Rak dojke: Sve o uzrocima, simptomima i lečenju
🕑 7 min čitanja
Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Svake godine od raka dojke oboli preko milion i po žena. U Srbiji se svaka četvrta žena suočava sa ovim oblikom maligniteta, dok njih 1.600 izgubi život, što ovu bolest čini jednim od vodećih uzroka smrtnosti među ženama u Srbiji. Međutim, ne treba zaboraviti sledeće: ukoliko se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva!
Oktobar, koji je na svetskom nivou proglašen za Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, prilika je da se podsetimo da su, kada je o ovom oboljenju reč, najvažniji redovni preventivni pregledi. Evo šta je sve važno znati kako bismo sprečili, ili uspešno lečili, ovu bolest.
Sve na jednom mestu o raku dojke
sakrij
Šta je tačno rak dojke?
Prema rečima dr sc. med. Snežane Šušnjar sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, rak dojke je zloćudna (maligna) izraslina koja se razvija iz žlezdanog tkiva dojke. Do nje dolazi kada normalne ćelije dojke promene svoja svojstva i počnu da se ubrzano i nekontrolisano dele (umnožavaju) i uništavaju okolno zdravo tkivo.
Putem krvi ili limfe zloćudne ćelije se mogu proširiti na regionalne limfne čvorove u pazušnoj i natključnoj jami sa iste strane, ili u udaljene delove tela, kao što su kosti, pluća i jetra. Tada se kaže da je tumor metastazirao u određene organe. Metastaze imaju osobinu da nekontrolisano rastu i remete normalan rad organa u kojem se razvijaju. Zato je važno da se rak dojke otkrije u što ranijim stadijumima, jer su tada šanse za izlečenje veće.
Ovde su u 3D modelu prikazane sve faze u razvoju kancera: human.biodigital.com/
Koji su simptomi raka dojke?
Najčešći simptom koji pacijentkinje primete i zbog kojeg se jave lekaru jeste opipljivi čvorić na dojci ili u pazušnoj jami. On je uglavnom tvrd, nepravilnog oblika i bezbolan, međutim to nije pravilo. Neki tumori mogu na dodir biti mekani, zaobljeni i osetljivi (bolni).
Pored čvorića u tkivu dojke, sledeće promene mogu biti simptomi raka dojke:
- oticanje dojke (čitave ili jednog njenog dela),
- zadebljanje dela dojke,
- promena veličine i/ili oblika dojke,
- iritacije na koži,
- smežurana koža,
- promene u boji ili ljuspanje kože dojke ili bradavice,
- bol u dojci ili bradavici,
- uvlačenje bradavice,
- iscedak iz bradavice i
- natečene limfne žlezde.
Simptomi raka dojke: Bol u ruci
Bol u ruci obično ne spada u simptome raka dojke, ali ne treba ga zanemariti.
Ovaj simptom može da se javi ukoliko je do kancerogenih promena došlo u žlezdanom tkivu u potpazušnom predelu. Takođe, bol u ruci može biti simptom sekundarnog (metastatskog) raka dojke, koji ukazuje na pojavu metastaza u limfnim čvorovima.
Ako je bol u ruci simptom koji vas muči, važno je da imate u vidu činjenicu da njegovi uzroci mogu biti raznovrsni i da ne mora da ima (a najčešće i nema) nikakve veze sa kancerom dojke. Da bi se otkrio pravi uzrok bola, neophodno je zatražiti stručnu pomoć i obaviti preglede na koje će vas uputiti lekar specijalista.
Da li rak dojke boli?
Većina karcinoma dojke ne uzrokuje bol u dojkama. Ipak, inflamatorni karcinom dojke i neki tumori mogu dovesti do osećaja nelagodnosti u dojkama, napetosti, pa i pojave bola.
Međutim, ono što je izuzetno važno naglasiti jeste da ne treba čekati pojavu bola da bi se reagovalo i otišlo na pregled. Rano otkrivanje raka dojke spasava živote! Mamografijom se mogu otkriti sićušni čvorovi i zloćudne promene dve godine ranije nego što se oni mogu opipati!
Zato je izuzetno bitno da žene obavljaju preventivne preglede. Evo o kojim je pregledima reč i koliko često je potrebno da se urade.
Preventivni pregledi dojke
Shodno preporukama stručnih društava koja se bave dijagnostikom i terapijom raka dojke, preventivni pregledi za opštu populaciju žena su sledeći:
- Samopregledi dojke savetuju se jednom mesečno nakon 18. godine života. (U periodu nakon menstruacije, tj. u prvom delu ciklusa.)
