Tanja Anđelković – Dojenje
🕑 5 min čitanjaAh, te grudi i to divno dojenje…
Jutro je, dan posle carskog reza. Još uvek sam ošamućena od anestezije. Stomak me nenormalno boli. Koja ludača se ponovo porodi, to sam pomislila, života mi moga. I evo, čitaš iskustvo jedne ludače koja ima petoro dece. Tek posle par dana od porođaja shvatila sam da to nije bol od reza nego od skupljanja materice. Budim se treći dan od porođaja, tužna sam jer mi je beba u inkubatoru. Osećam veliku težinu na grudima, doslovno gorim. Spuštam spavaćicu a grudi kao da nisu moje. Bože, kao da sam išla na plastičnu operaciju! Ne mogu da ih pipnem jer su tvdre, nabujale i sada mi je jasno što nas babice u sobi pitaju: ”Majke, kako smo, imate li mleka? ” U kupatilu sam, morala sam da vidim svoje grudi. Uvećale su se bar četiri puta i jako su bolne. Moram po pomoć. Inače, u porodilištu u Višegradskoj je najbolji lakatrijum, imaju jedan ludilo aparat, izgleda kao velika pumpica za grudi koja pomaže ženama s puno mleka. U Mišoviću nema laktarijuma i to je problem jer pedijatrijske sestre imaju jako puno posla, a nema osobe koja može da se posveti samo tvojim grudima. Zapravo, tamo je jedan pedijatrijski brat, zove se Marko i stručan je za grudi. Vidim da ga žene vole, ali meni nekako nije lagodno da me muško gleda, malo sam stidljiva. Iako sam rađala petu bebu i meni je trebala pomoć. Svi su u porodilištu stvarno super, ali muku sa grudima moraš da prođeš sama.
“Grudi su vam hormonski narasle, mleko će početi za koji dan, s obzirom na to da ste prvorotka i da ste imali carski rez. Za sada ih samo hladite, nakvasite pamučnu pelenu vodom i stavite je na grudi. Obavezno bebu stavite na dojke da vam stimuliše dolazak mleka”.
“Ali moja beba nije sa mnom, moja beba je u inkubatoru”.
“Ništa onda, kada vam krene mleko, obavezno se praznite u sterilne čaše i donosite ga da bebu hranimo vašim mlekom. Ako je u inkubatoru, vaše mleko će joj baš pomoći”.
Kako mi je to rekla, sela sam na krevet i krenula da polako stiskam areole. Baš me je bolelo. Ne znam da li više boli rana od reza ili grudi. Znam, grudi! Ali razmišljala sam kako pomažem svom sinu, stiskala sam zube i polako palcem i srednjim prstom praznila grudi. Radila sam to svaki dan, bar četiri puta dnevno. Kada već nisam sa bebom, bar da ga dočekam spremna. Tih dana stanje mog sina je bilo kritično, tih sedam dana mislim da sam preživela pakao. Dobio je upalu pluća intrahospitalno čim se rodio. Bio je velika i jaka beba, kada god sam ušla u intenzivnu negu, gledala sam prevremeno rođene bebe kako se bore za život i nekako sam znala da ćemo se mi izvući. Počeo je kolostrum. Žuta tečnost za koju kažu da je nešto najzdravije na svetu. Grudi su me i dalje bolele, kada god bi neka babica došla da ih pogleda, stisla bi me tako jako da sam sve zvezde videla a ja bih poželela da je isto tako jako udarim. Mislila sam da one nikada neće prestati da me bole i bujaju, ali svaki put kada se uplakana vratim iz intenzivne nege u meni se rodi snaga da održim mleko za mog junaka.
