razvoj zaposlenih.
Dobar dan, Nikola. Za početak, molimo vas da nam objasnite na šta tačno mislimo kad kažemo „soft skills“ i zašto su neophodne u savremenom biznis modelu?
Kada kažemo „soft skills“, pre svega mislimo na socijalne i komunikacione veštine koje nam, kroz interakciju sa drugim ljudima, omogućavaju da ostvarimo bolje rezultate. Takozvane „hard skills“ ili tehnička znanja koja posedujemo, jesu preduslov za ostvarenje uspeha u poslu, ali bez veština organizovanja, komuniciranja sa drugima, prezentovanja onoga što radimo i sl. one često ne dovode do željenog efekta.
Zašto je opasno oslanjati se „na osećaj“ i rukovoditi firmom isključivo oslanjajuči se na instinkt? Koliko „soft skills“ imaju dodira sa emocionalnom inteligencijom, a koliko prevazilaze taj pojam?
Na žalost, kada su socijalne veštine u pitanju, previše ljudi se oslanja na princip „sam svoj majstor“, što nije dobro. Ljudi lako prepoznaju da im je nivo znanja engleskog jezika nedovoljan, ili da ne znaju da koriste napredne funkcije u excelu i tada se okreću edukativnim centrima za pomoć u učenju. Međutim, ljudi mnogo teže prepoznaju da, na primer, nedovoljno efikasno komuniciraju sa drugima, da su loši slušaoci ili da neadekvatno troše svoje vreme. Sve počinje od samokritičnosti, tj. svesti da određenim veštinama ne vladamo dovoljno, zatim je potrebno razumevanje da su i ove veštine neophodne za uspeh i, na kraju, da se i one uče na sličan način kao i tehničke veštine – kroz obuku, od stručnjaka za navedene oblasti.
Edukacija iz ovih oblasti pre svega omogućava da sa intuitivnog pređete na racionalan pristup, što vam omogućava mnogo kvalitetnije odluke u određenim delikatnim situacijama, poput konflikta sa nezadovoljnim klijentom, razgovora sa zaposlenim koji želi da napusti firmu i još mnogo sličnih situacija sa kojima se jedan rukovodilac svakodnevno sreće. Naravno, edukacija će vas usmeriti u potrebnom pravcu i dati vam osnovu, ali na kraju vi morate to i da primenite, tj. istrajete u promeni samog sebe.
Što se tiče inteligencije, socijalne veštine imaju veze sa svim vrstama inteligencije, oslanjaju se na njih, ali bih ja naglasio značaj emocionalne i socijalne inteligencije. Razumevanje i kontrola sopstvenih emocija, ali i razumevanje tuđih potreba i osećanja, kao i njihovo međusobno usklađivanje, osnov su za razvoj pomenutih veština.
Da li su ove veštine primenljive na različite poslovne organizacije? Znamo da je hijerarhijski način upravljanja uobičajeni model u privredi, ali šta je sa IT sektorom?
Socijalne veštine koristimo stalno, možemo reći 24/7, u svim životnim ulogama, kao prijatelj, partner, roditelj, pa i na radnom mestu. Tako da su, naravno, ne samo primenljive, nego i neophodne u svakom poslovnom okruženju. U velikim poslovnim sistemima, sa razvijenom sektorima za ljudske resurse, postao je standard da se ljudi edukuju iz ovih oblastu, kao i da postoje definisani procesi koji se bave unapređenjem komunikacije među zaposlenima, liderstvom, upravljanjem performansama itd. U tom smislu, manje poslovne organizacije zaostaju, uključujući i IT sektor (uz časne izuzetke), s obzirom na to da su naše IT kompanije uglavnom iz segmenta malih i srednjih preduzeća.
Ono što je najbitnije je, da kompanije prepoznaju trenutak (a to je najčešće kada sa nivoa malog pređu na nivo srednjeg preduzeća) kada je potrebno da ulože u razvoj standardizovanih procesa iz oblasti ljudskih resursa, a to uvek počinje edukacijom.
Obično za nekog kažemo da je „rođeni lider“. Da li se liderstvo može naučiti?
Odgovor je jednostavan, liderstvo je skup veština, a veštine se uče. Znači, liderstvo se može naučiti, ali put nije ni jednostavan, ni brz.
Koji put treba da prođe preduzetnik od „sam svoj majstor“ jer će sam da uradi posao najbolje, do zapošljavanja radnika i delegiranja obaveza? Zašto je delegiranje važno za rast kompanije?
Put počinje kao i svaki drugi, osvešćivanjem sopstvenih slabosti i spremnošću da se na njima radi. Sledeći korak je da potražite adekvatnu pomoć u razvoju veština koje vam nedostaju.
Danas ljudi najčešće pomoć traže na internetu, ali to ima svoje nedostatke. Veliki broj različitih kurseva, tutorijala, klipova koje možete naći može da vas odvede na pogrešnu stranu, tj. da vas mnoštvo informacija i saveta više zbuni nego što vam pomogne. Stoga ja preporučujem da se pomoć potraži od proverenih edukativnih centara gde će vas stručne osobe sa zavidnim iskustvom u ovim oblastima usmeriti u pravom smeru. Na taj način ćete sebi uštedeti vreme, a ukoliko uložite trud da se menjate i primenite naučeno, uloženo vreme i novac se vraća kroz povećanje produktivnosti.
