Pozorišta i bioskopi u vreme pandemije
🕑 5 min čitanja
Pandemija korona virusa imala je razarajući efekat na kulturnu i umetničku svetsku scenu, baš kao i na druge aspekte života. Nedeljne posete bioskopima i pozorištima, koje su se ranije podrazumevale kao vid društvenog i kulturnog života, postale su neizvodive. To su one životne situacije koje nas navedu da dobro razmislimo o stvarima koje smatramo običnim. Jer tek kada su nam oduzete, shvatamo njihovu pravu vrednost i dragocenost.
Zemlje širom sveta proglasile su vanredno stanje, zabranile okupljanja i javne događaje. Kulturni sektor se našao na rubu egzistencije iz koje i danas, skoro dve godine od početka pandemije, pokušava da ispliva i stane na noge. U periodu kada su sve manifestacije otkazane, na snazi su policijski čas i druge mere vlade. Dok svi sede kod kuće u strahu i neizvesnosti, umetnost pronalazi rešenje i put do naših vrata. Zahvaljući digitalnom dobu u kome živimo, imamo pristup raznim platformama, tako da se koncerti, predstave i druge izvedbe sele na internet, to jest u naše dnevne sobe.
Bioskopi
Za filmsku industriju, kao jednu od najrazvijenijih grana kulture, rekordna godina je bila 2019. Tada je u bioskopima širom sveta zaradila više od 42 milijarde dolara. Ova industrija se u kovid eri našla na velikom udaru. Procenjuje se da je Holivud doživeo pad prihoda sa blagajni za najmanje 65 odsto, kako navodi konsultantska firma Prajsvoterhaus Kupers.
Ipak, pandemija je uticala na obnovu popularnosti drive-in bioskopa. Ovakve projekcije, naročito popularne širom Amerike 70-ih godina, podrazumevaju veliko platno na otvorenom, pa film možete da gledate iz kola. Potrebno je samo da se dovezete i parkirate, tako imate sigurno mesto za izlazak.
Jedna od omiljenih aktivnosti u doba pandemije definitivno je praćenje serija i filmova putem interneta. Mesečna pretplata na Netflix, HBO i druge slične platforme pokazala se kao najbolja moguća investicija za sve filmofile. U prilog ovome govori podatak da je Martin Skorseze, jedan od najvećih reditelja, svoj poslednji film prvo prikazao na Netflixu, umesto u bioskopima. Ove platforme ne samo što kupuju gotove proizvode već snimaju i svoje serije i filmove, dakle, ulažu u sopstvenu produkciju.
U Srbiji bioskopi nisu radili skoro šest meseci, a potom su donete mere o ograničavanju njihovog rada na samo nekoliko sati dnevno, tj. da sve projekcije moraju biti završene do 14 h, što je umnogome uticalo na finansije. Kada su dobili dozvolu za rad, strogo su se poštovale sve donete mere Kriznog štaba pa se prodavalo upola manje karata nego što je maksimalan kapacitet sale, nosile su se maske i pravio razmak između dva sedišta. Odgovornim poslovanjem i sprovođenjem svih propisanih mera u cilju suzbijanja virusa bioskopi su dokazali da su jedno od najbezbednijih mesta.
Online blog pod nazivom Celluloid Junkie, posvećen filmskom i bioskopskom poslovanju, opsežnom studijom ukazao je na činjenicu da su se bioskopi u vreme pandemije pokazali kao izuzetno bezbedno mesto. Prema njihovoj analizi nijedan slučaj izbijanja virusa u svetu nije povezan sa ovom vrstom projekcije.
Još jedna u nizu studija na ovu temu predočila je da u bioskopu, ako samo sedimo i dišemo, broj udahnutih aerosoli, čak i kod izuzetno dugih filmova, daleko je niži nego u kancelariji gde se stalno razgovara. Ovo ima veze i sa tipom ventilacije u bioskopskim salama.
Uprkos ogromnim finansijskim gubicima i poslovanju na ivici isplativosti, Cineplexx je u vreme najveće krize modernog doba u Beogradu otvorio čak dva nova bioskopa opremljena najsavremenijim tehnologijama. Kada govorimo o bioskopskoj revoluciji, u Cineplexx galeriji Belgrade možete se upoznati s prvom i jedinom IMAX salom u Srbiji. IMAX tehnologija je impresivan i jedinstven portal u najveće filmove današnjice, u šta treba da se uverite i sami.