“Majko, bebica je popila 10 ml vašeg mleka”… Zapravo kolostruma. To je bila rečenica koja me je dočekala 31. decembra te davne 2006. godine. Ozarilo me je sunce, znači da ide nabolje. Da li je Marfijev zakon ili ne, ali kako je počeo da pije kolostrum, njemu je bilo bolje. Otrčala sam u sobu, sela na krevet, stisla zube i nastavila s pražnjenjem grudi. Blago sam ih vrhovima prstiju, tj. jagodicama masirala i praznila u sterilnu šolju koju sam dobila u laktarijumu. Dok sam se praznila, osećala sam kao da mi mravici mile ka areoli. To je nadolazilo mleko. Glavno pravilo, što više prazniš grudi, to mleko više nadolazi. Veruj mi, svaka žena ima mleka, manje ili više. To je priroda. Samo moraš da daš sve od sebe i malo se pomučiš. Sa ushićenjem sam nosila pune šolje mleka (po dve-tri). Zapravo, nisam imala svest koliko je bebi dovoljno, bila mi je prvo dete. Medicinske sestre su se čudile kako sam uspela toliko da isparznim, čak su se šalile da sam skupljala po sobama. Toliko sam ozbiljno shvatila svoju brigu o grudima da sam po ceo dan samo o njima mislila. Eto… napravila sam HIPERLAKTACIJU. Moje grudi su počele da proizvode previše mleka. Jedan podatak da bi znala koliki sam problem sebi napravila: po podoju sam praznila i do 500 ml mleka, a bebi je bilo dovoljno 30 mililitara. Da, to su te cifre, nisam pogrešila. Praznila sam do 250-300 ml po dojci. To je bilo nešto neverovatno. Još uvek smo bili u bolnici a ja sam visila u onom laktarijumu, zvali su me da, ako mogu, doniram mleko za sve bebe na intenzivnoj nezi. Naravno, nije mi bilo teško. Počela je velika briga da ne dobijem mastitis, babice su me budile preko noći. Navijala sam sat da ustajem. Ograničile su me na 500 ml vode dnevno. Umirala sam od žeđi. Uzimala sam po gutljaj vode i dugo ga držala u ustima. Toliko sam želela da odustanem, ali nisam.
Došli smo kući. Nekako smo se uigrali, ali grudi su i dalje pravile problem. Tupferi, pelene, ništa nije pomoglo. Uvek sam bila mokra. Znala sam da ustanem noću, sednem na ivicu kade, naslonim se laktovima na kolena i čekam da mleko iscuri jer ja više nisam imala snage da se praznim. Ruke su me bolele. E, to su muke, beba spava a ja moram da ustanem. Ponovo sam razmišljala da odustanem, ali nisam. Pumpica? Ništa to meni nije pomoglo, mada poznajem žene koje su u njima videle spas. Moj Mateja je mesečno napredovao i do 1.200 g i to mi je bila satisfakcija.
Noć, svi spavaju… Osećam drhtavicu, mnogo mi je hladno. Da nije neki virus, desna dojka me na dodir zabolela i bila je jako crvena. Dobila sam MASTITIS. Nisam smela da je pipnem. I šta sada? Slavica, patronažna sestra koja mi je dolazila kući, kaže: “Antibiotik i pražnjenje, nema druge!” Da li znaš kako to boli? Praznila me, stiskala, ja sam vikala, plakala. Preznojila sam se od bolova, ali smo uspele da sredimo dojku za par dana. Ponovo sam htela da odustanem… ali nisam.
Setila sam se onog inkubatora i mališana koji su još uvek u njima. Znala sam koliko im majčino mleko znači, a njihove mame nisu tu. Mnogo je važno da ne odustaneš. Znam da je teško, znam da je strašno teško, ali znaj da njima mleko mnogo znači.