- Nakon 35. godine savetuju se klinički pregledi (palpacija) jednom godišnje.
- Ultrazvučni pregled preporučuje se jednom godišnje do 40. godine. Ženama od 40. godine života uz ultrazvučni pregled preporučuje se mamografija.
- Prva (bazična) mamografija preporučuje se između 38. i 40. godine, a do 50. godine svake druge godine (ukoliko lekar ne odredi drugačije). Između 50. i 69. godine mamografija se preporučuje jednom godišnje.
Koji je lek protiv raka dojke?
Ne postoji jedan univerzalni lek protiv raka dojke. Lečenje karcinoma dojke zavisi od stadijuma u kojem je bolest otkrivena. Postoje četiri stadijuma bolesti – ishod lečenja je lošiji u odmaklim stadijumima, ali je važno naglasiti da je i u tim slučajevima moguće izlečenje!
Srpski forum protiv raka dojke Evropa Dona Srbija objašnjava da je lečenje raka dojke kombinovano i individualno – koriste se sve raspoložive metode lečenja, u zavisnosti od osobina tumora. To su:
- Hirurško lečenje: U pitanju je operacija koja podrazumeva otklanjanje cele dojke ili samo dela dojke sa tumorom i njegovom okolinom i odstranjivanje limfnih čvorova iz istostrane pazušne jame. Ukoliko se „poštedi” dojka, obavezno je ozračivanje preostalog tkiva dojke.
- Hemioterapija: Primena citostatika – lekova koji uništavaju maligne ćelije.
- Radioterapija: Primena jonizujućih zračenja radi uništavanja tumorskih ćelija.
- Ciljana, biološka terapija: Terapija koja direktno (ciljano) uništava bolesnu ćeliju.
Prirodni lekovi za rak dojke
Nažalost, ne postoje naučno potvrđeni prirodni lekovi za rak dojke. Ipak, potrebno je napraviti razliku između komplementarnog i alternativnog lečenja, ističe Društvo Srbije za borbu protiv raka dojke, te standardni onkološki tretman dopuniti onim što bi moglo dodatno da pomogne da dođe do ozdravljenja.
Komplementarno lečenje obuhvata mere i postupke koji se mogu primenjivati kao dopuna standardnom lečenju. Tu spadaju primena tehnike relaksacije, masaže, hipnoterapije, vizuelizacije, aromaterapije, muzikoterapije itd. Ove metode sve češće postaju dopuna konvencionalnog onkološkog tretmana jer utiču na poboljšanje stanja i kvaliteta života – ali, da naglasimo, samo u sadejstvu sa standardnim onkološkim lečenjem.
Alternativno lečenje podrazumeva primenu mera i postupaka koji u potpunosti zamenjuju konvencionalno lečenje. Tu spadaju metode koje nisu naučno proverene. Ukoliko se nekritički primenjuju, bez izuzetnog opreza i konsultacije lekara, one mogu probuditi lažnu nadu ili dodatno ugroziti zdravlje obolelog. Za pregled vrsta alternativnog lečenja korisno je pogledati brošuru Društva Srbije za borbu protiv raka dojke „Nepriznate metode lečenja”.
Lečenje putem bilja je verovatno najstariji vid lečenja koji je čovek primenio, a bazira se na korisnom dejstvu određenih biljnih sastojaka. Međutim, i ovde je potreban oprez, jer bi aktivni sastojci određenih biljaka mogli poremetiti dejstvo konvencionalne terapije (npr. hemioterapije) te time ugroziti uspeh konvencionalnog lečenja. Zato je neophodno pre primene bilo koje alternativne terapije obavezno se konsultovati sa lekarom.
Ishrana osoba obolelih od raka trebalo bi da bude prilagođena njihovom trenutnom stanju, kako bi se olakšale različite faze lečenja i oporavak. Ukoliko vas ova tema dodatno zanima, preporučujemo i ovu brošuru Društva Srbije za borbu protiv raka dojke, koja može biti dobra polazna tačka za istraživanje.
Šta je agresivni rak dojke?
Zbog brzog rasta i progresije, kao i veće verovatnoće pojave recidiva nakon lečenja, agresivnim rakom dojke smatraju se HER2 pozitivni karcinom dojke i trostruko negativni karcinom dojke (TNBC).
