Šta je to burnout sindrom?
🕑 4 min čitanjaSvi koji se bore sa značajnom količinom stresa na radnom mestu izloženi su riziku od burnout sindroma, koji dovodi do osećaja iscrpljenosti, praznine i nesposobnosti da se nosimo s uobičajenim životnim situacijama.
Burnout može biti praćen različitim simptomima koji ukazuju na poremećaje kako mentalnog, tako i fizičkog zdravlja. Ukoliko im se ne posveti pažnja, burnout može otežati funkcionisanje u svakodnevnom životu.
Ali, idemo redom, važno je da prvo definišemo ovaj pojam.
Šta je burnout
Burnout je termin koji se čuje praktično svuda – a možda ga čak i osećate. Uprkos tome, teško ga je definisati, samim tim i identifikovati i lečiti.
Sam termin osmislio je Herbert Frojdenberger 1974. godine u knjizi Burnout: visoka cena visokih dostignuća (Burnout: The High Cost of High Achievement). On je burnout definisao kao „nestanak motivacije ili podsticaja, posebno kada nečija odanost cilju ili vezi ne daje željene rezultate“.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) burnout definiše kao profesionalni sindrom rezultat „hroničnog stresa na radnom mestu koji nije bio uspešno vođen”. Definicija SZO dalje objašnjava da postoje tri glavna simptoma sagorevanja: iscrpljenost i/ili nedostatak energije, osećaj mentalne distance od posla ili cinizam u vezi s njim i smanjena profesionalna efikasnost.
Jednostavnije rečeno, ako ste iscrpljeni, osećate veliki otpor prema odlasku na posao i čini vam se da niste dovoljno sposobni da svoj posao obavite, pokazujete znake burnout sindroma.
Šta nije burnout
Postoji ključna reč u opisu koji SZO daje za dijagnozu burnouta: posao. „Burnout se odnosi na pojave u kontekstu zanimanja i ne bi trebalo da se primenjuje za opisivanje iskustava u drugim oblastima života“, stoji u definiciji.
Definicija burnouta Svetske zdravstvene organizacije isključuje medicinska stanja povezana sa stresom i anksioznošću, kao i poremećaje raspoloženja. Drugim rečima, postoji jasna razlika između burnouta i depresije, iako ovo dvoje može izgledati veoma slično.
Jedan od načina da se prepozna razlika: ako se obično osećate pozitivnije van kancelarije, kada radite druge stvari – vežbate, pijete kafu sa prijateljima, kuvate – verovatno doživljavate burnout, a ne depresiju. Ili, kada se vratite na posao nakon odmora osećate da su vam baterije napunjene, verovatno NE doživljavate burnout. Međutim, ako ste i nakon odmora umorni i iscrpljeni, postoji ozbiljna verovatnoća da je vaš problem upravo burnout.
Simptomi koji ukazuju na burnout
Neki od najčešćih znakova su:
Otuđenost ili mentalna distanca od aktivnosti vezanih za posao
Pojedinci koji doživljavaju burnout svoj posao smatraju izuzetno stresnim i frustrirajućim. Često se cinično izražavaju u pogledu radnih uslova i ljudi s kojima rade. Takođe, emocionalno se distanciraju i postaju ravnodušni prema tome hoće li posao biti dobro obavljen ili ne.
Fizički simptomi
Hronični stres može dovesti do fizičkih simptoma, kao što su tenzione glavobolje, bolovi u stomaku i drugi gastrointestinalni problemi…
Emocionalna iscrpljenost
Burnout dovodi do osećaja iscrpljenosti, nesposobnosti da se obave povereni zadaci i umora. Onima koji pate od burnouta često nedostaje energije da završe posao.
Smanjeni učinak
Burnout utiče na obavljanje svakodnevnih zadataka na poslu ili u kući kod osoba kojima glavni posao uključuje brigu o članovima porodice. Pojedinci sa burnoutom imaju negativan stav prema zadacima koje treba da obave. Takođe, javljaju se poteškoće s koncentracijom te manjak kreativnosti.
Oprez! Oni koji doživljavaju burnout izloženi su većem riziku od pojave depresije!