I evo, Neva, moja malena devojčica, i ona sisa. Imam mnogo manje mleka nego ranije, ali se trudim da ga održim. Mislim da bebironi imaju manje grčeva ili ih uopšte nemaju ako su na majčinom mleku… bar moja deca nisu imala. I, da… juče sam sedela sa kolegama s posla i pričala o Nevi, mojoj petoj bebi. Pitali su me da li je dojim. Zbunilo me njihovo pitanje jer su muškarci. Ispričali su mi koliko su oni bili tužni što su njihove žene prestale da doje decu. Nisu uspele da održe mleko, čak je jednom kolegi beba bila alergična na laktozu iz majčinog mleka. Koliko je teško bilo toj ženi. Zamisli samo da beba zaplače svaki put kada je majka privije uza sebe. Kolika je njena tuga tada bila… Stvarno sam im u očima videla iskrenost jer iako su muškarci, i oni čitaju i brinu o svom detetu i znaju šta je za njihovu decu najbolje. Zato, uzmi to maleno čedo u svoje ruke, privi ga uza sebe i probaj, daj sve od sebe i uživaćeš u svakoj sekundi vaše bliskosti.
supruga, majka četvorice dečaka i jedne devojčice kao i direktorka prodaje i marketinga S media grupacije.
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (21)
Vesna - 11.03.2022
Bravo za upornost u dojenju! Sve mame znaju koliko je to teźak i izazovan period.
Ova priča je pravo ohrabrenje za sve novopečene mame 💯👍
Aleksandra - 11.03.2022
Bravo majko! Treba uvek pokusati, pa koliko mleka Ima. U prvoj trudnoci sam dobila mastitis. Dojila 6 meseci ali davala I dohranu, Nisam Imala dovoljno… koliko je moja devojcica zelela. Sad sam ponovo trudna, Videcemo Kako ce biti ovog puta🙏❤️
Aleksandra - 11.03.2022
Bravo majko! Treba uvek pokusati, pa koliko mleka Ima. U prvoj trudnoci sam dobila mastitis. Dojila 6 meseci ali davala I dohranu, Nisam Imala dovoljno… koliko je moja devojcica zelela. Sad sam ponovo trudna, Videcemo Kako ce biti mleka ovog puta🙏❤️
Valerija - 11.03.2022
Draga Tanja i ja sam imala problem sa grudima,tj mlekom.Ziveli smo u zgradi a u zradi je zivela i medicinska sesyra,kod komsije je dolazio pedijatar kucni priljatelj.Boze svi su bili upoznati mojim problemom i dok je njima bilo smesno ja sam bila kao uplaseno dete sa 26 god.Kod mene se 2god kasnije ispostavio tumor hipofize.Hormon prolaktin bio mi je uvecan previse.Dobila sam neke tablete.Cerku sam dojila do 7 mes.Boze koliko je volela da siki mlrko.Ja skinem brus a dojka ogromna,na samo pomakanje brusa mleko joj sprica u lice a ona pije(smeh) a tada mi bilo strasno .Imala sam utisak da mi je na dojkama 24h,da samo ja dojim a ostale majke dotersne.Probijalo mi je mleko na svu garderobu…Danas 15gid kasnije to mi je sve smesno 🥰🥰
Ivana - 11.03.2022
Bravo za upornost ! Ljubav za decake i Nevu ❤❤
Ljiljana - 11.03.2022
Bravo,devojcice
Marija - 11.03.2022
Jaooo…moja deca su vrlo malo dojila 😩
Sa prvim je to super islo ali nazalost stres je sve upropastio posle treceg meseca ,kada sam videla ga mu stavljaju bronilu.
Drugi princ je previse bio zut i jedna dobra babica koja je dosla posle sedam dana i zapitala ,,Pa vi ste jos tu,,cele nici mi je donosila bebu i i drzala je i pomagala mi
sutra smo pusteni kuci.Ali je tralo do prve menstruacije.
Treci ..sa njim sam izgubila mleko posle 10 ak dana jer mi je babica rekla Vasu bebu nece doneti i zalupila vratim..inace je bio u inkubatoru zbog kilaze . Samo je mrzelo da mi objasni.
Cetvrtog sam silno zelela da dojim uspela sam skoro 2 meseca prvi mesec je dodao 1650 g rekli su da je previse i nisu verovali da je od mog mleka ali.ali je sve manje imalo za debeljka koji je rodjen poctkom 8. meseca sa kilazom3200g .
Inace sam sa svakim porodjajem imala puno mleka ali kod nas u Krusevcu ne postoje sterilne case.
