Psihologija učenja: Kako da učite produktivno i efikasno?
🕑 6 min čitanja
Da li ste se zapitali nekad koji je glavni cilj obrazovnog sistema (ili bi bar trebalo da bude)? Cilj obrazovanja nije samo usvajanje određenih informacija, ma koliko značajne one bile. Cilj nije pamćenje nekog materijala i njegovo reprodukovanje čiji je doseg ostao u kratkoročnoj memoriji, te usled protoka vremena nemonovno biva izbrisan iz memorije, potisnut novim informacijama. Cilj učenja u užem smislu i obrazovanja u širem smislu nije “bubanje” sadržaja za čas ispitivanja, iako se, nažalost, u većoj na to svodi. Cilj obrazovanja, obaveza učitelja, nastavnika i profesora i kriterijum kvalitetnog obrazovnog sistema jeste da učenike nauči kako da uče.
Ako se osvrnemo na sve životne situacije, od samog rođenja pa sve do kraja života, shvatićemo da je jedan proces konzistentan i da se provlači kroz sve životne dobi, a to je proces učenja. Da bismo ovo shvatili na pravi način, veoma je važno da razjasnimo na početku da se pod učenjem ne misli samo na pamćenje informacija što učenje jeste po definiciji, ali užoj. Učenje je sveobuhvatan proces koji prožima svako novo iskustvo u kojem se nađemo, a naš celi život i svaki novi dan je ispunjen iskustvima. Učenje je, dakle, celoživotni proces, koji se odvija čak i kada toga nismo svesni, čak i kada nije aktivno i namerno. Učenje nas gradi, formira i unapređuje, ali je najpre važno da ga u potpunosti shvatimo, kako bismo nad tim procesom imali potpunu kontrolu i od njega pozitivne rezultate.
Učenje nije “bauk”
Kada bismo pitali učenike i studente da li im učenje teško pada, sigurno bi veći deo upitanih odgovorio pozitivno. To je iz razloga što pogrešan stav u vezi sa učenjem datira još iz najranijih školskih dana, a samim tim, i pogrešno pristupanje samom procesu. Učenje zaista može biti teško ako se odvija na pogrešan način, ako mu se pristupa sa lošim stavom i ako u tom procesu postoje greške. Sve to vodi do stava da je učenje težak i mukotrpan proces koji se neretko i završava negativnim rezultatima. No, ne mora biti tako.
Kao i za svaki drugi koji ne dovodi do pozitivnih ishoda, prvi korak ka poboljšanju je detektovanje grešaka. Nakon što osvestimo koji nas to faktori ometaju da postignemo uspeh, mnogo je lakše prebroditi ih i promeniti tok koji će nas odvesti do uspeha, ali ključ je ipak – promena. Kada uočimo svoje greške, sledeći korak je promena istih, jer stare metode ne dovode do novih rezultata. Učenje zaista nije bauk, samo je proces koji ima svoje zakonitosti, pravilnosti i uslove da bi bilo uspešno.
Hajde da naučimo šta je učenje – definicije učenja
Postoji čitava jedna grana psihologije čiji je predmet proučavanja upravo učenje, a to je psihologija učenja. Ta činjenica nam jasno govori da je učenje zaista više od pukog pamćenja i reprodukovanja, iako su ovi procesi njegov integralni deo. Učenje ima svoje zakonitosti i faktore uspešnosti koje bi svako od nas trebalo da zna u cilju postizanja maksimalne koristi od procesa učenja.
Pre nego što krenemo na objašnjavanje konkretnih metoda i strategija uspešnog učenja koje smo vam obećali naslovom, hajde da vidimo kako su psiholozi definisali učenje.
1. Definicija učenja: Učenje je svesna, svrsishodna i namerna aktivnost kojom stičete određena saznanja i veštine. To je složen, permanentan proces prisutan u svim aspektima i razdobljima našeg života. Bazira se na pamćenju gradiva koje se uči. Tako se razlikuje kratkotrajno i dugotrajno učenje kao što se razlikuje kratkoročno i dugoročno pamćenje.
2. Definicija učenja: Učenje je relativno trajna i progresivna promena ličnosti i ponašanja individue nastala kao rezultat prethodne aktivnosti iste, tj. iskustva. Učenje je proces sticanja novog, ili modifikovanja postojećeg znanja, ponašanja, veština, vrednosti ili preferencija.
Iz ovih definicija možemo zaključiti sledeće: učenje je proces koji nikako ne bi smeo da se svede na puko pamćenje i reprodukovanje sadržaja, jer mu se time poništava njegova istinska moć, a to je istinsko unapređenje i razvoj ličnosti. Zato je od velike važnosti da se ovaj proces vidi u pravom svetlu i razume na pravi način, jer kada jednom uistinu shvatimo učenje, nebo je granica za našu kogniciju.
Faktori uspešnog učenja
Odredite cilj učenja
Ne, ne u smislu “učim za kolokvijum”. Odredite cilj tako da tačno definišete željene ishode učenja, šta ćete tim učenjem postići, koja ćete nova znanja steći. Postavljanje ciljeva nam generalno pomaže u životu da održimo fokus dok se krećemo ka cilj, stoga ovaj savet nije vezan samo za učenje, već za sve što radite sa željom da postignete pozitivne rezultate. Samo, imajte na umu da je važno da postavljate realne ciljeve, deleći ih u dve grupe – kratkoročne i dugoročne. Kada postavljate kratkoročne ciljeve, kao što je, na primer, ishod današnjeg učenja, vodite računa da taj cilj bude realan i ostvariv, kako bi pozitivni rezultati bili izvesniji i kako biste izbegli osujećenost i demotivaciju ako ne uspete da realizujete ono što ste zamislili.
