Kako da pravilno zalivate cveće
🕑 5 min čitanja
Najjednostavnije stvari, kada je baštovanstvo u pitanju, mogu da zbune više nego kakav komplikovaniji poduhvat. Zalivanje biljaka je upravo jedan od tih slučajeva. Mi vam dajemo jednostavna uputstva za dug i plodonosan život vaših miljenika u kući i bašti.
Za sva živa bića važi ista stvar – bez vode, nema života! Ovu elementarnu potrebu, međutim, nije uvek lako ispuniti. U Japanu, kad upišete kurs bonsaija, velika je verovatnoća da ćete prvih mesec dana izučavati samo kako da na odgovarajući način zalijete svoje ukrasno drvo. Možda će vam se ovo učiniti kao kolosalno gubljenje vremena, ali činjenica je da je voda biljkama neophodna, bez nje će uvenuti i umreti za čas. Međutim, koja količina je dovoljna, koliko često zalivati, ima li razlike između biljaka u zatvorenom i onih koje rastu van stana i kuće? Potrudićemo se da vam na sva ova pitanja damo odgovore ne bismo li vam olakšali ovaj naizgled lak posao i pomogli vašoj diki od bašte da se dodatno razvije! Za većinu ljudi koji uzgajaju cveće ili biljke baštovanstvo je konstantan ciklus pogodaka i neuspeha, u kom značajan broj biljaka podlegne povredama. To je vrlo često rezultat borbe s previše vode – čak je verovatnije da će vam cveće naglo svenuti od prevelike količine tečnosti nego od nedostatka. Opet, ne smete ni dopustiti da vam, usled nepažnje, prođe previše vremena od poslednjeg zalivanja. Znaci da je vaše biljke potrebno napojiti vodom jesu povijeni listovi, te osušeni, smeđi ili bezbojni krajevi lišća. Dodajte tečnosti i u roku od par minuta sve će ponovo da živne. Sledite nekoliko naših pravila i taj posao ćete obavljati bez po muke.
Raspršivači
Ova zgodna pomagala zaista su neophodna u zalivanju travnjaka i biljaka. Za manje površine kao alatke možete da koristite bocu s raspršivačem, dok vam za veće preporučujemo kombinaciju sa crevom.
Dobro baštensko crevo neophodno je u svakom vrtu pošto umnogome olakšava zalivanje. Takode, jedna od glavnih prednosti creva je raznovrsnost upotrebe. Npr. ako vam je potreban direktan mlaz, dovoljno je da usmerite crevo na jedno mesto, dok je, uz odgovarajući dodatak, vrlo lako mlaz transformisati u laganu kišicu. Slabiji, rastresen mlaz je zaista bitan da ne bi došlo da zgušnjavanja zemljišta, a i za ravnomerniju distribuciju vode po zasađenoj oblasti. Za travnjake su najbolji široki dodaci koji stvaraju male, lagane kapi. Za cveće koristite nastavke manjeg obima koji će osvežiti latice i lišće tako što će uklonili prašnu sa njih.
Upozorenje: dok baratate crevom, lagano ga izdignite sa zemlje da ne biste oštetili cveće i biljke koje vam se nađu na putu.
Kantice za zalivanje. Savršene su za mlade biljke, pošto je kod njih vrlo lako kontrolisati jačinu mlaza. Pri zalivanju vodu iz grlića kantice sipajte lagano i ravnomerno po površini saksije. U vreme izuzetnih vrućina, slobodno mlade biljke zalivajte više od jednom dnevno.
Osnove zalivanja
To kako treba da se zaliva skoro da je važno koliko i znanje o tome kada je zalivanje potrebno. Različite biljke imaju različite potrebe za vlagom, te je najbolje saznati koja tehnika odgovara onima koje želite da uzgajate.