Mnogo sam bila tuzna jer sam dala sve od sebe da ih dojim to je neopisv osecaj izmedju majke i deteta .
PS. Zato mlade mame trudite se i uzivajte u svakom trenutku dojenja mislim da je to nama zenama privilegija kolko god bilo tesko. Tate nemaju tu privilegiju😉
Visnja Petrovic - 11.03.2022
Hrabra Tanja. Ona je od onih zena koje ne kukaju NIKADA, sve podnose stojicki i sa osmehom. Ona osoba koja u jednom ruci drzi telefon i resava poslovne obaveze, a u drugoj nunuska svoju bebu sa osmehom❤️ Zivele takve zene i majke.
Sanja - 11.03.2022
Divna si. Zena puna ljubavi, svaka cast. Dojila i prvu (13 meseci) i drugu bebu (samo 4… 😔) dojim i trecu bebu, moju malenu Anitu koja je pre dva dana napunila mesec dana. Koristim i dohranu, ali je vise na podoju. Grudi su uzasno bolele, pogotovo sa prvim isto su bile narasle za 4 broja i ja nisam smela da ih pipnem al hvala Bogu bila je zenica sa mnom u sobi koja je car i masirala mi je i pomogla da se praznim tako da nisam imala mastitis ni sa jednom, al mi je treca beba napravila takve ragade da nas je prepala jedno vece… Supruga i mene jer je ispovracala krv. Bio je to drugi dan po izlasku iz porosiliste, pozvala sam odmah halo beba gde je sestra rekla da je sisala i krv jer imam ragade (objasnila sam situaciju) i morala sam da se praznim dok ragade nisu zarasle i onda nastavile sa sisanjem…. No medjutim, sada nemam ragade al me grudi bole svaki put kada krene da sisa…. Ne odustajem, necu odustati jer to njima puno znaci…. Volim da pratim Vas profil, odusvljena sam energijom kojom zracite i ostavljate bez daha. Bravo. Pozdrav za sve i poljubac za Nevu.
Milan - 11.03.2022
Majka, kraljica moja prijateljica. Skidam kapu.
Nikola P - 11.03.2022
👏🏼🌹
Sandra - 11.03.2022
❤️❤️❤️
Vanja - 11.03.2022
Tekstovi su iskreni i dirljivi.
Bravo! ❤️
Milos - 11.03.2022
Fenomenalno.Bravo
Mark - 11.03.2022
Odlicam tekst 👏👏👏
Marko - 11.03.2022
Odlican tekst.
Sve pohvale 👏👏👏
Kristina Mrse - 11.03.2022
Velikoo BRAVO za hrabrost i istrajnost! Predivan tekst koji treba svaka buduca mama da procita.. Naš početak je bio mnogoo izazovan.. masaze i sati ispod toplog tuša dok Leo spava ne bi li olakšala grudi.. ali kao preko noci sve se normalizovalo..i evo uzivamo vec 20 meseci u samo nasem malom ljubavnom činu.. mnogi kazu da je vreme da ga odviknem, ali ja se ne slažem.. osecam njegovu potrebu da na taj nacin bude blizak samnom.. zdrav je, jak je, pametan, a ja mu verujem..verujem da ce prestati onda kada mu vise ne bude potrebna takva vrsta moje pažnje. Verujem i da upravo sada gradimo nas odnos poverenja, stavljamo mu temelj.. zelja mi je da taj temelj bude siguran sagradjen od ljubavi i poverenja.
Srna - 12.03.2022
Bravooo! Predivan tekst!
Zorana - 12.03.2022
Divni tekstovi. Volela bih da vise citam ali i da vidim neki live kaki bismo mogli da Vam postavljamo pitanja. Da li ce to biti moguce 🙂
Katarina - 12.03.2022
Bravo, Carice! Zasto nema vise tekstova. Napisi nam kako se organizujes sa petoro dece 🥰
Sintija - 14.03.2022
Tanja je majka svojoj deci, kakvu moze samo Andjeo da podari 🤍