Faktori rizika za pojavu burnouta
Posao koji sa sobom nosi velike količine stresa ne mora nužno da vodi do burnouta. Ako se stresom dobro upravlja, ne mora biti nikakvih loših posledica.
Ipak, određene profesije nose veće rizike od drugih. Na primer, jedno američko istraživanje utvrdilo je da čak 44 odsto lekara doživljava burnout. Međutim, nisu samo lekari u rizičnoj grupi.
Ovo su glavne karakteristike zanimanja koja zaposlene čine podložnijim burnoutu:
Nerazumni vremenski rokovi
Kod zaposlenih koji smatraju da imaju dovoljno vremena da obave svoj posao 70 posto je manja verovatnoća da dožive burnout. Pojedinci koji nisu u mogućnosti da dobiju više vremena, kao što su medicinari i vatrogasci, izloženi su većem riziku od burnouta.
Nedostatak komunikacije i podrške menadžera
Podrška menadžera je za zaposlene vid psihološkog tampona protiv stresa. Kod zaposlenih koji osećaju snažnu podršku svog menadžera 70 odsto je manja verovatnoća da dožive burnout.
Nedovoljno jasne uloge
Samo 60 odsto zaposlenih tačno zna šta se od njih očekuje. Kada su očekivanja fluidna, zaposleni mogu postati iscrpljeni pokušavajući da shvate šta zapravo treba da rade.
Preveliko opterećenje
Kada se čini da je zadatak nemoguće rešiti, čak i najoptimističniji zaposleni oseća se beznadežno. Osećaj preopterećenosti može brzo dovesti do sagorevanja.
Nepravedan tretman
Zaposleni koji osećaju da se prema njima nepravedno postupa imaju dva-tri puta veću verovatnoću da dožive visok nivo burnouta. To uključuje favorizovanje, nepravednu nadoknadu i maltretiranje od strane saradnika.
Prevencija i lečenje
Iako izraz burnout sugeriše da bi to moglo biti trajno stanje, ono je, srećom, reverzibilno. Međutim, pojedinac koji oseća burnout verovatno će morati da uvede neke promene u svom radnom okruženju.
Idealan start je obraćanje za pomoć odeljenju za ljudske resurse – pod uslovom da ono postoji u kompaniji. Takođe, razgovor sa nadređenim, ukoliko u nju/njega imate poverenja, može biti od pomoći kako biste zajedno radili na stvaranju zdravijeg radnog okruženja.
Da bi se zaustavio burnout, u nekim slučajevima neophodna je promena radnog mesta, kompanije pa čak i profesije.
Takođe, važno je da počnete da primenjujete strategije koje će vam pomoći da upravljate stresom. Tzv. strategije brige o sebi, kao što su zdrava ishrana, dovoljno fizičke aktivnosti, boravak na otvorenom i zdrave navike spavanja mogu pomoći u smanjenju nekih negativnih posledica rada pod velikim stresom.
Odmor, takođe, može ponuditi privremeno olakšanje, ali nedelju dana odsustva iz kancelarije neće vam pomoći da pobedite burnout. Redovne, isplanirane pauze od posla, zajedno sa svakodnevnim vođenjem računa o psihofizičkom zdravlju, mogu biti ključne u borbi protiv sagorevanja.
Ako osećate da je burnout vaš problem i da ste zapeli, tj. da ne znate kojim putem dalje da krenete, najbolje je da potražite stručnu pomoć. Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može vam pomoći da otkrijete strategije koje su vama potrebne da biste se osećali bolje i pobedili sindrom burnouta.
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (2)
3 najdelotvornije tehnike upravljanja vremenom | MojaPraktika - 11.05.2022
[…] organizacija prija ljudima koji se osećaju da su u burnout stresu ili imaju problem s fokusiranjem na jedan […]
Kako da prevaziđete traumatično iskustvo? | Moja Praktika - 23.09.2023
[…] Traumom se smatra i situacija u kojoj su naše potrebe zapostavljene ili smo doživeli emocionalni stres. Kako biste prevazišli ovo iskustvo, jedno od rešenja može biti odlazak kod psihoterapeuta ili […]