Isplanirajte učenje
Naš mozak “voli” red, plan i strukturu, te nas “nagradi motivacijom” svaki put kada radimo na ovaj način. Naučno je dokazano da pravljenje plana učenja pre samog učenja doprinosi većoj motivaciji, boljoj koncentraciji i istrajnosti u postizanju cilja. Struktuirajte svoje učenje tako da odredite koje ćete celine kada učiti i koliko će vam okvirno vremena biti potrebno za to, i ne odstupajte od svog plana – u trenutku kada napravite plan, vaš mozak se već pripremio za taj proces i veće su šanse da će to učenje biti produktivno. Vašoj koncentraciji i motivaciji dodatno pomaže ako imate poseban kutak u kojem učite, jer će vas asocirati na rad, kao i određeno doba dana u kojem vam najviše prija da učite.
Napravite koncept, zapisujte i pravite beleške
Pri učenju je važno da budete organizovani, kako biste imali potpunu kontrolu nad procesom učenja. Pre nego što krenete sa konkretnim učenjem, “preletite pogledom” preko gradiva koje treba naučiti i napravite koncept glavnih tačaka koje želite da naučite. Tokom procesa učenja, zapisujte glavne ideje iz datih celina, postavljajte sebi pitanja i pokušajte da odgovorite na njih, izvodite zaključke i pravite beleške svog učenja. Ova metoda se zove još i aktivno učenje, budući da se ne sastoji od jednostavnog pamćenja informacija, već aktivnog promišljanja o onome o čemu učite.
Aktivno učenje zapravo i jeste odgovor na pitanje s početka teksta: “kako učiti?”. Učite sa ciljem da nakon učenja budete u stanju da razgovarate o gradivu koje ste učili, a ne da se služite prostom reprodukcijom. Kada primenjujete aktivno učenje, šanse su mnogo veće da će naučeno otići u dugoročnu memoriju, što znači da su neuronske veze trajno stvorene, a gradivo zapamćeno na duže staze.
Razmislite koji je vaš lični stil učenja
Sve osobe imaju neki svoj dominantni stil učenja, neke metode koje im pomažu da održe koncentraciju. Prema klasifikaciji, stilovi učenja su sledeći:
1. Vizuelni – ovaj stil učenja je dominantan kod umetnika. Oosbe kojima prija ovaj stil učenja najbolje pamte pomoću vizuelnih asocijacija. Razmislite da li bi vam tokom procesa učenja prijalo da crtate, pravite dijagrame, grafikone i ilustracije, te unapredite svoje učenje navedenim metodama ako ste vizuelni tip osobe.
2. Auditivni – kako sama reč nagoveštava, ovaj stil je dominantan kod osoba koje najbolje pamte ono što čuju, te se može reći da je izražen kod sluhista/muzičara. Najefikasnije uče kroz diskutovanje, objašnjavanje i slušanje gradiva, dobri su u debatovanju, vole da razmenjuju ideje i razgovaraju o onome što su naučili. Ukoliko nalazite da je ovo vaš stil učenja, probajte da učite naglas kako biste sebe čuli dok učite, a umesto samostalnog preslišavanja, probajte da nekome prepričate ono što ste naučili.
3. Kinestetički – sasvim jasno, kinestetički tipovi su uglavnom sportisti, a ono što sportiste definiše (i stimuliše) je pokret. Osobe koje pripadaju kinestetičkom stilu najlakše se koncentrišu na učenje ako se kreću, prave pokrete, dinamični su i aktivni tokom učenja, dosta gestikuliraju. Ako se pronalazite u opisanom, probajte da učite tako što ćete šetati po sobi, menjate položaj tela dok učite i napravite s vremena na vreme pauzu kako biste uradili neku kratku vežbu.
Održavajte motivaciju – setite se zašto učite
S poslednjim faktorom dolazimo do poruke s početka teksta, a to je stav prema učenju. Vašoj motivaciji će mnogo pomoći ako učenju pristupite sa pozitivnim stavom, sa unutrašnjom željom da naučite nešto novo.
U psihologiji učenja se govori o dve vrste motivacije prilikom učenja – ekstrinzičnoj (spoljašnjoj) motivaciji i intrinzičnoj (unutrašnjoj) motivaciji. Ekstrinzična motivacija se javlja kada je vaša najveća motivacija za učenje neka spoljna nagrada – ocena, poklon, novac, i tome slično, dok se intrinzična motivacija odnosi na motive unutar osobe koja uči, koju unutrašnji motivi za saznavanjem i znanjem nagode na aktivnost učenja.
Pokušajte da probudite intrinzičnu motivaciju u sebi tako što ćete zamisliti situaciju da se u nekom društvu razgovara o temi o kojoj učite, i sebe kako ste kompetentni da o toj temi govorite. Osećanje ponosa znanjem nakon učenja je vrlo važan faktor o kojem malo govori. Zaista, znanje je lepo i vredno toga da uložimo trud i napor.
Razmislite kakav je vaš stav prema učenju i probajte da iskorenite negativan stav prema učenju ako postoji, jer – niste vi krivi, obrazovni sistem na samom početku vašeg obrazovnog puta je zakazao kada je trebalo maksimalno da iskoristi prirodnu radoznalost koju svako dete poseduje i da u njemu razvije ljubav prema učenju i saznavanju. No, ne brinite, nije kasno za promenu stava – imate ceo život pred sobom da se unapređujete i menjate na bolje, što i jeste poenta učenja.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0