Kako da sastavim punomoćje: Na koje prepreke sve možete da naiđete?
🕑 3 min čitanja
Verovatno ste više puta imali potrebu da nekome date punomoćje da umesto vas uradi određene stvari. A znate li kako se pravilno sastavlja punomoćje i kakva je procedura njegovog izdavanja? O tome pišemo u nastavku.
Šta je punomoćje?
Laički rečeno, punomoćje je overena dozvola kojom ovlašćujete drugo lice da uradi nešto umesto vas.
Pravno – u pitanju je ugovor između vlastodavca (onoga ko daje punomoćje) i punomoćnika (onoga ko prima punomoćje), kojim se punomoćnik obavezuje da, uz novčanu naknadu ili besplatno, u ime i za račun vlastodavca preduzima određene pravne poslove, na način da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu ugovornu stranu.
Vrste punomoćja
Postoji više tipova punomoćja, a neki od najčešćih su:
- Sudsko punomoćje koje se izdaje za potrebe zastupanja pred sudom u pravnim postupcima. Klijent najčešće ovo punomoćje ustupa svom advokatu.
- Punomoćje za prodaju nepokretnosti.
- Generalno punomoćje koje se obično odnosi na preuzimanje pravnih radnji, pravnih poslova u cilju zaštite imovinskih interesa, podnošenje zahteva u upravnim postupcima, tužbe pred nadležnim sudom, primanje sudskih i drugih obaveštenja, preduzimanje radnji u izvršnom postupku, kao i druge pravne i faktičke radnje, zastupanje u pravnim poslovima i radnjama sa trećim licima, državnim organima, potpisivanje dokumenata kod nadležnih sudova, plaćanje računa, raspolaganje dinarskim i deviznim sredstvima na računima u poslovnim bankama, itd.
- Poslovno punomoćje može dati, u granicama zakona, preduzeće, odnosno drugo pravno lice, i njime ovlastiti punomoćnika da zaključuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobičajeni u vršenju njihove poslovne delatnosti.
Punomoćje može biti usmeno ili pisano
U zavisnosti od nadležnosti, punomoćje može biti usmeno i ono, bez obzira na to da li postoje svedoci, važi na sudu isto kao da je pisano. U neke svrhe zakon zahteva da punomoćje bude u pisanoj formi. Mnoge institucije, kao što su bolnice, banke i dr. zahtevaju da punomoćje bude u pisanoj formi pre nego što ga ispoštuju, i obično će zadržati duplikat originala ili kopiju za svoju evidenciju.
Kako sastaviti punomoćje
Prilikom sastavljanja punomoćja potrebno je da obratite pažnju na nekoliko stvari: prvo treba da navedete podatke o licu koje daje punomoćje, zatim da navedete podatke o licu kojem se daje punomoćje i na kraju da navedete i opišete posao koji ovlašćeno lice treba da učini u ime i za račun davaoca punomoćja.
Neophodno je da konsultujete pravno ili fizičko lice kojem se punomoćje prezentuje, jer upravo to lice može zahtevati neke posebne uslove i forme ovlašćenja bez čije ispunjenosti neće ni prihvatiti punomoćje.
Forma i overavanje punomoćja
Punomoćje predstavlja jednostranu izjavu volje odnosno ovlašćenje za zastupanje. Forma punomoćja nije naročito važna, osim ukoliko je propisana zakonom za neki ugovor ili neki drugi pravni posao, onda će važiti i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.
To praktično znači da ukoliko punomoćje prati ugovor za koji je zakon propisao da mora biti u pisanoj formi i overen u sudu (na primer ugovor o kupoprodaji nepokretnosti), i punomoćje mora biti u pisanoj formi i, takođe, mora biti overeno u sudu.
Prava vlastodavca
Prava i obaveze vlastodavca (onoga ko daje punomoćje), ali i punomoćnika (onoga ko prima punomoćje) određena su Zakonom o obligacionim odnosima.
Vlastodavac ima pravo da u svakom momentu suzi ili u potpunosti opozove prava punomoćnika, čak i u slučaju da se u punomoćju odrekao tog prava. To može da učini izjavom bez posebne forme (Zakon o obligacionim odnosima, član 92).
Vlastodavac ima pravo da traži odštetu od punomoćnika ukoliko je ovaj prekoračio svoja ovlašćenja i time naneo materijalnu ili nematerijalnu štetu vlastodavcu. Međutim, ukoliko je ova šteta nastala nakon sužavanja ili opozivanja prava punomoćnika, o kojim on nije bio obavešten, vlastodavac nema pravo na odštetu (Zakon o obligacionim odnosima, član 92).
Prava punomoćnika
Punomoćnikova ovlašćenja su jasno definisana i on ne sme da ih prekorači. Osim toga, u slučaju kada se daje specijalno punomoćje, kako bi punomoćnik imao pravo da obavlja određene pravne poslove za vlastodavca, potrebno je da dobije posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj. Ti pravni poslovi su: preuzimanje menične obaveze, zaključivanje ugovora o jemstvu, o poravnanju, o izabranom sudu, kao i odricanje nekog prava bez naknade (Zakon o obligacionim odnosima, član 91).
Ukoliko vlastodavac suzi ili opozove punomoćje i time povredi ugovor o nalogu, ugovor o delu ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu za nastalu štetu (Zakon o obligacionim odnosima, član 92).
Davanje ovlašćenja licima u inostranstvu
Ukoliko želite da ovlastite neko lice koje živi ili radi u inostranstvu, ili je strani državljanin, prvi korak bi bio da konkretno punomoćje sastavite na jeziku zemlje u kojoj pomenuto lice daje punomoćje. Zatim, punomoćnik u stranoj zemlji u kojoj se nalazi overava pomenuto punomoćje pred notarom, a onda se ceo tekst prevodi na srpski jezik, sa pečatom zvaničnog sudskog tumača za konkretni jezik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0