Složićete se da je pravi doživljaj filma kada ga pratimo na velikom ekranu. U pethodne dve godine beleži se rekordna gledanost domaćih filmova, kao i porast manjinskih koprodukcija. Na svakome od nas je odluka hoće li posetiti bioskop ili ne, ali iz navedenih istraživanja izvedeni su zaključci da su bioskopi najbezbedniji zatvoreni prostor po pitanju širenja infekcije, naravno uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera.
Pozorišta
Usled svih nedeća koje su zadesile pozorišnu scenu, glumci se borbeno i svim silama trude da ovaj bitan segment ne bude zaboravljen. Pozorišne sale su zatvorene, nastojanja da se predstave odigraju i repertoar održi dovela su do toga da putem društvenih mreža svoje sadržaje podele s publikom. Skoro sva pozorišta u Srbiji su načinila ovaj korak koji se pokazao kao vrlo značajan i važan za dalji razvoj teatra. Pronalaženje alternativnog načina u neizvesnim vremenima nužan je korak za održavanje kontakta s predstavama. Gledaoci su preko Jutjuba mogli da prate pozorišne komade. Svakako da osećaj nije isti kao kada posmatramo iz sale, ali dobro je znati da postoji rešenje.
Društveni život je postao rizik, distanca normalnost, svaki vid okupljanja bio je ili zabranjen ili s ograničenim brojem prisutnih. To je dovelo do izuzetno teške pozicije svih onih koji se bave kulturnom delatnošću. U prilog tome svedoči istraživanjeOEBS-a koje ocenjuje da je kulturni i kreativni sektor najugroženiji, zajedno sa turističkim delatnostima.
Usvojene su posebne mere za umetnike i institucije kulture za koje slobodno možemo reći da su među najpogođenijima od izbijanja pandemije. Nisu imali prilike da se bave onim što vole, a samim tim ni da zarađuju. Nikada ranije se nije dogodilo da sve predstave u jednoj nedelji budu otkazane. Jasna i striktno regulisana pravila, kao i za bioscope – poluprazne sale, pomeranja, smanjen broj gledalaca, prazna mesta između stolica, obavezno nošenje maske i dezinfekcija ruku.
Tu su mnoštvo različitih protokola koji zahtevaju dodatna sredstva, zaposlenje kovid redara, prilagođavanje repertoara uslovima i menjanje planova iz dana u dan. Preporuka je i da se sve predstave igraju u većim salama, što je opet zahtevalo dodatne tehnikalije. Da se ispoštuju sve bezbednosne mere, obavi neophodno merenje telesne temperature i pristup svakom posetiocu zarad dezinfekcije, treba poprilično vremena i potrebno je da se dođe dosta ranije.
Daske koje život znače mesto su jedinstvenog spoja pozorišnih glumaca i gledalaca. Ako bismo im to oduzeli, onda pozorište kao takvo više ne bi imalo smisla. Teatar je zamišljen za izvođenje uživo. Ti glumci su srasli s publikom i salom, to je njihov drugi dom, hrane se aplauzom i publika je za njih najsvetija. Oduzeti im to, bilo bi ravno svetogrđu. Pozorište bez publike je kao škola bez đaka, ističe u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) glumac i direktor Narodnog pozorišta u Sarajevu Izudin Bajrović.
Pozorište i umetnost će opstati i posle ove planetarne krize izazvane pandemijom virusa, saglasni su direktori vodećih pozorišta u regionu, učesnici onlajn konferencije „Kultura vs korona” u omladinskom pozorištu „Dadov”, a u organizaciji Sekretarijata za kulturu i beogradskih pozorišta.
Živimo u digitalnom svetu – to nam je svima jasno, ali daleko nam je jasnije da taj svet ne može i nikada neće zameniti onaj doživljaj susreta uživo sa umetničkim stvaralaštvom, bilo da je reč o umetnicima ili o publici.
Budimo odgovorni prema sebi i drugima, ali isto tako i prema kulturnoj sceni. Zajedničkim snagama možemo da istrajemo zarad njihovog postojanja.
Spisak svih aktuelnih umetničkih projekcija možete pogledati putem sledećih sajtova:
https://www.cineplexx.rs/filmovi/repertoar/
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0