Kada govorimo o delegiranju, to je najveći problem naših preduzetnika koji žele da sve konce poslovanja drže u svojim rukama. Navika da sve radite sami počinje da se stiče u početku poslovanja kada firma ima 2-3 zaposlena i tada je to sasvim prihatljivo. Međutim, kako firma raste, jednostavno nije moguće da sve procese kontrolišete sami, tako da u određenom trenutku preduzetnik mora promeniti svoj poslovni model i određene procese delegirati drugima, što podrazumeva i potpuno prebacivanje odgovornosti za vođenje tih procesa. Dobra vest je da je i to veština koja se uči i definitivno predstavlja jednu od ključnih osobina dobrih lidera, jer im omogućava da se oslobađaju operativnih poslova, a fokusiraju sa na strateške odluke, što bi i trebao da bude fokus onoga koji vodi firmu, bez obzira na njenu veličinu.
Sa druge strane, delegiranjem zadataka lider razvija svoje saradnike i sistem dovodi u stanje samoodrživosti, tj. da funkcioniše i u odsustvu „glavnokomandujućeg“.
U poslednje vreme se tržište rada sve više suočava sa teškim odabirom radne snage. Da li je plata jedini faktor motivacije radnika i na koji još način firme mogu da zadrže svoje radnike?
Plata jeste motivator, svi moramo da zadovoljimo svoje i potrebe svoje porodice, da platimo račune, želimo da odemo na letovanje, omogućimo svojoj deci obrazovanje itd. Međutim, kada zadovoljimo ove osnovne potrebe, ako nema drugih pokretača, vrlo brzo motivacija pada, jer svi očekujemo nešto više. A šta je to? Odgovor nije jednostavan, ali pokušaću ukratko da objasnim osnove. Ljudi kao socijalna bića, pored pomenutih egzistenijalnih potreba imaju potrebu za socijalizacijom, da budu poštovani, da se na poslu razvijaju i uče nove stvari. Šta je od svih ovih potreba prioritet u određenom trenutku, razlikuje se od osobe do osobe i zavisi i od životnog trenutka u kome se ta osoba nalazi. Tako da je suština rešavanja problema motivacije prepoznavanje potreba i motivacionih pokretača svakog pojedinca u životnoj fazi u kojoj se trenutno nalazi. To znači da kompanija koja želi da zadrži svoje zaposlene mora da ima fleksibilan sistem nagrađivanja prilagođen pojedincu i organizacionu kulturu koja podstiče atmosferu punu poštovanja, otvorene komunikacije i prilike da zaposleni uče i razvijaju se.
Sve češće nam se dešava i u privatnom životu da vreme jednostavno „isklizne“ i da nismo u situaciji da procenimo na šta smo ga utrošili. Bezbroj imejlova, telefonskih poziva i sastanaka troši poslovne dane, čini se, još brže. Kako „soft skills“ pomaže u upravljanju vremenom?
Efikasno upravljanje vremenom definitivno predstavlja set veština koji u velikoj meri i za kratko vreme mogu da unaprede produktivnost. Za razliku od liderskih veština koje zahtevaju veliki trud da promenite način razmišljanja i usvojite nova ponašanja, u oblasti upravljanja vremenom, mnoge od tehnika koje se uče na treninzima iz ove oblasti možete brzo primeniti i mogu vam doneti vidne rezultate u vrlo kratkom roku. Naravno, opet uz preduslov da imate jaku želju da to uradite.
Da li to znači da postoje veštine koje se uče kako biti produktivniji?
Evo jednostavnog primera. Imate novi proizvod i treba da ga prezentujete potencijalnim kupcima. Na žalost, nikada se niste bavili razvojem sopstvenih prezentacionih veština, jer niste to smatrali bitnim. Velika je verovatnoća da ćete biti preopširni, izabrati loše vizuelne alate da naglasite ključne prednosti proizvoda, previše pričati o detaljima, a zaboraviti da naglasite ključne elemente, koristiti stručne izraze koji su kupcima nepoznati itd. Na kraju, niste prodali proizvod zbog njegovog lošeg kvaliteta, već zbog loše prezentacije istog. Praktično ste radili uzalud. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera kako odsustvo svesti o značaju komunikacionih i socijalnih veština može potpuno da anulira sve što ste kvalitetno uradili u tehničkom smislu.
Sagorevanje na poslu je veliki problem savremenog čoveka. Kako vi vidite ovaj problem i da li možete organizaciono pomoći da do njega ne dođe?
Po mom mišljenju, osnovni razlog za ovu pojavu je dehumanizacija, tj. fokus na poslovne rezultate, a bez brige o čoveku. Na takav način postižu se trenutni rezultati, ali po cenu iscrpljivanja ljudi. Na žalost, rukovodioci često nisu svesni da, bez brige o ljudima, jednog dana neće više biti ni rezultata. Ja svoj doprinos u ovoj oblasti vidim pre svega da kroz edukaciju lidera pomognem kompanijama da kreiraju organizacionu kulturu koja podjednako tretira potrebe i kompanije i zaposlenih. Kompanije sa kulturom usmerenom i na ljude, a ne samo na rezultat, će imati manje problema sa sagorevanjem na poslu, a samim ti održivost poslovanja i željenih rezultata postaje izvesna.
Šta je za vas uspeh?
Za mene uspeh podrazumeva tri stvari: da vam je posao igra, da vam donosi željene prihode i da ono što na tom poslu zaradite imate kada i sa kim da kvalitetno potrošite.
Želimo vam puno uspeha u radu, baš tako kako ste ga videli i zamislili.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0