Pobrinite se da zalijete zemlju oko biljke, a ne samu biljku. Uz izuzetke biljaka kojima vlaga jako prija, prskanje vodom nije preporučljivo, a vrlo često zna i da ozbiljno naškodi. Dakle, ponavljamo, zemlja oko biljke treba da upije tečnost, a ne sama biljka. Biljke primaju vodu kroz korenje i morate se postarati da zemlja oko njih bude dovoljno natopljena.
Trudite se da zalivate sa dna. Biljke u saksijama stavite u plitke posudice pune vode. Tako svom zelenilu ili cveću dajete mogućnost da se samo posluži, ali ne zaboravite da ispraznite posudicu posle nekog (ne previše dugog) vremena. Manje i lakše biljke možete da zalivate iznad kuhinjske sudopere: pošto ste zemlju u saksijicama natopili vodom, držite ih par trenutaka iznad sudopere ne bi li višak tečnosti iscurio. Nakon toga biće nekoliko dana mirne. Jedna od glavnih prednosti zalivanja sa dna je što biljke uzimaju tačno onoliko vode koliko im je potrebno.
Kada treba zalivati
Najbolji način da uspostavite odgovarajuću rutinu u zalivanju je da posmatrate svoje biljke. Ako niste sigurni da li je vreme za zalivanje, gurnite vrh prsta u zemlju. Ako osetite da je zemlja hladna i vlažna, ne i mokra, vašoj biljci je potaman. Ako je, pak, suva i mrvi se na dodir, vreme je za vodu!
Test težine je takođe dobar način da procenite da li je zalivanje neophodno, ali je potrebno da znate kada je poslednji put zemlja primila neophodnu količinu tečnosti. Samo podignite saksiju. Težina saksije u kojoj je zemlja vlažna i optimalna za biljke daleko je veća od one sa osušenom zemljom. Možete saksiju lupnuti prstima, ako čujete tup zvuk, zemlja je još dovoljno vlažna.
Zapamtite i da je jutro najbolje doba dana za zalivanje. Ako zalijete izjutra, možete čak i da pokvasite lišće svojih biljaka jer će se u toku dana osušiti. Ako zalivate po zalasku sunca, što ne preporučujemo, ne kvasite lišće jer lako može da oboli.
Zalivanje kućnih biljaka
Većina nas svoje kućne biljke zaliva uveče ili u kasnim popodnevnih satima, po povratku s posla, kad su sve ostale obaveze već rešene. To je greška, jer, kao što smo napomenuli, jutro je najoptimalnije doba dana za zalivanje pošto tada biljke imaju ceo dan na raspolaganju da apsorbuju vodu. Ako zalivate uveče, postoji mogućnost da će biljke biti izložene visokoj vlazi jer nema isparavanja. Ako biljka stoji na veoma toplom mestu u kući, vodite računa da lišće ostane vlažno tokom jutra. Što se tiče cveća u saksiji, već smo rekli da postoje dva načina da se ono zalije. Opcije su: ili da natopite vodom zemlju u saksiji ili da spustite celu saksiju u posudicu punu vode, ostavite da stoji tako oko sat vremena i potom ispraznite posudicu.
Zalivanje bašte
Najbolji način za zalivanje bašte je dobro promišljen sistem prskalica, koji u kontinuitetu napaja biljke. Međutim, kako god bašti pružali vodu, postoji opasnost od previše zalivanja. Ako biljke predugo ostanu potopljene u vodi i ako korenje prima previše tečnosti, lako se može desiti da istrunu ili se uguše od nedostatka kiseonika. Suvo lišće oko drveća ili biljaka zna da zadrži značajne količine vode i, ako ga ne sklonite na vreme, može da izazove bolesti lišća, latica, pupoljaka ili plodova. Biljke podložne bolestima lišća i lakom truljenju plodova obavezno zalivajte izjutra, ne bi li stigle da se preko dana prosuše. Mladicama je potrebno više vode da bi se korenje razvilo, te treba češće da ih zalivate, a starije rastinje, sa snažnim i dobro razvijenim sistemom korenja, možete zalivati ređe, ali većim količinama vode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0