HER2 pozitivni karcinom dojke se karakteriše postojanjem povećanog broja posebnih proteina (receptora) na tumorskim ćelijama koji se nazivaju receptori humanog epidermalnog faktora rasta 2 (HER2). HER2 protein se nalazi na površini zdravih ćelija i igra važnu ulogu u prirodnom životnom ciklusu ćelije. Ovaj receptor je zadužen da signalizira ćeliji kada treba da raste i da se deli. Međutim, prekomerna količina ovog receptora, do koje dolazi usled genske mutacije, može dovesti do nekontrolisanog rasta ćelije i razvoja tumora. Danas postoji nekoliko oblika terapije koja deluje ciljano na HER2, čime se blokiraju signali koji podstiču rast tumora. Ove ciljane terapijske opcije su u velikoj meri poboljšale preživljavanje pacijenata sa HER2 pozitivnim karcinomom dojke.
Trostruko negativni karcinom dojke (TNBC) predstavlja ređi oblik karcinoma dojke (10–20% svih slučajeva). Mehanizmi koji su odgovorni za rast i razmnožavanje tumorskih ćelija uglavnom su nepoznati i zbog toga je terapijski pristup ovom obliku karcinoma dojke veoma izazovan. Iako pacijenti mogu dobro reagovati na hemioterapiju, mogućnosti za lečenje su ograničene.
Rak dojke: Metastaze na mozgu
Metastatski rak dojke (MKD), prema objašnjenjima sajta kampanje „Život je vredan”, najnaprednija je faza raka dojke, odnosno stadijum IV. Pojavljuje se kada se tumor proširi izvan dojke na druge delove tela. Obično se metastaze premeštaju iz dojke u kosti, jetru, mozak ili pluća. Svaka vrsta metastaza povezana je sa sopstvenim skupom simptoma, koji bitno utiču na svakodnevni život pacijenta.
Prema podacima breastcancer.org, kosti su najčešće mesto gde metastatske ćelije karcinoma dojke idu. Za više od polovine žena koje imaju IV stadijum karcinoma dojke kosti su prvo mesto metastaziranja. Iako se rak dojke može proširiti na bilo koju kost, najčešća mesta su rebra, kičma, karlica i duge kosti na rukama i nogama.
Kada se rak dojke proširi na pluća, u početku nije praćen simptomima. Simptomi mogu da uključe bol ili nelagodnost u plućima, otežano disanje, uporni kašalj.
Kod metastaza u mozgu javlja se glavobolja, promene u govoru ili vidu, problemi sa pamćenjem, vrtoglavice.
Ako se karcinom dojke proširi na jetru, on često ne uzrokuje bolove, ali može doći do umora, slabosti, gubitka na težini, pacijentkinja može imati loš apetit, groznicu…
Koliko se živi posle operacije dojke?
Stopa preživljavanja nakon lečenja kancera dojke je generalno visoka, posebno ukoliko je bolest otkrivena u ranom stadijumu. Zbog toga su, još jednom napominjemo, preventivni pregledi ključni kako bi se eventualne promene otkrile u samom začetku, dok su još mikroskopske veličine i pre nego što možemo da ih opipamo.
Koliko se živi posle operacije dojke zavisi od tipa i stadijuma kancera, generalnog zdravstvenog stanja obolele osobe pre dijagnoze raka dojke i u zavisnosti od prethodnih tretmana.
Istraživanje sprovedeno u Engleskoj je pokazalo stopu preživljavanja u odnosu na stadijum u kojem je rak dijagnostikovan:
- stadijum 1: većina pacijenata (oko 98%) preživela je narednih 5 ili više godina nakon dijagnoze,
- stadijum 2: oko 90% pacijanata preživelo je narednih 5 ili više godina nakon dijagnoze,
- stadijum 3: više od 70% pacijenata preživelo je 5 ili više godina nakon dijagnoze i
- stadijum 4: oko 25% pacijenata preživelo je 5 ili više godina nakon dijagnoze. U IV stadijumu kancer nije izlečiv, međutim, moguće ga je držati pod kontrolom različitim tretmanima.
Rak dojke: Iskustva i zašto je važno da se dele
Za sve žene koje se suoče sa dijagnozom kancera dojke veoma je značajno da se povežu sa drugima koji su prošli kroz slična iskustva. Jedna od onih koje otvoreno pričaju o putu kojim su prošle otkako im je dijagnostikovan rak dojke je Ana Dornik, koja je osnovala Udruženje „Žena uz ženu”. Ana je svoje iskustvo pretočila i u autobiografiju „Ti si ta”, u kojoj je opisala svoju borbu s karcinomom dojke.
Knjiga “Žena uz ženu”
View this post on Instagram
Ana je nedavno sa dr Brankom Radmanović, plastičnim hirurgom sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, gostovala u podkastu u kojem je pričala o ličnom suočavanju sa dijagnozom i o vrednovanju života. Podkast možete pogledati ispod:
Video: Podržite svoje heroine
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0