Kako da vodite brigu o zdravlju – redovni godišnji zdravstveni pregledi
🕑 5 min čitanja
Pored izbalansirane ishrane, redovne fizičke aktivnosti i optimalnog sna, godišnji zdravstveni pregledi su i te kako važni za očuvanje dobrog zdravlja. Redovne lekarske provere ne smeju se zanemariti, čak i onda kada ste zatrpani obavezama ili pritisnuti problemima.
Neophodno je naći vremena za sistematske, odnosno redovne specijalističke i skrining preglede – kako bi se prevenirala ili bar pravovremeno otkrila bolest. Kada preskočite ili odložite skrining pregled (skrining podrazumeva pregled osoba bez simptoma radi što ranijeg otkrivanja eventualne bolesti), vi možda odlažete i otkrivanje bolesti.
Godišnji zdravstveni pregledi – zašto su važni?
Cilj ovih pregleda je da se potencijalna bolest otkrije u ranom stadijumu, kada je moguće da se uspešno izleči, ili da se bolest prevenira – uz poštovanje saveta lekara za zdrav život. Skrining testovi i rano otkrivanje problema veoma su važni jer omogućavaju lečenje pre nego što bolest izazove oštećenje organa. Na primer, nakon otkrivanja visokog nivoa holesterola, lekar će raditi na tome da uspete da snizite njegove vrednosti kako biste sprečili srčani ili moždani udar. U slučaju raka, rana dijagnoza znači da je bolest uhvaćena u trenutku kada je verovatnoća za njeno izlečenje veća.
Ljudi često saznaju da imaju neki zdravstveni problem, kao što je kardiovaskularna bolest ili neki malignitet, tek onda kada se ispolje simptomi, kad je bolest već uznapredovala, a tada je često već kasno za bilo kakvu terapiju. Iz tog razloga, mnoge kompanije, bilo državne ili privatne firme, organizuju godišnje sistematske preglede za svoje zaposlene, međutim – i dalje je veliki broj onih koji na redovnu zdravstvenu proveru moraju da krenu u sopstvenoj režiji. U tom slučaju pogotovo je važno biti dobro obavešten!
Gde možete obaviti sistematski pregled?
Državni domovi zdravlja ne nude opciju objedinjenog sistematskog pregleda, ali preglede možete obaviti prethodnim zakazivanjem u dogovoru sa svojim lekarom opšte prakse. Kod vašeg izabranog lekara je celokupna istorija vašeg zdravstvenog stanja i zato on treba da je taj na čija ćete vrata najpre zakucati, a potom će vas on uputiti lekaru specijalisti (ako postoji potreba).
U domu zdravlja kod lekara opšte prakse jednom godišnje svako ima pravo da proveri: kompletnu krvnu sliku (KKS), što uključuje šećer i masnoće u krvi, ureu, kreatinin, zatim proveravaju se jetreni enzimi, gvožđe, kao i urin. U okviru laboratorije možete proveriti i hormone štitne žlezde, a muškarci posle 50. godine rade PSA, tj. tumor marker za kancer prostate.
Osim toga, godišnja provera u domu zdravlja može da uključi i merenje krvnog pritiska uz EKG, ultrazvuk stomaka, to jest gornjeg abdomena i bubrega. Kod muškaraca se radi još i ultrazvuk prostate, a žene se upućuju na ginekološki pregled i može da im se uradi ultrazvuk/mamografija dojki.
Privatne lekarske ordinacije uglavnom u svojoj ponudi imaju osnovne, proširene i kompletne pakete sistematskog pregleda, a godišnji zdravstveni pregledi razlikuju se i u zavisnosti od godina pacijenta. Grupišu se na one do 40. godine, između 40. i 50. godine i nakon 50. godine života.
Godišnji zdravstveni pregledi – šta sve treba proveriti?
Što se godina tiče, prelomne godine kada se dodatno treba posvetiti svom zdravlju jesu 40+, jer se starijima od 40 godina redovne zdravstvene kontrole savetuju bar jedanput godišnje, a kako godine odmiču, i češće. Preporuke za skrining preglede variraju i u zavisnosti od pola, ali i vaše lične i porodične zdravstvene istorije. Važno je da razgovarate o opcijama skrininga sa svojim lekarom, a evo i koji su to godišnji zdravstveni pregledi koji su na listi preporučenih:
Laboratorijske analize krvi i urina
U analizu krvi ulazi kompletna krvna slika (test kojim se meri indeks ćelija koje čine krv: eritrociti, leukociti i trombociti), šećer u krvi (glukoza), hormoni štitne žlezde, elektroliti (natrijum, kalijum i hlor), lipidni status (holesterol i trigliceridi), kreatinin i urea (bubrežne funkcije), provera bilirubina i jetrenih enzima (AST, ALT, GGT) i ostale analize, u zavisnosti od anamneze i prethodnih rezultata. Analiza urina se radi da bi ga testirali na prisustvo krvi, šećera, proteina, acetona, bakterija, koji mogu da ukažu na bolesti bešike, bubrega i jetre, dijabetes, žuticu ili infekciju.
Krvni pritisak i EKG
I nizak i visok krvni pritisak mogu loše da utiču na zdravlje. Visok krvni pritisak može da dovede do infarkta srca ili moždanog udara. Ukoliko se tokom rutinskog merenja uoči da je došlo do promene, lekar će naložiti redovna, svakodnevna merenja i – ako je potrebno – dodatne analize i preglede.
EKG (elektrokardiogram) pokazuje mapu srčanog rada i može ukazati na potencijalne probleme kao što su: infarkt, predinfarktno stanje, nepravilan srčani ritam, uvećanje komora i pretkomora srca… Kod zdravih osoba treba uraditi EKG i, ako je u redu, ponavljati ga na svakih godinu do dve. Ako je potrebno, lekar će savetovati da se uradi i ultrazvuk srca i ostale kardiološke dijagnostike.
Ginekološki pregled i skrining testovi za rak dojke
Za rano otkrivanje karcinoma grlića materice i ostalih ženskih organa savetuju se ginekološki pregled i Papanikolau test jednom godišnje. Trebalo bi da ginekolog pacijentkinju uputi i na ultrazvuk dojki / mamografiju. Ultrazvuk je potrebno raditi jednom godišnje u kombinaciji sa mamografijom (nakon navršene 40. godine) na svake dve godine.
Za muškarce se jednom godišnje savetuje urološki ultrazvučni pregled za rano otkrivanje karcinoma prostate.
Ultrazvuk abdomena
Ovaj pregled se takođe savetuje u okviru misije „redovni godišnji zdravstveni pregledi”. On je zlatni standard u dijagnostici za otkrivanje bolesti organa abdomena, a njime se proveravaju jetra, žučna kesa, žučni kanali, slezina, pankreas, trbušna šupljina, limfne žlezde, krvni sudovi abdomena, bubrezi i nadbubrežna žlezda, zatim i mokraćna bešika i prostata (kod muškaraca). Kod zdravih osoba savetuje se da se radi, ako ne svake godine, bar na dve ili tri godine.
Test na okultno krvarenje i kolonoskopija
Test stolice na okultno (skriveno) krvarenje bilo bi poželjno uraditi jednom godišnje, jer se njime utvrđuje ima li tragova krvi u stolici i služi kao indikator karcinoma debelog creva. Kolonoskopija je pregled za rano otkrivanje karcinoma debelog creva. Savet je da se uradi najkasnije posle 50. godine i da se potom radi na svakih 10 godina. Ako imate u porodičnoj istoriji ovu bolest, trebalo bi da se pregledate i ranije, i u češćim intervalima, pa o tome razgovarajte sa svojim lekarom.
Pregled dermatologa
S obzirom na to da je broj obolelih od raka kože u stalnom porastu i u Srbiji i u svetu, u agendu pod „godišnji zdravstveni pregledi” treba upisati i posetu dermatologu. Lekar specijalista dermatologije će tokom ovog pregleda pomoću digitalnog dermoskopa obratiti pažnju na izmenjene mladeže i druge lezije i potražiti nove sumnjive izrasline. Naravno, samopregled mladeža kod kuće takođe je za preporuku, ali imajte na umu da je to, ipak, samo pomoćna metoda u otkrivanju bolesti.
Pregledi oftalmologa i stomatologa kao godišnji zdravstveni pregledi
Ne zaboravite ni na ove zdravstvene provere! Savetuje se da stomatologa radi kontrolnog pregleda posećujte najmanje jednom godišnje. Više o poseti oftalmologu pročitajte OVDE.
Vodite li, dakle, brigu o svom zdravlju? I da li je ta briga redovna? Razmislite još jednom! Jer uvek je bolje sprečiti nego lečiti.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0